Сарајевски атентат инспирисан из Беча и Будимпеште?

ЕМИР КУСТУРИЦА И МИРОСЛАВ ПЕРИШИЋ ПРЕДСТАВИЛИ „ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ” АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

• На суђењу Гаврилу Принципу није представљен серијски број пиштоља из којег је пуцао. Истражни судија Лео Пфефер у својој књизи „Истрага о Сарајевском атентату” навео је да постоје четири револвера и бомбе, али су у поставци у Војном музеју у Бечу само три пиштоља, а нема четвртог – указао је Кустурица и нагласио да то отвара више питања и упућује на манипулације

         ДИРЕКТОР Андрићевог института Емир Кустурица рекао је да нејасноће о Сарајевском атентату потврђује и чињеница да на суђењу Гаврилу Принципу никада није објављен серијски број пиштоља којим је пуцано на Франца Фердинанда и Софију, што је несхватљиво, али и доказ постојања низа тајни о овом догађају.

         „Чињеница је да на суђењу Принципу никада није наведен серијски број пиштоља `бровинг` из којег је убијен Фердинанд. То један озбиљан суд не може себи дозволити и то много говори о манипулацији”, рекао је Кустурица данас у Андрићевом институту у Андрићграду на промоцији мајског издања „Историјских свесака”.

         Он је нагласио да је истражни судија Лео Пфефер у својој књизи „Истрага о Сарајевском атентату” навео да постоје четири револвера и бомбе, да би у поставци у Војном музеју у Бечу одједном била три пиштоља, а нема четвртог.

         „Добили смо информацију да у поставци нема четвртог пиштоља. Чим тога нема у оптужници, то отвара одговарајуће сумње”, каже Кустурица.

         Кустурица је нагласио да историчари окупљени око Андрићевог института раде да „избистре поглед како би видели што боље и уназад и унапред”.

         „Што се више враћамо у прошлост, све нам је јасније шта се дешавало у новијој историји. До позитивне истине је веома тешко доћи, али она је све више доступна истраживачима и самим тим могућа”, рекао је Кустурица .

         Руководилац Одељења за историју Андрићевог института Мирослав Перишић рекао је данас у Андрићграду да је Сарајевски атентат део историје БиХ и последица оног што је претходило, а никако узрок онога што је уследило.

         Перишић је на представљању петог броја „Историјских свесака”, рекао да данашња литература о Првом светском рату као да није заинтересована да истражи питања одговорности за убиство Франца Фердинанда.

         Он је појаснио да један део историчара сматра да је Сарајевски атентат дело званичне тадашње Србије, иако за то немају утемељена документа.

         „Много су бројнији историчари који Сарајевски атентат сматрају `окидачем за рат` односно поводом који је Аустроугарској и Немачкој добродошао за одлуку за коју је у ратним круговима Беча и Берлина расло расположење”, нагласио је Перишић.

         Према његовим речима, у једном делу историографије изнесене су оправдане сумње да се за припреме атентата на Фердинанда у Сарајеву знало у појединим званичним бечким и будимпештанским круговима.

         Он сматра да Сарајевски атентат није довољно истражен јер су многи званичници тадашње власти знали за његову припрему, а безбедносне структуре су Фердинандов боравак у Сарајеву учиниле небезбедним.

         „Неки од историчара сматрају да су прави зачетници убиства Фердинанда извесни кругови у Бечу и Будимпешти који су делали преко својих агената у јужнословенским просторима”, навео је Перишић.

         Према његовим речима, на трагу отворених питања налази се и оригинални документ од 23. децембра 1913. године, сачуван у Архиву Србије, који садржи податак да је у Беч стигла информација из Сарајева о припреми атентата.

         „Српски дипломатски представник Јован Јовановић известио је Београд у децембру 1913. године да је Беч добио информацију од `земаљског поглавара` у Сарајеву да се припрема атентат на један број аустоугарских званичника”, рекао је Перишић који је и директор Архива Србије и члан редакције „Историјских свесака”.