СИНХУА: Ни 23 године након распада СССР - NATO не одустаје од обуздавања Русије

КИНЕСКА ДРЖАВНА АГЕНЦИЈА: АЛИЈАНСА ЈОШ РАЗМИШЉА

У КАТЕГОРИЈАМА ХЛАДНОГ РАТА И ШИРИ СЕ НА ИСТОК

• Ни после распада СССР NATO не жели да одустане од политике обуздавања Русије, али није у стању да се носи са ризицима који настају услед сукоб са Москвом - наглашава се у коментару Синхуа

        NATO ни после распада СССР не жели да се одрекне политике обуздавања Русије, али није у стању да се супротстави ризицима који су настали услед његовог супротстављања Русији, каже се у коментару кинеске државне информативне агенције.

        Захваљујући украјинској кризи, NATO - чији је значај проблематичан - поново је пронашао оправдање за своје постојање, каже се у коментару Синхуа. 

      „Самит NATO који је затворен 5. септембра био је најважније заседање те организације после завршетка хладног рата. На том самиту NATO је одлучио да у земљама Источне Европе постави истурене одреде за брзо реаговање ради пружања хитне подршке земљама чланицама у случају да буду нападнуте, при чему је NATO објавио да има намеру да Украјини достави нову помоћ у области командовања, средстава везе и логистике. Све ове мере усмерене су на даље обуздавање Русије и даље бомбардовање антивладиних формација на истоку Украјине. Међутим, остаје нејасно - да ли NATO реализацијом те одлуке уопште може да постигне очекиване резултате“ - каже се у коментару кинеске агенције.

        После распада СССР, интереси чланова NATO су се поделили, улога организације постаје све безначајнија јер није у стању да се суочи са различитим проблемима, каже се у коментару.

        NATO с једне стране тврди да Русија „напада“ Украјину, а са друге одбија да размотри питање уласка Украјине у свој састав и при том поставља снаге за брза реаговања које ће бити задужене за пружање интервентне помоћи државама чланицама ако буду изложене нападу, пише Синхуа.

Председник Украјине на самиту NATO-а

        Не тако давно владине снаге Украјине су трпеле пораз за поразом, не успевајући да остваре циљ: „ослобођење“ истока земље за месец дана. Иако су сукобљене стране у Украјини 5. септембра потписале споразум о прекиду ватре, обе сумњају у могућност његовог остварења.

       „Током хладног рата циљ постојања NATO био је супротстављање Варшавском пакту. Међутим, и после више од 20 година након распада те организације - NATO наставља да размишља у категоријама хладног рата, непрекидно се шири на исток и још по Европи поставља систем ПРО.

        Русија је више пута упозоравала NATO да угрожава њене интересе у сфери одбране, захтевајући од NATO да пружи правне гарантије да његов систем противракетне одбране није усмерен против Русије. Међутим, NATO је поступио по свом и није предузео ништа да отклони руске сумње“ - наглашава се у коментару.

        Ни после распада СССР, NATO не жели да одустане од политике обуздавања Русије, али није у стању да се носи са ризицима који настају услед сукоб са Москвом, зато она мора да дејствује изузетно пажљиво.

        Управо завршени самит је јасно показао слабости NATO, тврди агенција.

       „Украјинска криза за NATO је само изговор за обуздавање Русије, јер он није спреман да ризикује због Украјине. Натовска политика, усмерена на обуздавање Русије, као и економске санкције САД и Европе против Русије, неће помоћи решавању украјинске кризе. Због тога земље Запада имају задатак да озбиљно помогну украјинској влади у разматрању политичких захтева истока Украјине и тражењу додирних тачака и заједничких позиција две стране“ - завршава свој коментар кинеска информативна агенција Синхуа.

        Г. Шимпрага