„Набуко“ нема гас!
ИЗЈАВЕ ПУТИНА И РУСКИХ ПОЛИТИЧАРА
(април 2010.)
РУСКИ премијер Владимир Путин и аустријски канцелар Вернер Фајман потписали су у Бечу међудржавни споразум о изградњи гасовода „Јужни ток“ кроз Аустрију.
Владимир Путин и аустријски канцелар Вернер Фајман
Потписани билатерални документ ће, како је наглашено, бити правни оквир за изградњу деонице преко Аустрије, а потписали су га и Сергеј Шматко, министар енергетике Русије, и Рајнхолд Митерленер, министар привреде Аустрије.
Основни споразум о реализацији пројекта „Јужни ток” кроз Аустрију потписали су и Алексеј Милер, испред „Гаспрома“, и Волфганг Рутенсдорфер, генерални директор аустријске нафтне компаније ОМВ. Митерленер је, поводом усвајање одлуке Владе Аустрије о потписивању овог документа, рекао да ће овај споразум побољшати безбедност снабдевања гасом и ојачати улогу Аустрије као централне трговинске и складишне тачке за гас.
Према споразуму, који има рок важења од 30 година, „Јужни ток“ треба да се прикључи на гасна складишта „Баумгартен“ и „Арнолдштајн“ у Аустрији. Према најави Министарства привреде, предвиђена је могућност да и Аустрија црпи гас из овог гасовода.
Аустрија се, истовремено, залаже и за изградњу гасовода „Набуко“ који би требало да има годишњи проток од 31 милијарде кубних метара гаса из каспијског региона ка Европи.
Алексеј Милер и Волфганг Рутенсдорфер
- Не видимо конфликт интереса у учешћу у „Јужном току“. Битно је имати диверсификацију доставе гаса, а уз то не знамо како ће се још реализовати „Набуко“ - казао је Фајман на конференцији за новинаре коју је одржао заједно са руским премијером.
- Опасно је правити гасовод без уговора о гасу, а „Набуко” то нема, док ми можемо већ сутра решити тај проблем - истакао је Путин, говорећи о конкурентском гасоводу.
Он је изјавио да су резерве гаса у Русији огромне и да је једино питање како да се реши обезбеђивање нових извора за доставу гаса. „Безбедност снабдевања енергентима се поправила од моје посете Русији. Пројект који данас потписујемо је даљи доказ тога, јер Аустрија увози 70 одсто укупне количине гаса из Русије”, казао је Фајман.
Он је додао да је врло битно да се инвестира у обновљиву енергију, а да је гас допуна.
- Ми инвестирамо пуно у обновљиву енергију, јер технолошки напредак можемо остварити само улагањима у зелену енергију - поручио је Фајман.
Руски премијер је истакао да ова земља „посебан значај придаје енергетици и намерава да унапреди испоруке нафте и гаса.
- Ми желимо да пројекат „Јужни ток“ у сваком случају реализујемо, јер знамо да гасна достава мора бити диверсификована. Започели смо радове на „Јужном току“ и спремни смо да започнемо радове у црноморском региону - додао је Путин.
ДО БУГАРСКЕ ИЛИ РУМУНСКЕ ОБАЛЕ
(август 2009.)
ГРАДЊА гасовода “Јужни ток”, чији један део треба да прође и кроз територију Србије, може почети у новембру идуће године, изјавио је у Анкари Игор Сечин, руски вице- премијер.
Почетак градње “Јужног тока” у наведеном термину је реалан јер би, како су потврдили представници руске владе, Турска до 1. новембра 2009. године требало да одобри обављање истраживачких радова на траси “Јужног тока”, а до почетка новембра наредне године и да дозволи градњу тог енергетског објекта по турском подводном делу Црног мора.
Гасовод “Јужни ток” треба да се постави од руског до бугарског, или румунског, дела црноморске обале, а затим продужи на северу ка Србији и даље према Мађарској и Аустрији, а на југу према Грчкој и југу Италије.
Капацитет гасовода “Јужни ток” планиран је на 63 милијарде кубних метара годишње, извештава руска агенција “Финмаркет” и подсећа да се трошкови градње само морског дела тог међународног енергетског објекта процењују на 8,6 милијарди евра. Укупни трошкови градње “Јужног тока” могли би, према различитим рачуницама енергетских експерата, да буду два до три пута већи, наводе руска гласила.
