КОНУЗИН: Непролазна ћирилица у вишевековном летопису наших односа

Дводневни научни скуп „Први светски рат и његов балкански чвор“

• Балкан је и мост и бојно поље. На Балкану се сусрећу и сучељавају православље и католицизам, крст и полумесец и то је, нагласио је Павловић, најчешће одређивало његову судбину, оценио директор Института за савремену историју Момчило Павловић
• Ни један балкански народ није успео да направи своју `велику државу`. Покушај да направе `велику Албанију` може се на крају показати трагичним за Албанце, оценио Никола Поповић

          ДВОДНЕВНУ међународну научну конференцију Први светски рат и његов балкански чвор отворила је, у Дому Народне скупштине, Славица Ђукић-Дејановић која је оценила  да би колективно осећање свих народа о ратовима могло да се сажме у једну једину тешку реч - неправда.

          Истакла да је код малих народа понекад доминантно осећање да су пречесто жртве, налик некој фигури у стратешкој игри која се жртвује на почетку, јер се "увек изнова налазе на мети топова".

          О Првом светском рату и његовом балканском чвору, сагледаном кроз политичке и националне процесе у државама пред његов почетак и сарајевски атентат, али и кроз балканске ратове, сећања и питања да ли се могао избећи, струка ће на конференцији дати свој суд и поставити темеље за даља промишљања, истакла је председница парламента.

          Историја је везала Балкан за све велике силе, оценио је директор Института за савремену историју Момчило Павловић. Зато је Балкан, додао је, био најмирнији кад је био од њих заборављен.

Момчило Павловић

          «Балкан је и мост и бојно поље. На Балкану се сусрећу и сучељавају православље и католицизам, крст и полумесец и то је, нагласио је Павловић, најчешће одређивало његову судбину.»      

          Учеснике скупа поздравили су: први заменик извршног директора «Руског мира»  В. истратов и министри Вук Јеремић, Жарко Обрадовић и Предраг Марковић

          Русија и њен император Николај Други, истакао је у поздравном писму Јеремић, спасили су – у кљуном моменту за Србију – јер су спасили језгро српске војске. Претњом да ће се Русија моментално иступити из рата ако савезници не спасу српску војску која је умирала пре пребацивања на Крф. Јеремић је, иначе,  упозорио да мора бити спречено изједначавање жртава и агресора.

          Све што се уноси у појам `велика Србија` унели су странци, а не Срби – указао је Никола Поповић. Никада нико у Србији, наставио је Поповић, није направио план укључивања у састав српске државе територија које нису биле насељене претежно Србима.

          Према његовим речима, ни један балкански народ није успео да направу своју `велику државу`. Покушај да направе `велику Албанију` може се на крају показати трагичним за саме Албанце, закључио је Поповић.

          Организатори конференције су Институт за савремену историју, Факултет безбедности и московски Фонд "Руски свет", у сарадњи са другим научним и наставним институцијама из Србије, Републике Српске и Русије.

Реч руског амбасадора Александра Васиљевича Конузина

Косово пулсира као отворена рана

* У Европи, као и пре, нема подједнаке безбедности. Она је, као и пре један век, испресецана линијама подела. Као и раније, покушава се са постизањем једностраних предности.

* Неспокојно је и  на регионалном нивоу, на Балкану. Нема потпуног примирења, преиспитују се претходне поставке. Косово пулсира потпут отворене ране.

* Спољни актери овде каткад не траже толико тло за сарадњу, колико упориште за своје геостратешке амбиције којима се диригује са удаљености које се мере хиљадама километара и које превазилазе оквире региона.

* Сабораштво народа Русије и Србије у годинама Првог светског рата уписано је непролазном ћирилицом у вишевековни летопис односа наших народа.

          ПРВИ светски рат и његов балкански чвор неисцрпна су тема. Неисцрпна су и питања и са њим повезани одговори: због чега је тај рат избио, да ли је био неизбежан, да ли је учињено баш све да би био спречен?

          Због чега су примирје и мир били само пролог за још чудовишнију човечанску катаклизму – за Други светски рат?

          Да ли смо се ослободили последица Великог рата или сенка његовог црног крила и даље лебди над Европом и Балканом?

          Светски судар је дуго сазревао. Сваки учесник међународних односа тог времена следио је и штитио само своје интересе. Низ највећих држава био је заинтересован за очување и јачање својих геостратешких постигнућа у светској трговини и политици. Те државе су се трудиле да не дозволе појављивање нових центара моћи који би били у стању да пољуљају њихове позиције. А државе које су хтеле да им конкуришу тражиле су додатне могућности за своју експанзију. У свету је постало тесно.

          Сукоби интереса држава, а затим и коалиција које су те државе формирале, `расклимавали` су ситуацију на целој планети – у Средоземљу, на Балтику, на Тихом и Атлантском океану, на Балкану, Блиском Истоку, у Централној Азији, Индији, Кини, Африци и тако даље. А овоме треба додати и регионалне несугласице и незавршеност процеса формирања нација и државних уређења.

          Рат је постао универезална казна за цео људски род. Сећање на њега је неизбрисиво.

          Да ли се данашњи свет много разликује од свог устројства од пре сто година?

          Волео бих да могу дати позитиван одговор. Али, засад не могу да то учиним. У Европи, као и пре, нема подједнаке безбедности. Она је, као и пре један век, испресецана линијама подела. Као и раније, покушава се са постизањем једностраних предности.

          Неспокојно је и  на регионалном нивоу, на Балкану. Нема потпуног примирења, преиспитују се претходне поставке. Косово пулсира потпут отворене ране.

          Спољни актери овде каткад не траже толико тло за сарадњу, колико упориште за своје геостратешке амбиције којима се диригује са удаљености које се мере хиљадама километара и које превазилазе оквире региона.

          Свет се, као и пре сто година, налази пред решавањем огромних проблема и глобалних претњи. Њихово расплитање треба тражити између осталог и у поукама историје. Поуке Првог светског рата треба да нас упозоре да не понављамо грешке.

          Пре готово сто година Србија је била прва жртва сукоба који је, како за њу тако и за Русију, постао пут на Голготу. Према закључцима аналитичара, Срби су тада били једини који су водили праведни рат за одбрану своје независности и слободе, националног поноса и људског достојанства.

          Сабораштво народа Русије и Србије у годинама Првог светског рата уписано је непролазном ћирилицом у вишевековни летопис односа наших народа.

          Та историја је остала у документима. Амбасада Русије располаже копијама уникалних архивских материјала које смо добили од Федералне архивске агенције Русије, Централног државног архива Војно-поморске флоте и Историјско-документарног одељења МИП Русије. Желео бих да вам предам ове материјале.

          Надам се да ће помоћи историчарима који се баве Првим светским ратом (амбасадор Конузин предаје документе Момчилу Павловићу).