Степинац је жалио што нема одрешене руке и довољно људи да Србију покатоличи за 20 година

ИСТОРИЧАР МОМЧИЛО ДИКЛИЋ: ОН ЈЕ ПРАВИ ПРОЈЕКТАНТ ЕЛИМИНАЦИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА

Алојзије Степинац и Ерих Лисак на суђењу

• Степинац је после аудијенције код краља Александра 1934. године, у својим дневницима планирао покатоличавање становништва и у Србији. Тада је и оценио да је данас процес покатоличавања готово комплетно довршен у западном региону Балканског полуострва. А 3. јула 1940. године записао је:`Најидеалније би било да се Срби врате вјери својих отаца, то јест, да пригну главу пред намјесником Христовим, светим оцем, односно папом"
• Степинчев двор је, наглашава Диклић, био центар усташко-крижарских организација, а католички клер и часне сестре су помагали терористима који су извели низ атентата на представнике нове власти. Сам Степинац је, указује Диклић, обавестио папу и Ватикан да треба обавезно спасити НДХ, јер ће у супротном пропасти "нових 240.000 покатоличених"

         ИСТОРИЧАР Момчило Диклић рекао је да је хрватски кардинал Алојзије Степинац пројектант елиминације српског народа и да је у својим дневницима планирао покатоличавање Србије.

         "Да је већа слобода и довољно радника, Србија би за 20 година била католичка", записао је Степинац у својим дневницима 3. јула 1934. године, који, према речима Диклића, никада нису објављени у целости, зато што се у њима пројектује нестанак српског народа.

         Диклић наводи да је познато да је Алојзије Степинац водио дневник од маја 1934. до фебруара 1945. године, те да је, према информацијама људи који су имали прилике да виде његов дневник, више од 90 одсто текстова писао лично.

         Диклић истиче да Степинац, после аудијенције код краља Александра 1934. године, у својим дневницима планира покатоличавање становништва и у Србији, те оцењује да је данас процес покатоличавања довршен готово комплетно у западном региону Балканског полуострва.

         "Степинац 3. јула 1940. године записује:`Најидеалније би било да се Срби врате вјери својих отаца, то јест, да пригну главу пред намјесником Христовим, светим оцем`, односно папом", напомиње Диклић, објаснивши да Степинац сматра да је православље шизма, нешто што је скренуло са правог пута, а што су апсурдне ствари које се користе и данас.

         Диклић подсећа и да је Анте Павелић хрватско становништво у НДХ насељавао у српске крајеве, а да Степинац исто тражи да се тако насели Хрватима и северна Босна.

         Подсјећа да је Титов сарадник Владимир Бакарић говорио 1945. године у вези са Степинчевим дневницима да су то "незначајна писања која нису намијењена за јавност".

         "Како незначајна, када се у њима пројектује елиминација једног народа и једне вере?", пита Диклић.

         Он напомиње да постоје документи који говоре и о Степинчевом прикривеном преузимању власти од НДХ, те додаје да је Степинац скривао код себе документацију, крваво усташко злато, те организовао усташко-крижарске организације.

Анте Павелић и Алојзије Степинац

         Степинчев двор је, додаје Диклић, био центар усташко-крижарских организација, а католички клер и часне сестре су помагали терористима који су извели низ атентата на представнике нове власти. Диклић наводи да је Степинац "све живо уложио да се покуша спасити НДХ", па тако обавештава папу и Ватикан да треба обавезно спасити НДХ, јер ће пропасти "нових 240.000 покатоличених".

         Говорећи о канонизацији Степинца, Диклић истиче да, независно од тога хоће ли Степинац бити проглашен свецем, Српска православна црква /СПЦ/ и српска држава треба да упознају свет са тим ко је био Степинац.Наглашава да има довољно докумената по цијелом свету о Степинцу - у Италији, код Енглеза, Немаца, Американаца, Руса, код балканских нових држава насталих из бивше Југославије.

         "Не треба папи Фрањи то показивати, све то има. Бројни су документи, на десетине Хрвата је писало о улози Степинца и његових структура, на стотине Хрвата давало изјаве шта су радила Степинчева удружења, братства, били су познати кољачи", каже Диклић.

         Степинац је, додаје Диклић, био предсједник комисије за покатоличавање, био је надређен својим свештеницима, а између 1.200 и 1.700 хрватских католичких свештеника су се на известан начин окрвавили, били су команданти концлогора.

         "Степинчев систем покрштавања је био са једне стране усташки нож, а са друге они долазе са крстом, да оно што је остало од фамилије пређе на другу страну", напомиње Диклић.

         (Срна)