У Анкари је, иначе, јуче постписан важан руско - турски гасни споразум којим је, према оцени лондонске радио и тв станице Би Би Си, Москва успешно промовисла гасовод “Јужни ток” и остварила “својеврсну победу” у надметању са конкурентским гасоводом “Набуко” којим би природни гас требало да се допреме у Европу из средње Азије, заобилазећи руску територију.
ЛАВРОВ ПОЗВАО МАКЕДОНИЈУ
(април 2011.)
ШЕФ руске дипломатије Сергеј Лавров је данас током једнодневне посете Скопљу позвао Македонију да размисли о прикључењу пројекту гасовода "Јужни ток".
Русија озбиљно разматра могу- ћност да "Јужни ток" прође и кроз Македонију, казао је руски министар.
Лавров је приликом сусрета са македонским званичницима у Охриду поручио такође да Македонија не мора да бира између Европе и Русије, оцени- вши да су то застареле тезе.
- На жалост, неки европски политичари се држе “застареле логике” и терају поједине земље да праве такве изборе - или сте у Европи или сте са Русијом, казао је Лавров, који је први шеф руске дипломатије који долази у Македонију после једне деценије. “Ми имамо сасвим јасну спољну политику и спремни смо на сарадњу са сваком земљом”, додао је руски министар.
Македонски министар спољних послова Антонио Милошоски рекао је да ће Македонија сарађивати са Русијом све док обе земље имају заједничке интересе какве имају и друге европске земље.
- Ово пријатељство и посета је улог у унапређење тих заједничких циљева. Поделе на исток и запад су застарели софтвер из времена Хладног рата и та подеља је данас отишла у историју - изјавио је Милошоски.
НИШТА НЕ СМЕ УГРОЗИТИ ПРОЈЕКАТ
(март 2011.)
НИШТА не сме угрозити изградњу маги- стралног гасовода “Ју- жни ток”, истакао је рус- ки премијер Владимир Путин у Љубљани на заједничкој конферен- цији за новинаре са сло- веначким премијером Борутом Пахором.
Иако рачуна на по- зитиван одговор Турске који ће омогућити реали- зацију пројекта “Јужни ток” у његовој првобитној варијанти, Русија је, како је рекао Путин, спремна за постављање гасовода до Бугарске по дну Црног мора, уз било какав развој догађаја.
- Постоји много варијанти, и све се проучавају - рекао је Путин и навео да је, на пример, ‘’могуће компримовати гас на обали Црног мора и танкерима га допремати до бугарске обале, где би се регасификовао и усмеравао у цевовод”.
Путин је навео још једну варијанту - компримовање гаса на самом изворишту, међу којима и на полуоствру Јамал, и допремање до једне земље јужне Европе, где би се усмеравао у цевовод”.
- Руска страна не види да Турска угрожава реализацију тог пројекта - рекао је Путин, и истакао да Русија не сматра да постоји било каква претња за пројекат.
Наводећи да ће од ‘’Јужног тока’’ све европске државе имати корист, Путин је подсетио да Русија има разноврсне односе са Турском и да је Анкара заинтересована за унапређење сарадње.
- Могу да кажем да са Турском имамо велике инвестиционе пројекте, међу којима су и енергетски, за које су и Русија и турски партнери веома заинтересовани - закључио је председник руске владе.
Русија ће у наредним месецима представити Турској додатну документацију за пројекат “Јужни ток” и очекује позитиван одговор Анкаре у вези са питањем полагања подводне деонице тог гасовода у њеним територијалним водама, рекао је руски премијер.
Он је подсетио да је Русију недавно посетио турски премијер када је договорено да се достави додатна документација о истраживању, у вези са еколошким аспектом и одређивање руте, уз процену студије изводљивости.
- Очекујемо да ће наши стручњаци уз ангажовање међународних експерата, као што је то био случај са "Северним током", доставити турским партнерима документацију и да ћемо добити коначну дозволу за изградњу овог цевовода - рекао је Путин.
ШМАТКО: НЕМА ОДУСТАЈАЊА
(март 2011.)
Руски министар енергети- ке Сергеј Шматко одбацио је данас могућност да Русија оду- стане од реализације пројекта изградње гасовода „Јужни ток“.
„Јужни ток“ - то су за нас узајамни односи са нашим пар- тнерима у Европи, са нашим потрошачима, са којима смо већ склопили владине и корпо- ративне споразуме. ‘Јужни ток’ - то је алтернативна, додатна могућност за нас да испоручу- јемо руски гас директно европским потрошачима - рекао је Шматко.
