Црногорски Срби конвертити прогоне све који су остали при здравом разуму и ставу да су Срби

ИМА ЛИ ВЕЋЕ ТРАГЕДИЈЕ ОД ОВОГА ШТО СЕ МОРА РАСПРАВЉАТИ О ПОЛОЖАЈУ СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ?!

* Да је некоме и пало на памет да – у  миленијумској историји Црне Горе – оваво „расправљање“ стави на дневни ред – тешко би га ико спасио од луднице!

* Како су Хрвати прославили своје друго место на фудбалском Мундијалу! Задатак да „заигра“ славље имао је „јунак“ Томпсон – а онда га запрати углас на стотине хиљада окупљених Хрвата! Хитови за хитовима се нижу, из њих липти српска крв! На све стране, што обешени по врбама, што искасапљени, Срби красе строфу за строфом! Целу историју свог геноцида над Србима у стих су сместили! Да има правде – и да има ко – ово би могла бити потпуно чињеницама заокружена римована оптужница. Прва таква у историји!

* Стално чекам да Београд – у овом „натезању“ са Шиптарима око КосМета – подвуче црту и – једном се и он у'вати услова, да затри да се прво открију злочинци који тамо убијају Србе, од кафића „Панде“, преко „жутих кућа“ до „жетелаца“ – па након те показане „добре воље“ и да се, брате, седне за сто! 

* Мојој знатижељи краја нема! Хтела и да ми неко таксативно наброји све „заслужне“ што за само 19 година изгубисмо све оно што смо добили Резолуцијом 1244 – по којој је КосМет саставни део Србије под привременим протекторатом УН – и сад дотле дошли – да „не дамо оно што можемо и изгубимо само оно што морамо“?!

* Како је могуће да нико данас не приупита оне који су Међународном суду правде око шиптарскога „права“ да отму КосМет – „у незнању“ срочили онакво питање, на какво је једино било и могуће добити одговор да – Шиптари имају право?! Ко њима даде право да уопште питају има ли неко право да нам отме део Србије?!

* Како то да се данас нико не сети да приупита некадашњег нашег врлог председника Бориса Тадића, како се он оно онако самоиницијативно поигра са судбином КосМета – истргну га из Савета безбедности УН и предаде у надлежност ЕУропи – како би спречио Русију да га брани?!

______________________________________________________________________________________

         Пише: Милијана БАЛЕТИЋ

          БОЖЕ драги, када би човек набрајао сва чудеса на овим просторима – од када је ујахала „демократија“ у нас – дани би му требали!

         Ми ти овде не морамо ни трошити силно време над књигом проучавајући историју – она се толико понавља – свака генерација је проживи – ако има среће да је преживи!

         Кад се само сетим колико сам у кући слушала, па онда читала, ко нам је шта и где све радио и докле им је досезала „машта“ – да сам знала да ћу овако „фино“ да седим, гледам, живим исто то – могла сам квалитетније утрошити то време утуцано на историју?! Ево, само кад се у'вати овај потез од Шиптара, преко Црне Горе, па заокружи са Хрватском и свим побочним помагачима на које су наслоњени – све је већ виђено – мада, угланцано, реновирано, усијано, заогрнуто новоскројеним рухом, намирисано, а – смрди!  

          Шездесетих година прошлог века, моја рођена тетка, очина сестра, са целом вишечланом породицом побегла је са КосМета, када је након вишегодишњег мучења и малтретирања једно јутро затекла поклану сву стоку коју су у штали имали!

         Приче у мојој породичној кући,да тамо Срби од Арбанаса (тако су их звали) трпе стравична зверства још од пре Великог рата и да су Богу захвални што је тетка с породицом остала жива – мени као детету – у чијој је читанци на првој страни био свемоћни, вољени „заштитник“ Броз – ово је била необјашњива загонетка! И тако, година за годином, „броз“ за „брозом“ – стигосмо ту ту где смо!

