Кина мора казнити САД „финансијским оружјем”

ВЕБСАЈТ “ЧАЈНА ДЕЈЛИ“ (CHINA DAILY) ПОВОДОМ АМЕРИЧКОГ НАОРУЖАВАЊА ТАЈВАНА

америчке и кинеске заставе на Капитолу, где заседа амерички Конгрес

•  Кина не намерава да као оружје произвољно користи дуг САД који држи. Међутим, Кина нема избора већ да ово користи као оружје како би се бранила када је суочена са очигледном претњом по кинески суверенитет.

•    Кина може директно везати количину обвезница централне банке САД за америчку продају оружја Тајвану и тражити да међународне агенције за кредитни рејтинг умање вредност обвезница САД како би натерале САД да подигну каматну стопу

•    Кина такође може увести ограничене трговинске санкције (савезним) државама оних чланова америчког Конгреса који одлучно заговарају продају оружја Тајвану како би утицали на стопу запослености у њима

     САДА је право време за Кину да искористи своје „финансијско оружје” како би одржала лекцију САД уколико ове наставе са планом продаје оружја Тајвану.

     Кина никада није желела да користи као оружје дуг САД који држи. Међутим, Сједињене Америчке Државе је приморавају да управо то учини.

     Амерички Конгрес тек што је усвојио закон о прагу задужености 1. августа, а већ следећег дана је укупно 181 члан Доњег дома САД потписао писмо упућено председнику Бараку Обами тражећи да савезна влада одобри продају борбених авиона типа Ф-16 Ц/Д Тајвану. У што краћем могућем року како би се, како кажу, обезбедили мир и стабилност преко Тајванског мореуза.

     Амерички сенат је усвојио закон о прагу задужености 2. августа, а Обама га је потписао и тиме учинио важећим. Убрзо након овога, америчка централна банка је добила одобрење да емитује 400 милијарди долара као нови дуг.

     Хоће ли Кина опет бити главни купац новог америчког дуга? Упркос што знају да ће највеће земље-повериоци, нарочито Кина, бити главни купци и овог новог дуга, поједини арогантни чланови Конгреса, који немају ни трунке поштовања, у потпуности игноришу виталне интересе Кине и врше притисак на свога председника да се Тајвану испоруче савремени млазњаци, плус још цео пакет модернизованог наоружања.

     Америчке обвезнице ће изгубити на вредности уколико Кина престане да их узима или смањи куповину на велико, а ово ће такође утицати и на вредност америчких обвезница које држи Кина. Упркос томе, пошто се ситуација отима контроли, дозвољавати политичарима из Вашингтона да настављају са својом игром може довести до још већих губитака.

     Америчка продаја оружја Тајвану може само да отвори нова радна места за Сједињене Америчке Државе, али не може повећати могућности оружаних снага Тајвана да се надмећу са континенталним делом Кине. Суштина проблема је у томе што поједини чланови америчког Конгреса имају презрив став према суштинским интересима Кине што указује на то да они никада неће поштовати Кину.

     Кинеско-амерички односи ће увек бити оптерећени таквим људима и наставиће да се крећу горе-доле, путањом тобогана, уколико их Кина не почне да их удара док не заболи. Престанак куповине обвезница централне банке САД, или њихово масивно смањење, свакако ће, у извесној мери, и Кини донети губитке.

     Кина мора да покуша да умањи ове губитке и да трансформише пасивну ситуацију у активну. Кина треба да размотри начин како да изгради директну везу између куповине обвезница централне банке САД и домаће политике САД а да за све ово време доноси мере постепеног прилагођавања структуре својих резерва у страној валути.

     На пример, Кина може директно везати количину обвезница централне банке САД за америчку продају оружја Тајвану и тражити да међународне агенције за кредитни рејтинг умање вредност обвезница САД како би натерале САД да подигну каматну стопу.

     Кина такође може увести ограничене трговинске санкције (савезним) државама оних чланова америчког Конгреса који одлучно заговарају продају оружја Тајвану како би утицали на стопу запослености у њима.

     Због чињенице да се овде ради о новцу који је народ зарадио тешким радом, Кина не намерава да као оружје произвољно користи дуг САД држи. Међутим, Кина нема избора већ да ово користи као оружје како би се бранила када је суочена са очигледном претњом по кинески суверенитет.

     Пекинг позвао „релевантне нације“ на одговорност

кинески премијер Вен Ђијабао 

     Кинески премијер Вен Ђијабао је апеловао на релевантне нације да следе конкретне и одговорне фискалне и монетарне политике како би смањиле фискалне дефиците и решиле дужничке проблеме како би се одржало поверење глобалних инвеститора, пренела је Новинска агенција Нове Кине (Хсинхуа).

     Овај апел је упућен током састанка директора Државног већа НР Кине, односно, Кабинета владе НР Кине којим је председавао премијер Вен Ђијабао у уторак 9. августа, након што су америчке и европске берзе као и већина азијских пале у страху од терета дугова.

     Кина подржава заједничку изјаву министара финансија и гувернера централних банака Групе 20 у вези стабилизације финансијских тржишта, каже се у саопштењу за јавност издатог након састанка.

     Релевантне нације би требало да раде на одржавању безбедности инвестиција и стабилног рада тржишта, а међународна заједница да појача сарадњу и координацију механизама макроекономске контроле како би погурала унапред један снажан, одрживи и избалансирани развој глобалне економије, каже се у овом саопштењу кинеске владе.

КИНЕСКА ДРЖАВНА АГЕНЦИЈА ХСИНХУА

     О` Брајен похвалио квалитет кинеске робе

     Квалитет кинеских производа се увелико поправио и, сходно томе, значајно се у току протеклих пар година смањио број случајева повлачења кинеских производа са тржишта САД, изјавио је Ричард В. О'Брајен, директор Међународних програма и међудржавних послова америчке Комисије за безбедност производа за потрошаче (CPSC).

     Он је ово рекао на брифингу за новинаре у амбасади САД у Пекингу у понедељак (8. августа) поподне.

     Према О'Брајену, број повлачења производа из Кине од стране CPSC-а је спао са 348 током 2008. на 220 у току 2011. Текући број оваквих случајева за 2011. је 120 и О'Брајен не крије да је оптимиста да ће доћи до даљег смањења.

     Један од циљева О'Брајенове посете Кини је упознавање са последњим дешавањима у вези безбедности кинеских производа и ширење сарадње са Општом администрацијом супервизије квалитета, инспекције и карантина (AQSIQ), главном кинеском институцијом за безбедност производа.

     Превео: Душан Ђурић