Он је подвукао да се данас може говорити “само о алтернативном полагању морске деонице тог гасовода”, објављено је на сајту Финмаркет.ру. Влада Русије засад не преговара са другим земљама о могућности за прикључење пројекту “Јужни ток”, указао је Шматко, и додао да “засад не водимо такве консултације на међувладиним нивоима”.
Партнер “Гаспрома” у “Јужном току” је за сада италијанска енергетска компанија “Ени”, а већ се воде отворени преговори о уласку у тај пројекат француске компаније ЕДФ с уделом од најмање 10 одсто. Очекује се, такође, и учешће немачке компаније “Винтершал”.
Руски лист “Комерсант” је јутрос пренео, наводећи изјаву заменика руског премијера Игора Сечина, да би се Русија могла одрећи пројекта “Јужни ток”.
Шматко је, међутим, рекао да руско министарство енергетике тренутно разматра могућност изградње фабрике за производњу течног природног гаса на црноморској обали и планира да припреми неколико опција за директне испоруке потрошачима у Европи.
Он је, такође, указао да то министартво верује да би било најпогодније да се течни природни гас испоручује у Европу преко полуострва Јамал на северозападу Сибира које поседује највеће резерве природног гаса у Русији.
Руски вицепремијер Игор Сечин је после преговора у Кремљу, на којима Русија јуче није успела да од Турске добије дозволу за постављање гасовода “Јужни ток” по дну Црног мора у њеним територијалним водама, рекао да Москва проучава могућности за снижење цене пројекта, међу којима је и алтернативан транспорт гаса у Европу не гасоводима, већ у облику течног гаса.
РУСИЈА МОЖЕ И ДА ОДУСТАНЕ
(март 2011.)
- РУСИЈА може да одустане од идеје изградње гасовода “Јужни ток” уколико се судари са “непремо- стивим препрекама”, а алтернатива би могла да буде изградња фабрике течног гаса на Црном мору, изјавио је секретар за штампу руског премијера Дмитриј Песков.
“Фабирка течног гаса је логи- чан саставни део пројекта Јужни ток, али у случају да наиђемо на непремостиве препреке при његовој реализацији, ова компонента може да буде и пуна алтернатива за гасо- вод”, преноси речи Пескова “Комерсант”.
Руски вицепремијер Игор Сечин је, после преговора у Кремљу на којима Русија јуче није успела од Турске да добије дозволу за постављање гасовода “Јужни ток” по дну Црног мора у њеним територијалним водама, рекао да Москва проучава могућности за снижење цене пројекта, међу којима је и алтернативан транспорт гаса у Европу не цевоводима већ у облику течног гаса.
- “Гаспром заједно са владом разматра различите варијанте минимизације трошкова реализације пројекта ‘Јужни ток’. Варијанта са изградњом фабрике течног гаса на Црном мору могла би да буде допуњујућа компонента или једна од алтернатива цевоводу - рекао је Сечин за “Комерсант”.
Пролазак подводне деонице “Јужног тока” преко турске територије руски премијер Владимир Путин је договорио са турским премијером Реџепом Ердоганом још 2009. године. Анкара је тада обећала да ће дати дозволу, а Москва је пристала на изградњу за турску веома погодан нафтовод Самсунг-Чејхан уместо властитог пројекта Бургас-Александрополис.
Анкара је, међутим, ускратила коначну дозволу, иако се обавезала да ће то учинити још до децембра 2010. годне. Уместо тога, “Гаспром” је тек у фебруару добио одобрење да “геолошка и сеизмолошка испитивња може да покрене 31. маја”, с тим што ће коначну одлуку дати 1. новембра ове године. Руски аналитичари указују да Турска тако можда покушава да постигне повољније услове за испоруке руског гаса.
НИ ФАБРИКА ТЕЧНОГ ГАСА НЕ ЗАУСТАВЉА „ЈУЖНИ“
(март 2011.)
- Русија неће одустати од реализације пројекта “Јужни ток” због изградња фабрике течног природног гаса (ТПГ) на обали Црног мора, изјавио је руски министар енергетике Сергеј Шматко.
“Изградња фабрике СПГ на Црном мору није у супротности са пројектом ‘Јужни ток’. Ми не одустајемо од тог пројекта. Варијанта ТПГ је само питање алтернативног допремања гаса”, рекао је Шматко.
Он је подсетио да ЕУ спроводи такозвани трећи енергетски пакет, који не предвиђа велике пројекте на изградњи трансграничних гасовода. Осим тога, у последње време све је теже прогнозирати стање на евроспком тржишту гаса.
