Политичке реакције у Србији
БАЈАТОВИЋ: ИНТЕРЕС ОБЕ ЗЕМЉЕ
марта 2011. године
ДИРЕКТОР Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је данас да гасовод Јужни ток мора и да ће сигурно бити изграђен, јер постоје сви разлози за то. Он је на конференцији за новинаре у Београду српско-руске компаније “Јужни ток” и представљању пројекта изградње тог гасовода казао да је Јужни ток апсолутни и дугорочни интерес ЕУ и Русије и да ће бити грађен руским и европским новцем.
Бајатовић је нагласио да је гасовод Јужни ток значајан и за економску и за политичку перспективу свих земаља кроз које пролази.
Он је казао да је гасовод “добра ствар за имиџ Србије која ће после две деценије поново бити у великим међународним инфраструктурним пројектима” и да ће допринети повећању енергетске безбедности земље.
Бајатовић је додао и да изградња Јужног тока кроз Србију није прерасподела постојећих количина, већ је то извор нове количине гаса, наглашавајући да се годишње од транзитних такси може очекивати најмање 200 милиона евра прихода. Гасовод Јужни ток кроз Србију, навео је он, коштаће између 1,3 и 1,5 милијарди евра укључујући градњу две компресорске станице.
Директор Србијагаса је казао да ће градњом гасовода Јужни ток нестати и монопол који сада имају Украјна и Белорусија.
ДУЛИЋ: „ЈУЖНИ“ ЈЕ ВЕЛИКА ШАНСА
марта 2011. године
МИНИСТАР животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић казао је да је изградња гасовода Јужни ток кроз Србију велика шанса за земљу, јер ће у том послу бити ангажовано више од 2.000 грађевинских радника и велики број других људи из пратећих делатности.
Он је нагласио да ће тај гасовод бити гаранција политичке стабилности јер ће Србија бити “чвориште за снабдевање гасом читавог региона”.
Србија је, навео је Дулић, прва земља која је завршила Студију изводљивости за део гасовода који пролази кроз Србију, што најбоље показује колики значај Влада Србије придаје том послу.
Дулић је казао да ће гасовод Јужни ток кроз Србију пролазити у дужини од 470 километара и да је могуће да од транзитних такси Србија годишње приходује до чак пола милијарди евра.
МРКОЊИЋ: ИДЕ НА СИГУРНО
марта 2011. године
МИНИСТАР инфраструктуре и енергетике Милутин Мркоњић изјавио је да пројекат”Јужни ток” иде сигурно и да је убеђен да и Република Српска улази у овај пројекат.
- Ми смо са представницима Владе РС разговарали о томе какав би био интерес РС да се прикључи на ток. О томе ћемо обавестити руске партнере, а мислим да већ сада можемо рећи да је Република Српска значајан фактор у реализацији ‘Јужног тока’. Убеђен сам да ће РС ући у овај пројекат - рекао је Мркоњић.
Он је казао да је прошле седмице група стручњака који директно раде на том пројекту боравила у Србији и информација да се одустаје од овог гасовода није тачна.
- Одустајање од овог пројекта не долази у обзир и то ће сасвим сигурно бити једна од тема о којима ћемо разговарати са премијером Русије Владимиром Путином који би требало ове седмице да допутује у Србију - рекао је Мркоњић.
СНС: НЕДОУМИЦЕ СУ ФАЗА
марта 2011. године
ФУНКЦИОНЕРКА Српске напредне странке (СНС) Зорана Михајловић-Милановић оценила је да је писање медија да би Русија могла да одустане од изградње гасовода Јужни ток, фаза преговора између Русије и Турске и да нема везе са Србијом.
- То што се дешава је фаза преговора између Русије и Турске да гасовод прође преко Црног мора. Вероватно ће постићи договор и наћи се на средини - рекла је Михајловић-Милановић.
Она је казала да је увек тако када је реч о великим инфраструктурним пројектима у којима учествује више држава и када свака жели бољу позицију, подсетивши да је слично било и током преговора са Бугарском.
Према њеној оцени, то што се дешава, нема везе са Србијом и енергетским споразумом који је Србија потписала са Русијом, али би са руском страном требало разговарати.
- Ако касни Јужни ток, требало би да знамо зашто. Значајно је да знамо и када ће бити готова студија изводљивости, када се почиње са изградњом прве фазе - казала је она.
