АП: Извештај о приватизацији Беопетрола пун нетачности и погрешних тумачења

СВИ ХИПОТЕТИЧКИ И ПРОИЗВОЉНИ ЗАКЉУЧЦИ БАЗИРАНИ НА НЕТАЧНОЈ ИНФОРМАЦИЈИ ДА ЈЕ БЕОПЕТРОЛ ДАО ЗАЈАМ СВОМ КУПЦУ ЛУКОИЛУ

• Агенција за приватизацију саопштила да су нетачне тврдње да је Беопетрол, као субјект приватизације, одобрио зајам купцу Лукоилу, по основу два уговора о зајму од 25. августа 2004. године и 10. јуна 2005, и то на име извршења инвестиционе обавезе
• Агенција за приватизацију такође наводи да није тачна ни тврдња о спајању купца и субјекта приватизације после истека уговорних обавеза, којим би се омогућило да купац не врати зајам субјекту приватизације, чиме су „умањени друштвена својина, оштећени мали акционари и држава“

         АГЕНЦИЈА за приватизацију Републике Србије саопштила је данас да извештај Савета за борбу против корупције о приватизацији Беопетрола садржи бројне нетачне информације и произвољна и погрешна тумачења.

         Агенција за приватизацију је навела да су нетачне тврдње да је Беопетрол, као субјект приватизације, одобрио зајам купцу Лукоилу, по основу два уговора о зајму од 25. августа 2004. године и 10. јуна 2005, и то на име извршења инвестиционе обавезе.

         У саопштењу Агенција се наводи да је купац одобрио зајам субјекту приватизације, те да су оба уговора закључена између „Лукоил Беопетрола“ а.д. Београд, као примаоца позајмице, и „Lukoil Europe holdingd BV“, као давоца позајмице.

         На основу тих уговора, „Лукоил Бопетрол“, као субјект приватизације повлачио је средства која му је одобравао купац „Lukoil Europe holdingd BV“, што није супротно уговорним одредбама.

         Уговоре о зајмовима Агенција за приватизацију је доставила Савету за борбу против корупције 3. октобра 2013. године, пише у саопштењу.

         Агенција за приватизацију такође наводи да није тачна ни тврдња о спајању купца и субјекта приватизације после истека уговорних обавеза, којим би се омогућило да купац не врати зајам субјекту приватизације, чиме су „умањени друштвена својина, оштећени мали акционари и држава“.

         Према оцени Агенције, ово су „хипотетички и произвољни закључци базирани на нетачној информацији да је субјект приватизације дао зајам купцу“.

         У саопштењу се даље додаје да није тачно да је уговором предвиђено да је купац дужан да обезбеди извршење својих обавеза у целости банкарском гаранцијом.

         Агенција наводи да је утврђена обавеза купца, „Лукоил Еуропе холдингс Б.В“, да као обезбеђење извршења својих обавеза из прве године, достави банкарску гаранцију у износу од 41 милион евра, што је купац и учинио.

         То је утврђено чланом 7.4 и анексом 3 Уговора, наводи Агенција.

         Купац је такође био у обавези да за сваку наредну обавезу, по годинама, достави уговором тачно утврђен износ банкарске гаранције. Извршење тих обавеза потврђено је од стране овлашћеног ревизора, стоји у саопштењу Агенције за приватизацију.

         У саопштењу се истиче да није истина ни да Агенција за приватизацију није поступала у складу са чланом 41а Закона о приватизацији, који предвиђа остављање накнадног рока за извршење обавезе у 2004. години, јер како се наводи Закон о приватизацији који садржи наведену одредбу ступио је на снагу у јуну 2005. године.

         Сходно свему наведеном, објављивање сензационалних извештаја и новинских чланака, базираних на произвољним и неутемељеним информацијама, наноси велику моралну и потенцијално материјалну штету свим учесницима у поступку приватизације, а пре свега Савету, Републици Србији и Агенцији за приватизацију, наводи се у саопштењу.

         Члан Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић јуче је изјавила Тањугу да је продајом Беопетрола руском Лукоилу држава оштећена за око 100 милиона евра и навела да је споран инвестициони програм од 85 милиона евра.

         У извештају Савета се наводи да је купац, Лукоил, имао обавезу да инвестира 85 милиона евра у модернизацију компаније, још осам у социјални програм, и да све те обавезе обезбеди у целости банкарском гаранцијом.

         Међутим, Лукоил је предао гаранцију само на 41 милион евра, а узео кредите на додатних 117,2 милиона евра.

         „Савет сматра да инвестициони програм није извршен, односно да није уплаћено 85 милиона евра на име инвестиционог програма“, рекла је Василић Тањугу.

         Она је додала да купац (Лукоил) није имао новца за инвестициона улагања, па је од фирме коју је купио (Беопетрола) добио кредит од 105 милиона евра и још један од 10,2 милиона евра.

         То значи, како је навела, да је Беопетрол сам у себе инвестирао, а не купац, јер купац није имао новца.

         (Тањуг)