Ребаланс за ново стезање каиша

  СРБИЈИ НЕДОСТАЈЕ 30 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА ЗА ЗАТВАРАЊЕ БУЏЕТСКЕ РУПЕ 

Алберт Јегер, MMФ

•   Овог пута се на удару неће наћи плате и пензије, али ће зато цех изгледа платити привреда - на столу је предлог да се укину или смање разни субвенционисани кредити намењени привреди

•   Ово је први пут да у преговорима уопште нема председника Уједињених региона Србије Млађана Динкића, иначе главног заговарача субвенционисања привреде

•   Рупа у буџету ће згодно послужити  кабинету премијера Мирка Цветковића и ММФ-у да се отарасе Динкићевог омиљеног пројекта 

     СРБИЈИ недостаје 30 милијарди динара како би затворила буџетску рупу ове године, због чега је тежиште преговора са Међународним монетарним фондом померено са новог аранжмана на питање мањка у државној каси, сазнају Факти.

     Према речима нашег извора који због правила ММФ-а није желео јавно да говори о току разговора, Фонд је забринут због убрзаног раста дефицита, који према усвојеном фискалном правилу ове године не сме да пређе 4,1 одсто, али мисија коју предводи Алберт Јегер и даље верује да решење може да буде пронађено и да ће на крају Србија остати у оквиру договореног.

     То, међутим, значи ново стезање каиша. Ребалансом буџета који ће највероватније бити усвојен већ наредног месеца мораће да буде предвиђено резање трошкова, али с обзиром на то да је буџет оригинално и састављен са штедњом на уму, питање је где наћи недостајућих 30 милијарди.

     Наш саговорник каже да су и Министарство финансија, које је главни преговарач и Фонд изнели неколико предлога, али да за сада ништа није дефинисано. Овог пута на удару се неће наћи плате и пензије, што је потврдио и потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић, али ће зато цех изгледа платити привреда. Наиме, решење које се, према незваничним информацијама, прво нашло на столу је да се укину или смање разни субвенционисани кредити намењени привреди, на које је ММФ од почетка гледао попреко.

     У Фонду су још прошле године почели да све јасније говоре о потреби да се ове субвенције постепено укину, будући да се обарање каматних стопа помоћу државних подстицаја никако не уклапа у концепт тржишне привреде коју заступа ова организација. У том смислу, субвенционисани кредити се сматрају вештачком творевином, чије се постојање може оправдати само у најгорим кризним околностима, а оне су, бар како то тврди Влада, прошле.

     Ипак, занимљиво је да је ово први пут да у преговорима уопште нема председника Уједињених региона Србије Млађана Динкића, иначе главног заговарача субвенционисања привреде. Уместо њега у преговорима учествује министар економије Небојша Ћирић, његов кадар, али без његове политичке тежине. То значи да ће рупа у буџету згодно послужити и кабинету премијера Мирка Цветковића и ММФ-у да се отарасе Динкићевог омиљеног пројекта, у чему нису успели у време док је он био у Влади.

     Међутим, питање је колико ће се смањењем субвенционисних кредита заправо добити новца, због чега наш саговорник сматра да ће вероватно бити потребно да се расходи срежу и на другим местима.

     Јавна предузећа, као генератори неефикасности следећи су на мети ММФ-а, с тим што остаје практично питање функционисања ових фирми у случају да им средства нагло буду одузета, пре него што су она спровела трансформацију, која би могла да подржи мање приходе. Осим субвенција и предузећа, врло је могуће да ће „гиљотина“ захватити и локалну самоуправу.

     Најједноставнији начин да држава смањи своје расходе у том погледу је да смањи трансфере са републичког нивоа, али би далеко ефикасније било да саме локалне самоуправе у својим буџетима пронађу вишкове које могу безбедно да елиминишу. Ипак, знајући како ствари функционишу у Србији, као и политичку расцепканост власти на локалном нивоу, тешко да би се у том делу реално могао очекивати напредак.

     Осим преговора о ребалансу буџета, ММФ ће током наредних дана са Министарством финансија договорити и основне црте буџета за 2012. годину, али „то није могуће урадити, док се прво не види шта ће бити са буџетом за 2011., јер од тога директно зависи како ће изгледати јавне финансије у наредној години“.

     Што се тиче будућег аранжмана из предострожности, наш саговорник потврђује да су све основне поставке остале непромењене, односно да ће програм бити начелно закључен на 18 месеци и да ће бити „тежак“ око милијарду евра, односно 200 одсто квоте Србије у ММФ-у.

     Аранжман неће омогућавати Србији да повуче тих милијарду евра, осим у случају озбиљног финансијског шока, а основни циљ за улазак у нови програм са ММФ-ом је, како наводе у Влади, жеља да се страним инвеститорима покаже да је Србија озбиљна у намери да се понаша фискално одговорно. Да ли то значи да инвеститори мисле да се без ММФ-а Влада не би понашала одговорно и да ли то исто мисле и грађани Србије, видеће се најкасније наредне године, када буду расписани редовни парламентарни избори.