Путин нуди и `економску алијансу од Лисабона до Владивостока`

Шта Србији могу донети Царинска унија и Јединствени економски простор Русије, Казахстана и Белорусије?

* Москва, Астана и Минск до сада усагласили више од 11.000 робних позиција ради примене унификованих тарифа у трговини са земљама изван Царинске уније

* Само у првом полугођу 2011. године, за трећину је порасла укупна робна размена три земље. Прогнозира се да ће на крају године она достићи ниво од 100 милијарди долара, што ће бити за 13 одсто више од прошлогодишњег показатеља

* У 2011. години је извоз Казахстана у Русију порастао 60 одсто, а у Белорусију — преко 2,3 пута.

* Русија од стварања Царинске уније може имати користи у висини од око 400 милијарди долара, а Белорусија и Казахстан — по 16 милијарди долара до 2015. године

* Потпуно коришћење потенцијала Царинске уније може резултирати скраћењем времена превоза робе из Кине у Европу приближно за 4 пута

* Moсква рачуна и на Србију и Црну Гору у проширењу Царинске уније. To је недавно изјавио Сергеј Шојгу, руски министар за ванредне ситуације. Он сматра да је готова ствар да Београд и Подгорица са Русијом имају споразум o слободној трговини који ће се проширити и на Царинску унију

Пише: Ратко Ч. Паић

        РУСКИ лидер Владимир Путин је изјавио како ће Евроазијска Унија бити створена до 2015. године на темељима Царинске уније и Јединственог економског простора (ЈЕП). Вероватно се многи питају о чему се ту ради, па је зато нужно да разјаснимо и детаљније објаснимо шта заправо значе ови појмови.

        Прво ћемо дати појединачно објашњење тих појмова, а у другом делу текста ћемо се осврнути на њихов економско-политички значај и поменућемо конкретне ефекте који се већ осећају или који ће се тек осетити у земљама које су чланице тих договора. Дакле, пођимо редом:

        Царинска унија, тј. јединствена царинска теритoрија Русије, Казахстана и Белорусије (и Киргизија је сасвим недавно започела процес прикључења) коначно је формирана у лето 2010. године, а Јединствени економски простор (ЈЕП) ће почети са радом од 1. јануара 2012. године.

        Царинска унија – то је међудржавни уговор о стварању јединственог царинског простора. Садашње чланице Царинске уније су  Белорусија, Казахстан и Русија, а основано се очекује  и прикључење већег броја других држава тој унији. Суштина Царинске уније je томе да у оквиру њених граница нема царине, нити ограничења економског карактера (са изузетком специјалних заштитних, антидампинг и компензационих мера). У границама Царинске уније примењују се јединствене царинске тарифе и друге јединствене мере за регулисање трговине робама са трећим земљама.

        До сада је усаглашено више од 11.000 робних позиција ради примене унификованих тарифа у трговини са земљама изван Царинске уније.

        Уклањање многих економских баријера међу државама и слободно кретање роба имаће за последицу раст конкуренције, а конкуренција, као што је познато, помаже да се побољша квалитет производње и да се снизе цене.

 

СЛОБОДНО И КАПИТАЛ И РАД

        Већ и данас је очигледан макроекономски ефект стварања Царинске уније.

        Само у првом полугођу 2011. године, за трећину је порасла укупна робна размена три земље. Прогнозира се да ће на крају године она достићи ниво од 100 милијарди долара, што ће бити за 13 одсто више од прошлогодишњег показатеља. При томе најбрже расте обим приграничне трговине између Казахстана и Русије — преко 40 одсто.

        У 2011. години је извоз Казахстана у Русију порастао за 60 одсто, а у Белорусију — преко 2,3 пута.

        Русија од стварања Царинске уније може имати користи у висини од око 400 милијарди долара, а Белорусија и Казахстан — по 16 милијарди долара до 2015. године.

        Такође, потпуно коришћење потенцијала Царинске уније може резултирати скраћењем времена превоза робе из Кине у Европу приближно за 4 пута. По оценама стручњака, стварање Царинске уније Белорусије, Казахстана и Русије стимулисаће економски развој и може допринети расту бруто домаћег производа и до пет одсто у земљама чланицама до 2015. године. Роба кoja се увози у царински простор Царинске уније, већ сада се несметано креће између земаља чланица Уније, a ускоро ће бити слободан промет не само робе, него и капитала, радне снаге, итд.

        Путин је већ предложио и Украјини да се укључи у Царинску унију, при чему је истакао да је Украјини много боље да се придружи Царинској унији Русије, Белорусије и Казахстана него да тежи уласку у Европску унију пошто украјинска производња тешко може да се пробије на европско тржиште.