          Децембра 2013. написала сам колумну: „ОД 'ШОТЕ' ДО 'БОГОЈЕВЦИ' У БЕОГРАДУ“ (наћи ћете је преко интернета, а и на мом сајту) – у којој се, између осталог, говори о историјској истини настанка песме „Шоте, мори Шоте...“!

         Након што је потписан мир и завршен Први светски рат – за Шиптаре то није значило и крај покоља, прогона и бестијалности над косметским Србима! Шиптарка Шота Галица, у једној од својих „акција“ – ухватила је, везала и у огањ бацила шесторо српске чобанчади! Са својим саборцима, шиптарским монструмима – играла је коло око ватре и певала „Шоте, мори Шоте...“, док су српска деца – мученици – душу у огњу испуштали!

          Ове године, 23. јула, навршило се 19 година од када су Шиптари у Старом Грацком код Липљана зверски убили 14 Срба, који су на свом имању скупљали жито! Нико још за ову монструозност – као ни за једну коју су они починили над Србима тамо – није одговарао!

         Истина о овом злочину поверена је западним правдољупцима! Истрагу је започео Унмик, па је уступио ЕУропејском Еулексу који је – поступак обуставио, јер – нису имали довољно доказа! Четрнаест Срба, које је родбина нашла убијене, ставила у ковчеге, одржала им опело и сахранила их – никакав су доказ – за Еулекс?!

         Ја стално чекам да Београд – у овом „натезању“ са Шиптарима око КосМета – подвуче црту и – једном се и он у'вати услова – да се прво открију злочинци који тамо убијају Србе, од кафића „Панде“, преко „жутих кућа“ до „жетелаца“ – па након те показане „добре воље“ – и да се, брате, седне за сто! 

           Ево, предлажем да се мало угледамо и на Америку! Услов свих услова, који Вашингтон поставља Србији су – браћа Битићи?! Ова тројица Шиптара, који су са америчким пасошем запуцали на пут и – придружили се терористима УЧК – да убијају Србе по КосМету и отму им њихову свету земљу – изгубили су живот у том терористичко-окупацијском походу! Сад, Америка не поставља питање откуд право њиховим држављанима да убијају и отимају по Србији, него – откуд право нама да такве убијемо и бранимо се у рату који су нам – усред државе запалили!

         Да је којим случајем обрнуто и да су, на таквом задатку, затекли „српску браћу“ с нашим пасошем у њиховој држави – баш ме интересује да ли би они нама – за такве држављане – полагали рачуне?! Да ли би пало на памет Београду да их пита – не – кладим се?!

         Још нисам чула ни да је неко стиснуо петљу да западним окупаторима постави питање или, не дај Боже, услов да се ухапсе шиптарски монструми који убијају невине Србе у њиховој држави по КосМету – а ђе онда ово!

         Комитет за спољне односе америчког Сената је 28. јуна усвојио и Резолуцију, у којој се, између осталог, наводи да је хапшење оних који су ликвидирали ову тројицу шиптарских терориста – услов свих услова – даљих односа Америке и Србије, јер – они су изгубили животе „борећи се за правду“! Како, тек, ваша неправда изгледа – ако вам је ово правда што на сопственој кожи искушавамо?! Нека – 'фала – за све односе са вама – макар ове досадашње!

          Ја чекам и да већ једном неко, из ове плејаде „доброчинитеља“ у Србији – седне на оптуженичку клупу – са које најбоље може објаснити – из ког је разлога, личне добробити, комплекса, или, не дај Боже, болести попут аутошовинизма... народ и државу нам увео у – неповратно „благостање“!

         Можда ће се испоставити и да је ту било незнања – али, сви они који се с толико лакоће у'вате држања у шакама народне судбине, морали би знати ону стару латинску – ignorantia iuris nocet (незнање не оправдава)!

           Мене, на пример, живо интересује и ко је себи дао за право да амнестира злочине почињене у NATO-агресији на Србију и повуче већ подигнуту оптужницу против њих!

