Трамп има добре изгледе да 2020-те буде поново изабран за шефа државе
ПО ПОВРАТКУ ИЗ ХЕЛСИНКИЈА СХВАТИО ДА ЈЕ И ДАЉЕ ПОД ЖЕСТОКИМ ПОЛИТИЧКИМ ПРЕСИНГОМ
* Трампов сусрет са Владимиром Путином се проглашава за акт издаје. У ово је урачунато: ниси се смео сретати са непријатељем који је то – унапред. Уосталом, амерички либерални медији и не крију да је фамозно „мешање у изборе“ само изговор и повод да се Русија држи у статусу непријатеља
* Све последње социолошке сондаже показују да Трамп има добре изгледе да 2020-те буде поново изабран за шефа државе. Осим овога, либерал-глобалистички естаблишмент све више губи поверење грађана. Не само у САД него и у европским земљама
* Амерички либерални медији и не крију да је фамозно „мешање у изборе“ само изговор и повод да се Русија држи у статусу непријатеља. Она се у тим медијима назива „егзистенцијалним непријатељем“ који је преко потребан антитрамповској опозицији и `глобалном руководству` које њоме управља. У име тога је Русија проглашена за „токсичну“, а зближавање са њом – за јерес и издају
____________________________________________________________________________________
Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ
ПО ПОВРАТКУ из Хелсинкија, Доналд Трамп је схватио да се опет - као и непосредно након своје инаугурације – налази под жестоким политичким пресингом.
Био је назван чак и издајником.
Такве оптужбе је бесмислено разматрати јер су апсурдне. Јер, у чему је био Трампов „грех“? А и ако је довео у сумњу закључке својих тајних служби поводом „руске везе“ приликом упада у сервере Демократске партије – зар су те службе безгрешне?
Не једном су Белој кући давале лажне информације због којих су САД започињале ратове, упуштале се у бомбардовања, уводиле санкције и квариле односе са целим континентима.
Од председника САД се не може тражити лојалност националним тајним службама које, по закону, морају бити њему лојалне.
Међутим, и није ствар у тајним службама. Трампов сусрет са Владимиром Путином се проглашава за акт издаје. У ово је урачунато: ниси се смео сретати са непријатељем који је то – унапред.
Није ствар ни у мешању у америчке изборе јер се САД мешају у изборне процесе по целом свету, а и разне земље имају утицај на политику САД.
По целом Вашингтону се трага за „руским агентима“, а у том граду свој лоби има чак и Иран.
Уосталом, амерички либерални медији и не крију да је фамозно „мешање у изборе“ само изговор и повод да се Русија држи у статусу непријатеља. Она се у тим медијима назива „егзистенцијалним непријатељем“ који је преко потребан антитрамповској опозицији и `глобалном руководству` које њоме управља.
У име тога је Русија проглашена за „токсичну“, а зближавање са њом – за јерес и издају. А неверовање уполитички мотивисане тврдње тајних служби – разлог за импичмент.
Али, чекајте! Ту се нешто не слаже...
Зар Барак Обама није 2008-е у свом предизборном програму обећавао побољшавање односа са Русијом? Зар Хилари Клинтон није поклонила Сергеју лаврову „дугме за ресетовање односа“?
Када је 2012-те републикански кандидат за председника САД, Мит Ромни, Русију назвао „геополитичким непријатељем број 1“ – Обама га је оптужио да је нсепособан да превлада инерцију Хладног рата...
Тада су ови који сада раскринкавају Трама за „издајнички меки“ однос са кремаљским лидером бичевали Џона Мекејна и Ромнија за претврд однос према Русији.
Тада су „говореће главе“ CNN, MSNBC, CBS и ABC тврдиле – Русија је наш партнер...
The New York Times и The Washington Post су шибали потпаљиваче рата, а Politico, Vox и Huffington Post износили аргументе у прилог „постепене интеграције Москве“ на бази „дијалога одговорних нација“.
Међу онима који су Трампа оптужили за издају је и бивши шеф CIA Бренан који је признао да је на председничким зборима 1976-те гласао за кандидата америчких комуниста Геса Хола.
Наравно, сви разговори о Трамповој „издаји“ треба да реше само један задатак: да помогну његовом уклањању са власти.
Неки експерти и у Русији лансирају тезу да Трампу противници неће дозволити да ишта посебно уради. Тврде такође да ће моћи да се са Вашингтом преговара тек са следећим председником САД – демократом.
Овоме имам најмање две замерке.
Монопол на дијалог са Москвом, који се на овај начин резервише за америчке либерале – уопште не мора довести до новог попуштања или `ресетовања односа`.
Још 2013-те године – док још није било ни Крима ни Донбаса – односи САД и Русије били су почели да се неконтролисано урушавају. Не треба губити из вида ни да је државни преврат у Украјини био изведен под руководством Џоа Бајдена и Викторије Нуланд.
Све последње социолошке сондаже показују да Трамп има добре изгледе да 2020-те буде поново изабран за шефа државе.
Осим овога, либерал-глобалистички естаблишмент све више губи поверење грађана. Не само у САД, него и у европским земљама.
Да је Демократска партија САД, кад губи, спремна и на контакте са КГБ – показао је и случај Теда Кенедија.
Русија на такве контакте треба да гледа искључиво из угла својих интереса.
Јер, и одлуку о ширењу NATO на исток донео је демократа Бил Клинтон...