ЛДП: СРБИЈА ПОТПИСАЛА НАЈГОРИ УГОВОР
новембра 2009. године
ЛИБЕРАЛНО демократска партија критиковала је Владу Србије због тога што је потписала “најгори уговор са Русијом о Јужном току” и није као Словенија са Гаспромом постигла гасни аранжман као равноправни партнер.
- Вести које стижу из Љубљане о детаљима руско-словеначког споразума о учешћу у гасоводу Јужни ток показују да је ЛДП био у праву када смо тражили другачији договор и партнерске односе са руском страном”, саопштила је ова странка.
Показало се да је руска страна, суочена са озбиљним преговарачима, спремна да пристане на равноправне пословне односе, навео је ЛДП и оценио “да је брзоплетим и аматерским уласком у посао Србији нанета материјална и стратешка штета коју ћемо плаћати деценијама”.
Словенци су преговорали скоро две године, а “неодговорни политичари и партијски управници јавних предузећа у Србији пристали су на прву назнаку услова из Москве”, додао је ЛДП наводећи да то нема везе са пријатељством две земаља, “реч је о угрожавању енергетске независности Србије”.
У саопштењу се наглашава да то угрожавање има и своју вредност у новцу пошто је Србија изгубила НИС, препустила већински пакет власништва над гасоводом руској страни и оставила монопол у увозу гасом страној компанији Југоросгаз која је лане на провизији остварила профит већи од 20 милиона евра.
- Истој тој компанији, владајућа већина покушава ових дана, преко Скупштине Србије, на противзаконит начин да обезбеди специјалан третман у експропријацији земљишта на подручју јужне Србије од Ниша према Врању - навео је ЛДП.
Словенија није дала гаранцију да неће повећавати пореске стопе, нити је поклонила посебан порески третман, а Србија је потписала споразум који је доводи у вишедеценијски подређени положај, навео је ЛДП и закључио да су српске власти пристале на гори и скупљи договор него остале учеснице будућег „Јужног тока“.
ИНИЦИЈАТИВА ЛДП НЕОСНОВАНА
јануара 2009. године
- ЗАКОНОДАВНИ одбор Скупштине Србије оценио је да је споразум између Русије и Србије о сарадњи у области нафтне и гасне привреде у складу са Уставом и да је иницијатива Либерално демократске партије неоснована.
Законодавни одбор у свом мишљењу, које ће наредних дана бити достављено Уставном суду, предложиће највишој судској инстанци да одбије предлог за утврђивање неуставности споразума који је садржан у иницијативи ЛДП-а.
Законодавни одбор стао је на становиште да потписани споразум, представља несумњиво међународни уговор, који је као такав подложан оцени устваности за коју је надлежан Уставни суд.
У мишљењу одбор истиче да су неосновани наводи ЛДП да је директном продајом већинског учешћа у капиталу НИС-а повређена уставна гаранција о отвореном и слободном тржишту. Објашњено је да Устав прописује да се друштвена својина претвара у приватну под условима, на начин и у роковим одређеним законом, као и да се средства из јавне својине отуђују под законским условима.
Одбор наводи да из Закона о приватизацији произилази да се услови и поступка продаје државног капитала могу дефинисати посебним прописом, што је у конкретном случају закон о потврђивању Споразума између Србије и Русије о сардањи у области нафтне и гасне привреде. ЛДП је у септембру прошле године Уставном суду поднео иницијативу за оцену устваности појединих одредби нафтно-гасног споразума, тврдећи да су оне у супоротности са Уством Србије.
У Скупштину Србије 27. децембра прошле године стигло је обавештење Уставног суда Србије у којем је затражено мишљење о иницијативи ЛДП-а, поднетој 15. септембра, а парламент има рок од 45 дана за достављање мишљења.
Скупштина Србије потврдила је 9. септембра енергетски споразум са Русијом.
КОШТУНИЦА: ВЛАДА МОРА ДА ПОТПИШЕ
децембар 2008. године
ПРЕДСЕДНИК Демократске странке Србије (ДСС) Војислав Коштуница оценио је да Влада Србије мора одмах да потпише енергетски споразум са Русијом јер је он, ратификацијом у Скупштини, "постао важећи закон у домаћем правном поретку".
- Недопустиво је да се уопште води полемика да ли ће влада спроводити закон који је усвојила Скупштина. Влада мора одмах да спроведе закон и реализује енергетски споразум и тиме заустави агонију и срљање земље у безакоње и уништавање економије - наводи Коштуница.