 

ПУТИНОВА ПОНУДА УКРАЈИНИ   

        Такође је рекао како „Украјина од ММФ узима 10 милијарди долара које у 15 година жели да искористи за подршку својој привреди, а уласком у тројну Царинску унију годишње би имала добит од девет милијарди долара. Истина, ММФ тај кредит Украјини даје под повољним условима, али је то ипак кредит који се мора враћати, а у Царинској унији Украјину чека 9 милијарди добити у само једној години, а то је велика разлика“.

        Руски лидер је отишао и даље, рекавиши: „Украјинску пољопривредну производњу у ЕУ нико не чека раширених руку. Можда ће успети, да будем сликовит, да извезе у ЕУ два литра млека. То ће бити све!“

        Иначе, Moсква рачуна и на Србију и Црну Гору у проширењу Царинске уније. To је недавно изјавио Сергеј Шојгу, руски министар за изванредне ситуације. Он сматра да је то готова ствар, а његово уверење се заснива на споразуму o слободној трговини, којег Русија има са Србијом и Црном Гором. Формирањем Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана, споразум ће се проширити и на све остале земље чланице Царинске уније, навео је Шојгу.

        Подсетићу читаоце да је Споразум о слободној трговини (ССТ) између Русије и Србије (тада Савезне Републике Југославије) потписан још 28. августа 2000. ради продубљивања и унапређења узајамне трговинско економске сарадње.

        Србија је једина држава у Европи, поред неких бивших чланица Совјетског савеза која има потписан ССТ са Русијом.

Сергеј Шојгу

 

ИЗВОЗ СРБИЈЕ: ОД ТАПЕТА ДО ЈАБУКА

        Споразум прописује да се за робу, за коју се може доказати да је пореклом из Србије (која има више од 50 одсто садржаја из Србије), не плаћа царина када је намењена за тржиште Русије, осим ако није изузета из режима слободне трговине.

        Дакле, преференцијални статус на простору Царинске уније, а то је засад тржиште од око 170 милиона потрошача, изван Заједнице независних држава, имају још само Србија и Црна Гора. Тo je наравно велика шанса за Србију и наше произвођаче и извознике.

        Што се тиче економске сарадње Србије са земљама чланицама Царинске уније, по званичним подацима из Привредне коморе Србије, она изгледа овако:

        У првих десет месеци 2010. године укупна робна размена Србије и Руске Федерације достигла је 2,14 милијарди долара и бележи повећање од око 13 процената у односу на исти период 2009. године. Извоз из Србије већи био  је чак за 47 посто у односу на првих десет месеци претходне године и његова номинална вредност је износила 418,3 милиона долара. Први извозни производи су покривачи подова и тапете од импрегнисане подлоге, а на другом месту су свеже јабуке, које чине 7,8 одсто укупног извоза. Пласман српских јабука у Русију прошле године је био чак четири пута већи него у 2009. години и достигао је вредност од 33 милиона долара. Увоз бележи повећање за око 6,5 процената у односу на исти период 2009. г. са номиналном вредношћу од 1,7 милијарди долара.

        Укупна робна размена са Белорусијом у овом периоду износи 89,84 милиона долара, што представља високи раст od 99 процената, у поређењу са истим периодом претходне године, уз традиционално присутан високи дефицит на нашој страни у висини од 27,88 милиона долара.

 

ЛЕСИН: КРЕНУО И НАМЕШТАЈ

        За десет месеци 2010. године наш извоз у Казахстан износио је само 3,8 милиона долара. Увоз бележи раст од 50 процената и износи 22,5 милиона долара.

        Сличне податке наводи и Александар Лесин, саветник у трговачком представништву Руске Федерације у Београду, који каже да је робна размена две земље лане повећана за 16 одсто, при чему је извоз роба из Србије увећан за 55 посто. Руске компаније постале су највећи купац српског воћа, пре свега јабука и шљива, a повећани пласман намештаја омогућен је уврштавањем тих роба на списак слободног извоза на руско тржиште. Србија има споразум o слободној трговини с Русијом, што јој омогућава да се производи приликом увоза у Русију не оптерећују царинским дажбинама, па су у односу на конкуренцију јефтинији од 30 до 35 посто.

        Ту могућност на пример користе и словеначке компаније које у Србији оснивају предузећа са намером да произведену робу извезу на руско тржиште под повољним условима. У томе предњачи Горење, чија фабрика фрижидера и замрзивача ради у две смене, a скоро 90 посто произведене робе одлази на руско тржиште. Горењу ће се у томе придружити и ваљаоница алуминијума Импол Севал, такође у власништву словеначке фирме, јер су на списак роба са слободним режимом извоза на руско тржиште  уврштени и металуршки производи.

