Совјетски „Варјаг“ у кинеској служби

КИНА ПОРИНУЛА У МОРЕ СВОЈ ПРВИ НОСАЧ АВИОНА

Варјаг, први кинески носач авиона

•    Кина постала десети члан клуба земаља чије армије имају носаче авиона

•    Узбуна на Тајвану, у САД и Јапану

•    Пекинг је од Украјине још 1998. (преко једне приватне фирме из Хонг Конга) године купио недовршени совјетски носач авиона „Варјаг“ који је – кроз Босфор – био одвучен до Кине

•    Кинези и израчунали и нашли за поретбно да официјелно саопште: да су - првог Опијумског рата 1839. када су их бомбардовали Британци, како би продавали опијум из Индије, па до оснивања Народне Републике Кине 1949. године -  били жртва преко 470 напада и инвазија које су дошле управо с мора

     ПЕКИНГ, 10. августа: Кина је пробила још један војни „звучни зид“ који ће забринути и Американце, и Тајван, и Јапан.

     У среду, 10. августа ујутру, успешно је поринула у море дорађени свој први носач авиона. У бродоградилиштуу луци Далијан у Жутом мору. Ради тестирања у отвореном мору, јавила је Новинска агенција Нове Кине (Хсинхуа) у свом сервису на енглеском језику.

радови на Варјагу

     Кина је на овај начин ушла у клуб држава чије амрије располажу најмање једним носачем авиона. У том клубу најмоћнијих досад је било само девет земаља - САД, Велика Британија, Француска, Италија, Шпанија, Русија, Индија, Тајван и Бразил. Као што се види, од пет сталних чланица Савета безбедности УН, Кина је последња добила носаче авиона.

     ИЗ УКРАЈИНЕ ПРЕКО ХОНГ КОНГА

     Пекинг је, заправо, преко једне приватне фирме из Хонг Конга  још 1998. године купио недовршени совјетски носач авиона „Варјаг“ који је – кроз Босфор – био одвучен до Кине. Његова градња је започела 1988. у војном бродоградилишту украјинске луке Николајев и било је планирано да буде у класи руског носача авиона „Адмирал Кузњецов“, али је градња стала  (1992.) због распада СССР.

     Кинезе је „Варјаг“ коштао 20 милиона долара, а продала им га је Украјина.

     Кина има преко 18.000 километара обале и три милиона квадратних километара територијалних вода. Војни извори у Пекингу су саопштили да је „поседовање носача авиона од виталног значаја“ за њихову земљу која има огромне територијалне воде чија заштита са собом „повлачи и озбиљну одговорност“.

     Индикативно је да су Кинези и израчунали и нашли за поретбно да официјелно саопште: да су - првог Опијумског рата 1839. када су их бомбардовали Британци, како би продавали опијум из Индије, па до оснивања Народне Републике Кине 1949. године -  били жртва преко 470 напада и инвазија које су дошле управо с мора.

______________________________________________________________________________________________________________

     Флоте кинеске морнарице су до јуна ове године кроз Аденски залив и воде надомак Сомалије испратиле 3.953 бродова који су пловили под заставама земаља широм света. Од овог броја, 47% су били страни трговачки бродови, преноси Хсинхуа

______________________________________________________________________________________________________________

     Кинеска национална агенција Хсинхуа пише да је оснивање и ширење ратне морнарице Народне ослободиначке војске Кине значајно побољшало поморску одбрану земље. Међутим, наглашава ова агенција, рестрикције у области економиског развоја и научног истраживања су дуго спречавале Кину да модернизује своју морнарицу. Наглашава се, међутим, да су одбрамбени капацитети кинеске морнарице још увек несразмерни захтевима њених задатака.

     Са ширењем глобализације и растућом отворености према спољном свету, кинески национални интерести су постали све повезанији са читавим светом, додаје Хсинхуа.

     Због дугих и оптерећених поморских путева за проток материјала и робе, Кина има легитимно право да поседује модернизовану флоту, пише кинеска агенција, додајући да ће побољшана морнарица боље служити међународној сарадњи Кине  и у борби против поморског криминала.

     Флоте кинеске морнарице су до јуна ове године кроз Аденски залив и воде надомак Сомалије испратиле 3.953 бродова који су пловили под заставама земаља широм света. Од овог броја, 47% су били страни трговачки бродови, преноси Хсинхуа.

     Коначно, пише кинеска агенција, бриге у свету погледу кинеске амбиције да добије носач авиона потпуно су неосноване и претеране, јер нарасла поморска моћ Кине неће представљати претњу за друге земље.