         У Другом светском рату и Броз је опростио ратну одштету фашистима за погром у којем су највише страдали Срби и Србија! Сва одштета се свела на средства за нуклеарну електрану Кршко, саграђену у Словенији на левој обали Саве, од које пола произведене енергије користе Словенци, а пола Хрвати?! Србија је од тога добила – само радиоактивну воду – коју испуштају у Саву?!

          Јако сам знатижељна и ко је после петооктобарског усрећивања Србије пустио из затвора преко 2.000 Шиптара – међу којима су били и осведочени зликовци што су оргијали над српским цивилима, женама, старцима, децом... – а онда слободни – наставили с оргијањем?!

          Мојој знатижељи краја нема! Ја бих хтела и да ми неко, онако таксативно, наброји све „јунаке“ који су „заслужни“ за овај брзопотезни „успех“ у којем смо – само за 19 година, успели да изгубимо све оно што смо добили Резолуцијом 1244 – по којој је КосМет саставни део Србије под привременим протекторатом УН – и сад дотле дошли – да „не дамо оно што можемо и изгубимо само оно што морамо“?!

          Како је могуће да нико данас не приупита оне који су Међународном суду правде око шиптарскога „права“ да отму КосМет – „у незнању“ срочили онакво питање, на какво је једино било и могуће добити одговор да – Шиптари имају право?! Ко њима даде право да уопште питају има ли неко право да нам отме део Србије?!

          Како то да се данас нико не сети да приупита некадашњег нашег врлог председника Бориса Тадића, како се он оно онако самоиницијативно поигра са судбином КосМета – истргну га из Савета безбедности УН и предаде у надлежност ЕУропи – како би спречио Русију да га брани?!

         Како то да Тадићев Еулекс још никад не нађе довољно доказа да расветли нити једно једино шиптарско убиство и погром над Србима?!

         Неко би морао одговарати за те силне „недостатке доказа“ – или Еулекс или онај који му је својим потписом омогућио да по КосМету утерује и дели правду!

         Озбиљни народи суде онима који се тако крваво поигравају с његовим прецима и потомцима, и то из два разлога: сваки починитељ злочина, и над појединцем, а камо ли над целим народом – мора бити кажњен за своје лично (не)дело – и мора бити кажњен – за наук другима!

          А тек кад се у'ватимо Милове Црне Горе – ма ни да су је сву из уџбеника историје од пре 78 година преписали – сличнија не би била! На сва чудеса која се тамо дешавају, неки дан се огласио и патријарх Српске православне цркве Иринеј,  рекавши да је данас положај српскога народа и СПЦ у Црној Гори „гори него у време османске, односно владавине НДХ“!

          Е, има ли веће трагедије од тога да се опет дотле дошло да се расправља о положају српскога народа у Црној Гори?! Да ли је неко могао и да замисли ово „расправљање“ до пре само 100 година?!

         И да је некоме, далеко се казало, и пало на памет да – у  миленијумској историји Црне Горе – ово „расправљање“ стави на дневни ред – тешко би га ико спасио од луднице! Е, данас – као у најбоља времена Брозовог Ђиласа – у „лудницу“, у затвор, у прогон – тамошњи Срби конвертити – трпају оне који су остали при здравом разуму и ставу да су Срби?!

          То што су Србе одвајали од себе, терали у ислам, у католичанство – ништа је при утеривању комунизма у њих! Јачи су преображај направили комунисти у Црној над самим собом од свих дотадашњих окупатора – почев од Османлија, па ћерај све до усташа! Све ове претходне болести – мила су мајка при овој – аутоимуној! Још те медицине нема која може спасити организам који – у свом генетском коду – носи такав фелер, да се у једном тренутку – окрене сам против себе!   

