Стезање каиша било погрешно
ВОДЕЋИ ЕКОНОМИСТИ ММФ-А ПРИЗНАЛИ ДА СУ ПОГРЕШИЛИ У ПРЕПОРУКАМА О МЕРАМА ШТЕДЊЕ У ЕУ
ВОДЕЋИ економисти ММФ-а признали су да су погрешили у препорукама о мерама штедње у ЕУ, пише РТС онлине.
Иако то није званичан став ММФ-а, стручњаци указују да би та признања политику ММФ-а могла да преокрену у правцу потрошње уместо стезања каиша.
Двојица водећих економиста Међународног монетарног фонда,
Оливије Бланшар и Даниел Леи признали су да су погрешили у препорукама о мерама штедње у Европској унији. Иако то није званичан став те међународне финансијске организације, светски и домаћи економисти указују на то да би политику ММФ-а, која је почивала на стезању каиша, самопризнање могло да преокрене у правцу потрошње.
Протести против мера штедње, које је тражио, између осталих и ММФ-а, обележили су атинске улице последњих година. Потом су двојица водећих економиста ММФ-а обелоданила да је инсистирање на стезању каиша у Грчкој, Шпанији, Португалу, било погрешно.
Оливије Бланшар и Данијел Леи признали су да су прогностичари значајно потценили повећање незапослености и пад домаће потражње која је у вези са фискалном консолидацијом.
То практично значи да су резови у буџету које је ММФ предложио брже смањивали потрошњу него што се економија опорављала. Резултат је био пораст незапослености.
“Оно што је ту катастрофално је да је Европа и са пројектованим растом од 0,1 одсто у овој години, једини регион у свету који је након пет година кризе гори него што је био пре пет година. Највећа цена је плаћена у људским жртвама у смислу останка без посла“, објашњава уредник сајта макроекономија.орг Мирослав Здравковић.
За нешто више од месец дана сазнаћемо хоће ли ово признање грешке да промени однос ММФ-а према Србији. Тада би делегација ММФ-а требало да дође у Београд због преговора о новом аранжману са Србијом. Промена би се огледала у предлогу штедње уместо досадашњег стезања каиша.
Домаћи економисти кажу да није искључено да би ово могао бити увод у промену политике ММФ-а у смеру подстицања потрошње.
“Потпуно је нејасно како се штедњом повећава запосленост. Из те перспективе ја као економиста процењујем да је нама у овом тренутку незапосленост проблем број један. Треба урадити све да се то превазиђе, а то се најбоље може урадити са инвестиционом потрошњом“, истиче Михајло Црнобрња са Факултета за економију, финансије и администрацију.
Црнобрња је присталица тога да се додатна потрошња усмери у инвестиције за нова радна емста, а није поборник раста плата и пензија.
Судећи према изјавама прве жене ММФ-а, у центру пажње те организације остаће Европа и Америка које су на ивици рецесије.
Како је објаснила Кристина Лагард, мере и помоћ ММФа су неопходне због великог утицаја које те две економије имају по остатак света. Међутим, није навела које ће то мере бити.