- Правила игре на том тржишту постају непредвидљива - истакао је руски министар енергетике, нагласивши да су у том контексту пројекти изградње фабрика течног гаса сврсисходнији.
Европска комисија је са Русијом већ разматрала могућност коришћења ТПГ за допремање гаса у јужну Европу. Шматко је раније указивао да се у дискусијама са европским колегама разматра питање других алтернатива, међу којима је и могућност изградње капацитета за производњу течног гаса.
Не откривајући детаље пројекта изградње фабрике ТПГ на Црном мору, Шматко је само указао да ће се они тек прорачунавати. Руски премијер Владимир Путин је у среду наложио министарству енергетике да проучи могућности да се пројекат гасовода “Јужни ток” допуни изградњом фабрике течног гаса на обали Црног мора.
Према упућеним изворима, гас за овај пројекат могле би да обезбеде руске компаније “Росњефт” и “Лукоил”.
ПУТИН ОПТУЖИО ЕУ
(фебруара 2011.)
ПРЕМИЈЕР Русије Владимир Путин оптужио је данас Европску унију да својим правилима о енергетској инфраструктури практично конфискује туђе власништво и да нарушава функционисање руских енергетских компанија.
- Трећи енергетски пакет, веома је јасно, нашкодиће активностима наших енергетских компанија - рекао је Путин на конференцији за новинаре након састанка са председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом.
- Овде је у пракси реч о конфискацији имовине - додао је он. Путин је говорио о правилима ЕУ о власништву гасоводне и нафтоводне инфраструктуре познатим као “трећи енергетски пакет” која компанијама постављају ограничења у власништву над овом инфраструктуром и захтевају разбијање концентрације власништва.
Према овим правилима, Русија би морала да прода део своје гасоводне и нафтоводне мреже.
Барозо је покушао да изгла- ди разлике рекавши да су ЕУ и Ру- сија током данашњих вишечасов- них разговора направиле напре- дак и нагласио да су правила иста за све.
- Ми верујемо да наш трећи унутрашњи пакет за енергетско тржиште не представља никакву дискриминацију - рекао је он, под- сећајући да Норвешка, на пример, мора да следи исте директиве, које су у складу и са Светском трговинском организацијом.
Барозо је рекао да оно што ЕУ тражи од страних компанија јесте да прихвате иста она правила која Унија поставља сопственим компанијама.
- Постоје разлике у начину на који ми гледамо на трећи енергетски пакет, али ово су били веома искрени и отворени разговори о овом питању. Ззелимо да Русија остане наш највећи партнер у снабдевању гасом - рекао је Барозо.
ЕУ годишње увози гас у вредности од 40 милијарди евра, од чега четвртина долази из Русије. Одржавање конзистентности у овом снабдевању је од кључног значаја за европску привреду и дугорочне циљеве у енергетској безбедности.
Спор око енергетике закомпликовао је односе између Брисела и Москве у тренутку када Русија покушава да придобије подршку ЕУ за свој улазак у Светску трговинску организацију.
Говорећи пред данашњи састанак, Путин је европска енергетска правила описао као "пљачку", рекавши да она доводе у опасност изградњу нових гасовода вредних милијарде долара који би преносили гас из Сибира и Арктика у западну Еворпу.
ЕУ, која је највећи трговински партнер Русије, очекује од Путина да уклони читав низ увозних такси на добра као што су опрема за земљорадњу, возила и дрвна грађа и да испуни обавезе које је прихватила током свог сада већ 18 година дугог пута ка чланству у Светској трговинској организацији.
ПУТИН: ЈОШ ШИРА САРАДЊА
(јануар 2008.)
- СПОРАЗУМ је суштински значајан за даље продубљивање сарадње две земље. Практично, реч је о правно-споразумном стварању стратешког партнерства у енергетској сфери између наших земаља - изјавио је Владимир Путин, председник Русије после потписивања Споразума о сарадњи Србије у Русије у области нафте и гаса.
Потписивањем споразума Србија постаје један од кључних транзитних чворишта, којим ће јужна Европа бити снабдевана руским енергентима, навео је руски председник. Путин је истакао да то што постаје једна од кључних транзитних земаља значајно енергетски јача Србију и европски континент, нагласивши да "народ Србије треба да зна да Србија у Русији има сигурног друга и партнера".
- Систем је дугорочан, поуздан и високо ефикасан и, што је веома важно, обезбедиће енергентску стабилност и Србије и Европе - рекао је председник Путин.
Он је изјавио да потписивање представља отварање нове важне странице у српско-руској сарадњи, посебно економској.