 

КУДИНОВ: СЛЕДИ `ПРОТОКОЛ О ИЗУЗЕЦИМА`

Јевгениј Кудинов

        Такође, додао бих и да је одлука Москве да одобри увоз меса и млека допринела промени стратегије развоја српског сточарства. У буџету за пољопривреду повећана су средства намењена сточарству, како за повећање фарми говеда, тако и за већу производњи у свињогојству.

        А Јевгениј Кудинов, шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Србији, изразио је следеће мишљење о трговинској сарадњи између Србије и Русије, и осталих земаља из Царинске уније:

        Трговинска сарадња између Русије и Србије напредује. Имамо готово све услове не само за напредак, него и за већу активност у нашим односима.  Хоћу посебно да нагласим да имамо све услове за напредак, зато што је већ прорадила Царинска унија између Русије, Белорусије и Казахстана. Русија је 2000. године потписала са Србијом – једином земљом из такозваног „даљег иностранства“ − Споразум о слободној трговини. Русија данас, као земља чланица Царинске уније, мора да унификује трговински режим са Србијом.

        Да бисмо завршили посао везан за унификацију трговинског режима између Србије и земаља чланица Царинске уније, морамо да потпишемо нови међувладин Протокол о изузецима, уз Споразум о слободној трговини, и нова Правила о одређивању порекла роба. Значи, на основу овог Споразума све више роба моћи ће да иде без царинских дажбина не само у Русију, него и на територије других држава које су чланице Царинске уније.  Без обзира на уговоре који су потписани између фирми из, на пример, Русије и Србије, српска роба може да се прода у било којој држави Царинске уније. Значи −  проток робе унутар Царинске уније је унутрашња трговина, а не спољна.

        Што се тиче перспективе ширења Царинске уније, за улазак у њу су пре свега заинтересоване земље са постсовјетског простора, као на пример Таџикистан, Украјина (украјински председник Виктор Јанукович је изјавио да разматра позитивне и негативне стране уласка, те да ће Украјина ступити у Царинску унију ако јој то буде корисно, а украјински политичар Тигипко је на ту тему рекао да - „уколико EУ пошаље јасне негативне сигнале, могућност да сe Украјина окрене Царинској унији je веома висока“), Молдавија, Јерменија и друге земље (чак и Нови Зеланд и Вијетнам планирају да потпишу споразум о слободној трговини са Царинском унијом). 

        Иначе, како је изјавио секретар Комисије Царинске уније Сергеј Глазјев, садашња Царинска унија, у чијем су саставу Русија, Казахстан и Белорусија, у Кремљу се посматра само као прелазна етапа на путу стварања Јединственог економског простора од Атлантика до Тихог океана.

 

ЈЕП: ТРЖИШТЕ СА 165 МИЛИОНА ПОТРОШАЧА

Лукашенко, Назарбајев и Медведев

        Царинска унија о којој је било речи, створена је само као претходница Јединственом економском простору (ЈЕП).

        Шта је, дакле, Јединствени економски простор (ЈЕП)?

        То је корак даље од Царинске уније и представља колосално тржиште са више од 165 милиона потрошача, уједначеним законодавством, као и слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге, а након усклађивања јединствене визне и миграционе политике биће укинуте и пограничне контроле на унутрашњим границама.

        Јединствени економски простор (ЈЕП) – то је пројекат економске и политичке интеграције три државе: Русије, Казахстана и Белорусије (уз очекивано накнадно прикључење и других држава).

        Он ступа на снагу 1. јануара 2012. године, и тада ће се све државе чланице Царинске уније објединити у оквиру Јединственог економског простора.

        За разлику од Царинске уније, где се роба која се увози на њену територију већ сада несметано креће између земаља чланица уније, у Јединственом економском простору биће слободан промет не само робе, већ и капитала, радне снаге, итд.

        Према прогнозама појединих аналитичара, економски ефекат од формирања ЈЕП одразиће се у прирасту бруто домаћег производа у обједињеним државама у износу од пет одсто током 5 година или од 15-17 одсто - за 10 година. Осим тога, на територији ЈЕП-а се планира стварање јединствене валутне зоне. Те мере ће омогућити да се суштински олакша и убрза робна размена између тих земаља, а такође ће се неколико пута повећати њен обим.

 

БРЖЕ ОД ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ

        Теоретски, тај пројект би могао да се прошири и много даље, све до стварања јединственог економског простора који би укључивао и Европску Унију.

        Наиме, 25. новембра 2010.г у чланку за немачке новине Зидојче Цајтунг  (Süddeutsche Zeitung) руски премијер Владимир Путин је предложио Европској Унији да се створи економска алијанса, која би заправо била Јединствени економски простор,  који би се протезао на територији од Владивостока до Лисабона.

        Он је другом приликом нагласио и једну врло битну ствар, када је рекао «да у својој интеграционој делатности ми, наравно, узимамо у обзир искуства ЕУ и других регионалних организација – како њихове јаке, тако и њихове слабе стране.  Због тога формирање Царинске уније и Јединственог економског простора тече динамичније него када је својевремено од Европске заједнице за угаљ и челик прво формирано Заједничко тржиште, а касније целовита Европска Унија.»