          А Хрвати, они су ти се све од '45-е до '90-е припремали и онда – по принципу „где ја стадох, ти продужи...“ – завршили геноцид над Србима који је започео Анте Павелић! То што их је тамо у „братству и јединству“ било – протерали су, опљачкали, отели им имовину, поубијали неколико хиљада, прогласили их агресорима, кривим за све и – рехабилитовали све усташке „јунаке“ носиоце „србосјека“!

         Подигли су им и споменике, по градовима окитили улице њиховим именима – а имају их – пре ће им 'фалити улица но „јунака“! Имају они и из овог довршеног геноцида над Србима „јунака“ за улице и споменике, али, истине ради – Павелићевим јасеновцима и јадовнима се тешко ко може и примаћ?!

         На то је утицало и то што су се Срби ипак, колико-толико, опаметили, мада и то, мора се рећи – Павелић је ту био маестралан! Он је, за сада – најпознатији хрватски бренд! Гинисовац! Знају то Хрвати! Они га зато, заједно са свим „саборцима“– поносно – песмом и певањем дижу у небеса!

         И друго место на Светском првенству у фудбалу, тако су прославили! Задатак да „заигра“ славље има „јунак“ Томпсон – а онда га запрати углас на стотине хиљада окупљених Хрвата! Хитови за хитовима се нижу, из њих липти српска крв! На све стране, што обешени по врбама, што искасапљени, Срби красе строфу за строфом! Целу историју геноцида над Србима у стих су сместили!

         Да има правде – и да има ко – ово би могла бити потпуно чињеницама заокружена оптужница и то – прва у историји – исписана у рими! Ма, Хрвати су, бре, рођени за непоновљиве!       

          Имају они и један рефрен за Србе, којим су „пребацили“ границе и највише им диже адреналин: „...стићи ће вас наша рука и у Србији“?!

         Е – овде почињем и ја да им се дивим! Мора им се признати, да све то што „певају“ – не лажу! Овај „рефрен“ – што са одобрењем, што без – у Србији „вршља“ и сече главе на све стране!

         Кад се неко у Србији острви на Србе – да ли је из НВО сектора, универзитетских професора, академика, позоришта, филма, медија и новинарства – поготово „независног“ – довољно је да му се осврнете на „крвна зрнца“ – ретко кад нећете наћи потврду Топмсоновог рефрена!

         Сад ће они мени, саму ову чињеницу помињања „крвних зрнаца“ – прогласити ксенофобним, шовинистичким..., а то – што већ има преко 20 година од када су они мени пребројали „крвна зрнца“ – и због њих ме – у сопственој држави прогоне – прогонитељи зову демократијом и правдом! Пошто човек најбоље истину осети на својој кожи – нека ми буде опроштено што ћу се овде позвати на лично искуство!

         Некадашњи (а и сад негде тамо ради) заменик државног тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића – Бруно Векарић, Хрват – заједно са Независним удружењем новинара Србије, у којем је витлала прстом – Надежда Гаће Хрватица и остали јој сународници и „другосрбијански“ помагачи, наравно – још пре осам година су – на 432 стране – подигли оптужницу звану „Речи и недела“ – против српских новинара који су са ратишта износили истину о страдању Срба, а мене – прогласили „симболом ратнохушкачког новинарства“! Овом етикетом се хтело да ми пресуда буде потпуно извесна, јер – и сви да буду ослобођени – симбол тога „зла“ – тешко!

         Ево 24 године од када издржавам – својеврсну казну усред Србије – као запослена у Радио-телевизији Војводине – којој не дају да ради! Из хашког заточеништва многи осуђеници, што невини што криви, одлежали су казну и изашли на слободу! Поједини, као „јунак“ Олује Готовина, па Чермак, Маркач... – чак су невинима проглашени – а мени су „векарићи“ у Србији – запечатили судбину!

         Шта су све „векарићи“ радили и раде Србима и Србији – и докле већ – сам ђаво зна! Појединац тешко може и знати, где су и ко све „векарићи“ – осим на свом микроплану! Али – да држава слободно дише – били би заштићени прогоњени – а  не – „векарићи“!