Американци неће Азију дати Кини

Вашингтон открио да Кинезе сматра `вероватним противником`

о Шеф кинеске дипломатије изјавио да Пекинг Русију сматра "поузданим залеђем на фону конфронтације са Вашингтоном"
о Једини начин да се заустави америчка империја јесте да Кина и Русија схвате опасност у којој се налазе и да формирају нераскидив савез који осигурава Индију, одваја Немачку од НАТО и штити Иран

ШЕФ Пентагона Роберт Гејтс признао је америчким савезницима у региону - на конференцији о безбедности у Сингапуру - да два истовремена рата која трају знатно дуже од првобитних предвиђања, у Ираку и Авнагнистану, Вашингтон суочила "са суровим политичким и економским реалностима". Још им је објаснио: "Учешће у два таква рата пренапрегло је наше копнене снаге и потрошило стрпљење Американаца и њихов успремност за сличне интервенције у будућности".

    Гејтс, наравно,не би био министар одбране САД да одмах у наставку није рекао: "Упркос свему,САД вас неће оставити насамо са Кином и њеном растућом војном моћи. Иако је председник Обама наредио да се војни расходи до 2023. смање за 400 милијарди долара, Америка ће задржати све војне базе и војно присуство у региону. Дакле: неће се уклонити од преузетих обавеза у заштити својих савезника. Напротив, додатно ће учврстити сарадњу са Токијом, Сеулом, Канбером и Сингапуром. Наставићемо да своје трупе шаљемо на `истурене положаје` и да даље ширимо војно присуство у Југоисточној Азији и Индијском океану."

    НАДМОЋ У ВАЗДУХУ И НА МОРИМА

    Враћајући се на Обамине мере штедње, Гејтс је био недвосмислен: "Пентагон ће наћи новац потребан да задржимо надмоћ Америке у ваздуху и на морима и да наносимо ударе удаљеним циљевима. Бринућемо о свом потенцијалу за нулкеарно обуздавање, могућностима шпијунаже из космоса и у сајберпростору.»

    Гејтс је избегао да одговори на новинарско питање: против кога је окренута све импресивнија војна сила у Азији? Можда и зато што је поред њега, наистој прес-конференцији, седео кинески министар одбране Лиан Гуанле. Међутим,одмах по завршетку скупа у Сингапуру, "Њујорк тајмс" је написао: да је Кина једина држава у Азији са оружаним снагама које ће бити у стању да спрече доступ америчких бродова најважнијим поморским трговачким путевима.

    НУКЛЕАРНИ РАТ СА ИНДИЈОМ?

    На све ово, Гуанле је одреаговао колико тактички, толико типично кинески. Изјавио је да његова земља по наоружању далеко заостаје за Западом,чак за две генерације,и да Пекинг није претња никоме. Још је, можда, индикативније што је Гејтсов кинески колега додао да Русију сматра "поузданим залеђем на фону конфронтације са Вашингтоном". Све у свему, Гејтс је означио `вероватног противника` у Азији, а Пекинг најавио да ће учинити све што буде потребно да учврсти своје `стратешко партнерство са Москвом`. Приликом сусрета са руским вицепремијером Сергејом Ивановом, он је обзнанио да ће сарадња и координација између две земље на међународној арени "бити подигнуте на нови степен`.

    Кина је у 2011. своје војне расходе повећала за 12 одсто. А до оваквог `кошкања`дошло је само који дан након најновијих територијалних трвења између Кине и Вијетнама, односно Кине и Филипина,поводом острва у Јужном Кинеском мору. Треба ли наглашавати да су САД у тим споровима стане на страну кинеских конкурената и опонената?

             Шта је за Вашингтон решење за растућу моћ Кине? – покушао је (отвореније од Гејтса и Њујорк тајмса) да одговори утицајни и добро обавештени Пол Крег Робертс   (у Global Research).  Он није крио да одговор може бити - увлачење Кине у нуклеарни рат са Индијом.

             ПЕКИНГ БРАНИ ПАКИСТАН

            Неоконзервативци, а све више и челници америчке војске, сматрају да талибани не могу бити побеђени уколико НАТО не прошири ратиште према Пакистану, где талибани наводно имају уточиште под заштитом пакистанске владе, која узима амерички новац, али не извршава наредбе Вашингтона – указује Робертс. Ликвидацијом Осаме Бин Ладена Пакистан је добио претећу поруку и отрчао је до Кине. Чим је стигао у Пекинг 17. маја, премијер Пакистана Јусаф Раза Гилани, објавио је да ће Кина бити "најбољи и највернији пријатељ" Пакистана. А Кина је изградила луку у Пакистану у Гвадару, што је близу улаза у Ормуски теснац (мореуз), која би могла да постане кинеска поморска база у Арапском мору.

            Робертс  такође подсећа да је у  ’Пакистан трибјуну’ (4. јуна) штампано да је на недавном предавању на пакистанском Универзитету народне одбране, амбасадор Пакистана у САД Хусеин Хакани упитао пакистанске официре да ли највећа претња за Пакистан долази изнутра, из Индије, или из САД. Већина официра је одговорила да су САД највећа претња за Пакистан.

            Кина, забринута због Индије као другог азијског гиганта чија моћ је у порасту, спремна је за савезништво са Пакистаном. Поред тога, Кина не жели Американце на својој граници, што би се догодило ако би Американци проширили бојно поље и на Пакистан.

            Стога је Кина показала своје незадовољство због америчке претње Пакистану, и саветовала Вашингтон да поштује суверенитет Пакистана, додајући да би сваки напад на Пакистан могао бити сматран нападом на Кину.
            Зато су се САД – наставља Робертс - нашироко додворавале Индији, подилазећи јој на најсрамније начине, укључујући и жртвовање америчких радних места. Из истих разлога је у последње време дошло до масовне продаје америчког оружја Индији, склапања војног споразума о сарадњи, као и заједничких војних вежби.

            ПРЕОСТАЈЕ  САМО РУСИЈА

            Своја размишљања Робертс је закључио овако:
            «Елиминисањем Кине и Индије, једино преостаје Русија, која је већ окружена америчким ракетним базама и изолована од Европе од стране НАТО, који сада укључује бивше конститутивне делове Совјетске империје. Велики проценат младих и лакомислених Руса обожава САД због њихове "слободе" (ех кад би само знали), а мрзи "ауторитарну" руску државу, коју сматрају наставком старе совјетске државе. Ови "интернационализовани Руси" ће стати на страну Вашингтона, приморавајући мање или више Москву на предају.

          Пошто је остатак света, са изузетком неких делова Јужне Америке, већ део америчке империје, предаја Русије омогућила би Сједињеним Државама да сконцентришу своју војну моћ на Јужну Америку. Чавес ће бити свргнут, а ако се и други не покоре, примера ће бити више.

           Једини начин да се заустави америчка империја јесте да Кина и Русија схвате опасност у којој се налазе и да формирају нераскидив савез који осигурава Индију, одваја Немачку од НАТО и штити Иран. У супротном ће Америчка империја загосподарити над целим светом.«