        Дакле, од почетка 2012. године постаће реалност механизми за усаглашавање економске политике три земље и за обезбеђивање прекограничног слободног кретања услуга, капитала и радне снаге, као и унуфицирано законодавство.  Национални субјекти бизниса ће добити равноправан приступ инфраструктури у свакој држави чланици ЈЕП-а. У будућности ће такође бити успостављени и јединствени транспортни, енергетски и информациони системи. Све то отвара за тамошње компаније нова тржишта и обезбеђује јединствена, повољна правила рада на територији свих држава чланица.

 

НЕМА ОБНОВЕ СССР

        Јасно је да ће то бити снажна заједница. Укупни БДП (бруто домаћи  производ) те три земље, оснивача ЈЕП, износи скоро 2 трилиона долара, индустријски потенцијал се оцењује на 600 милијарди долара, обим пољопривредне производње — на око 112 милијарди долара, а заједничко тржиште има више од 165 милиона потрошача.

        Основни циљ формирања ЈЕП-а је стварање услова за стабилан и ефикасан развој економија земаља-чланица и повећање животног стандарда становништва.

        Основни принцип функционисања ЈЕП-а је обезбеђивање слободе  кретања роба, услуга, капитала и радне снаге преко државних граница земаља чланица.

        По оценама експерата, након што 1. јануара 2012. у пуној мери проради ЈЕП, приходи сваке руске, белоруске и казахстанске породице ће порасти за отприлике 40 одсто.

        Битна је и чињеница да се формирање и рад Јединственог економског простора одвија уз уважавање норми и правила Светске трговинске организације.

        Међутим, на томе се интеграције неће зауставити, па је већ испланирано да ЈЕП постане чврста основа за прелазак на још већи степен интеграције — стварањем Евроазијске Уније. По речима В. Путина, то се очекује до 2015. године, и како је нагласио, то не значи обнову СССР-а у било ком облику, већ интегрисање у духу данашњег времена.  

        Он је такође рекао да ће комбинација природних ресурса, капитала и огромног људског потенцијала, омогућити Евроазијској Унији да буде конкурентна у индустријској и технолошкој трци, у такмичењу за инвеститоре, те успешна у стварању нових радних места и иновативних производа.

 

РЕГИОНАЛНА ФИНАНСИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА

Нурсултан Назарбајев

        О томе како треба изгледати будућа Евроазијска Унија, и на којим принципима треба да буде формирана, говорио је и један од родоначелника идеје ЕАУ, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, који је казао да се Евроазијска Унија мора од самог почетка стварати као конкурентна глобална економска заједница.

        «Нас не може задовољити скромна перспектива да будемо тек група земаља која се развија само на принципима повремене и споре модернизације, ни судбина вечитих великих периферијских извозника природних ресурса за остали свет.

        Свет стоји на прагу нове технолошке револуције.

        Ми стварамо нову структуру савремених производних снага као основу за будућу иновациону економију.

        Зато је важно да наш Јединствени економски простор буде територија иновација и снажног технолошког прогреса. Евроазијска Унија се мора  формирати као самодовољна регионална финансијска заједница, која ће бити део новог глобалног валутно-финансијског система.  

 

ЕВОЛУЦИОНО И ДОБРОВОЉНО

        Као што показује искуство Европске Уније, стварање заједничког платног система, а затим и јединствене валуте — то је законита етапа интеграције.   

        Хоћу посебно да истакнем следеће: стварање монетарне уније у оквиру Јединственог економског простора — то је онај Рубикон, после чијег преласка ћемо доћи сасвим близу новом степену интеграције, који је упоредив са садашњом интеграцијом у Европској Унији.

        Геоекономско, а у перспективи и геополитичко стасавање евроазијске интеграције мора да се одвија искључиво еволуционим и добровољним  путем. 

        Потпуно је разумљиво да већ сада у нашим земљама имамо «евроазооптимисте» и «евроазоскептике». Полемика међу њима само ће помоћи да се уоче, а затим и да се отклањају недостаци  интеграционог процеса. Ја верујем да ће се већ у блиској будућности њихове дебате водити са говорнице Евроазијског парламента — наднационалне структуре, која окупља парламентарце наших земаља« закључио је председник Казахстана.

        У сваком случају, сви лидери земаља које се окупљају око идеје евроазијских интеграција тврдо верују да ће трансформација већ постојеће Царинске уније почетком 2012. године у Јединствени економски простор, а затим до 2015. године и у Евроазијску Унију,  бити снажан стимуланс за напредак њихових народа, који ће извести њихове земље на водеће позиције у глобалном свету.