Посао у Србији само пуста жеља

НЕЗАПОСЛЕНО ОКО 900.000 ЉУДИ 

• Стопа незапослености старијих од 15 година на крају новембра 2011. године износила је 23,7 посто
• У Србији неће бити боље још најмање две године, истиче познати економиста Владимир Глигоров
• Број запослених смањен за 500.000 од 2008.

        У Србији у последњих 10 година чак и када је био евидентан привредни раст, изостао је раст запослености. Проблем незапослености неће бити решен ускоро.

        „Алармантна незапосленост није искључиво карактеристика Србије, већ и других земаља у окружењу. Нажалост, нема много индикатора који показују да би незапосленост могла да опадне у скоријем периоду, и то је тренд и у другим земљама у региону” , рекао је национални координатор Међународне организације рада у Србији, Јован Протић.

        „С обзиром да ће раст БДП у овој години бити практично око нуле, а наше искуство показује да смо и у време релативно високих стопа раста имали раст незапослености, очекује нас благи пораст незапослености. Од 2000. до данас без посла је остало око 900.000 људи”, рекао је аутор студије и професор на Економском факултету у Београду, Михаил Арандаренко.

        Према подацима Анкете о радној снази, стопа незапослености старијих од 15 година на крају новембра 2011. године износила је 23,7 посто , док је на крају 2008, када је избила светска економска криза, износила 14,7 процената. Од избијања кризе у јесен 2008, број запослених старости од 15 до 64 године смањен је до краја прошле године за око пола милиона, са 2,65 милиона на 2,14 милиона запослених.

        У Србији неће бити боље још најмање две године, узевши у обзир тешку социјалну ситуацију у земљи и економске прилике, оценио је Владимир Глигоров, сарадник Бечког института за међународне економске студије.

        Србија је, додао је Глигоров, политички дезоријентисана, са дуговима које не може да враћа и националном валутом коју нема чиме да брани. Ипак, Србија је у бољем положају од Грчке, у бољем положају и од Аргентине, јер има флексибилан курс, али је у веома рђавом социјалном стању и политички дезоријентисана, објаснио је он у интервјуу франкфуртским „Вестима”, истичући да ћемо тешко враћати дугове сем уколико се привредни раст значајно не убрза.

        Будућа влада, према његовим речима, мора да изађе с реалним и кредибилним програмом, а главни циљ је повећати запошљавање, јер је то горуће питање за државу.

        „Политика запошљавања ће морати да буде дугорочна, јер ту се ништа не може постићи на брзину. Ниска запосленост је далеко највећи привредни и социјални проблем. Па би требало да је и политички“, казао је Глигоров.

        Економске законитости показују да до раста запослености у једној држави може доћи тек онда када раст БДП буде најмање пет посто годишње и када се тај раст стабилизује неколико сезона.

        С обзиром да се ове године скок нашег БДП-а процењује на 0,1 посто а следеће негде око 1,3 процената није тешко закључити како ће се кретати запосленост у нашој држави. Тим пре ако се има у виду да и када смо имали добар привредни резултат број запослених није растао.

        Посматрајући економску и финансијску кризу у глобалу, повећање незапослености без преседана и веома високи нивои сиромаштва које је оно изазвало, наставили су да постоје дуго након што је економска криза достигла свој врхунац. Број незапослених у свету је порастао до 210 милиона, што је највиши ниво икада забележен.