Он је додао да енергетски споразум са Русијом "има огроман значај за српску привреду" и да је због тога у Скупштини Србије било остварено национално јединство када је за тај закон гласало више од 200 посланика.
ДИНКИЋ: НЕ ПРОДАВАТИ НИС
децембра 2008. године
ПОТПРЕДСЕДНИК Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је да је изградња магистралног гасовода кроз Србију суштински под знаком питања, јер је руска страна саопштила у преговорима да ће тек средином 2010. године знати да ли ће градити гасовод или не.
- Ако је то тако, онда заиста, ако гледамо комерцијалну страну, нема смисла данас продавати Нафтну индустрију Србије уколико немамо јасну гаранцију да ће се градити гасовод - истакао је Динкић.
Он не верује да ће финални уговор са руским "Гаспромом", како је најављивано, бити потписан у петак, 5. децембра.
- Ја бих био врло изненађан да се то догоди у петак - рекао је министар економије.
Динкић је указао да су, такође, потребне јасне економске, а не политичке гаранције, да ће се инвестирати у НИС у складу са потребама предузећа.
- Тренутни предлог који смо добили је такав да се предвиђа задуживање компаније под комерцијалним условима, по кредитима које НИС може да повуче и сада, без било ког стратешког партнера, и да ће се о структури инвестиција одлучивати након што се направи студија изводљивости о инвестицијама тек средином 2010. године - рекао је Динкић.
ТАДИЋ: ОГРОМАН СТРАТЕШКИ ЗНАЧАЈ
јануара 2008. године
ПРЕДСЕДНИК Србије Борис Тадић изјавио је да Споразум о сарадњи између Србије и Русије у области нафте и гаса има огроман стратешки значај за економију и индустрију Србије.
Овде је реч о будућности, где ће грађани имати добро снабдевање енергентима, а српске компаније радити у повољнијим условима. Овде је реч и о геостратешкој позицији Србије, централне земље југоисточне Европе, која се споразумом поставља у први план, јер ће кроз Србију руски гас ићи у земље Европске уније", рекао је Борис Тадић.
Србију и Русију везују јаке везе међу народима, али и дубоки економски и стратешки интереси, а потписивање овог споразума је потврда томе, казао је Тадић.
КОШТУНИЦА: МАГИСТРАЛНИ И ТРАНЗИТНИ
јануар 2008. године
ПРЕДСЕДНИК Владе Србије Војислав Коштуница изјавио је да нацртом споразума о сарадњи с Руском Федерацијом у области гасне и нафтне привреде, који је Влада усвојила, Србија добија магистрално-транзитни гасовод, што је изузетно значајно за стабилно снабдевање земље гасом.
На конференцији за новинаре, одржаној након седнице Владе, премијер је рекао да Србија магистрално-транзитним гасоводом добија веома важну улогу у региону када је реч о снабдевању енергентима.
Како је објаснио, усвојени нацрт споразума, који треба да буде потписан 25. јануара у Москви, изузетно је значајан за енергетску стабилност Србије, развој њене привреде, будуће инвестиције, запосленост, а од њега ће користи имати сви грађани.
- Магистрално-транзитни гасовод значи да ће Србији бити допремане знатно веће количине гаса, и на тај начин замља постаје енергетски фактор и лидер у региону - казао је Коштуница, и нагласио да би Србија без овог споразума с Русијом постала енергетски и економски изолована и „слепо црево региона“.
Премијер је рекао да споразум има оквирни карактер, да се преговори пре његовог потписивања настављају и да ће га пратити одређени уговори.
- Његов дефинитиван облик биће потписан у Москви и биће као такав достављен Скупштини Србије на ратификацију с пратећим уговорима – додао је премијер.
Он је објаснио да међудржавни споразум с Русијом прате и одређени, детаљни уговори, првенствено „Србијагаса“ и „Гаспром-експорта“, и најавио да следи вишемесечни период договарања с руским партнерима. Премијер је најавио да ће јавност бити упозната са садржајем московског документа, као и с пропратним уговорима, када буду склопљени.
– Након врло конструктивног разговора који сам имао с министром Млађаном Динкићем и министри из Г17 плус су рекли да се неће изјаснити о споразуму, јер мисле да може бити побољшан. То уверење делимо и ми. Ово је споразум који може бити побољшан до потписивања и кроз уговоре који ће га пратити – рекао је Коштуница, наглашавајући да је и овај уговор с Русијом пратио позитиван консензус у Влади Србије.
