Американци 1993. помишљали и да Републици Српској дозволе да се припоји Србији

ИЗЕТБЕГОВИЋ ОД КЛИНТОНА ТРАЖИО ИЗЛАЗ НА МОРЕ И СУД ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ

• У документу од 20. јула 1995. „Излазна стратегија за БиХ“ Сендија Бергера, заменика саветника за националну безбедност председника САД, пише: уколико Срби не би пристали на поделу 49:51 одсто, Бошњаци можда треба да прихвате мање од 51 одсто, у замену за нешто квалитетнију територију
• Још се наглашава: „Ако буде неопходно, требало би да притиснемо Бошњаке да дозволе Србима спровођење референдума након две до три године, као што смо се сложили у пакету из 1993. године. Наша аргументација би била да, ако Бошњаци не могу убедити српску популацију да је њихова будућност у реинтеграцији, нема сврхе блокирати мирно раздвајање по узору на чехословачки модел“

          АЛИЈА Изетбеговић је током рата између Бошњака и Хрвата у БиХ, уз снажно ургирање Американаца, пристао да БиХ буде подељена на три републике, пише у транскриптима разговора између Изетбеговића са председником Билом Клинтоном и његовим сарадницима у Белој кући током 1993. године, а који су објављени у архиви Председничке библиотеке Била Клинтона у Литл Року.

          Из транскрипата разговора вођених током лета 1993, видљиво је да су Клинтон, Ал Гор, амерички потпредседник, и Ворен Кристофер, државни секретар, покушавали да убеде Изетбеговића, Хариса Силајџића и Мухамеда Шаћирбеја да су преговори са Србима и Хрватима једина опција, правдајући то противљењем Европљана да буду покренути војни удари против Срба, као и противљењем Европљана укидању ембарга Бошњацима на оружје.

          Изетбеговић је Клинтону рекао да су под америчким ургирањем пристали и на поделу БиХ на три републике и на многе болне уступке, али да очекују заузврат да у српску територију не буду укључена подручја на којима су већина пре рата били Бошњаци. Изетбеговић је додао да би пристанак да српска република добије муслиманске територије био преседан да се награђују геноцид и етничко чишћење, као и да нико не би могао гарантовати безбедност бошњачким повратницима у та подручја.

          Друга два услова која је поставио Изетбеговић односе се на добијање излаза на море, као и да буде основан суд за ратне злочине.

          Клинтон је одговорио да се слаже да Бошњаци треба да добију излаз на море.

          „Ми верујемо да би требало да добијете прилаз Јадрану и највећу могућу територију. Учинили смо све што смо могли да притиснемо Србе и Хрвате, али не верујем да ће бити војне интервенције да добијете више“, рекао је Клинтон.

          Додао је да Изетбеговић има његово обећање да ће САД послати копнену војску да имплементира мировни споразум, али под условом да буде договорен, имплицирајући да споразум под притиском према Србима и Хрватима не би био могућ. Други услов, додао је, јесте да споразум буде под окриљем НАТО, а не УН, јер су, како је нагласио, САД изгубиле поверење у УН кроз протекле догађаје. Клинтон је такође рекао да прихвата Изетбеговићев услов да се формира суд за ратне злочине и обећао да ће се заложити да тако и буде.

          Онда је изнео фрустрацију да Европљани никако не пристају на укидање ембарга на оружје за Бошњаке.

          „Цела та ситуација је мени јако тешка јер никад нисам разумео зашто не желе да гласају да се укине ембарго на оружје. Џон Мејџор (британски премијер) ми је рекао да би његова влада пала кад би то учинио. Мени се то чинило сулудо“, рекао је Клинтон.

          Он је још додао да је једино Немачка подржала да буде укинут ембарго, али сугеришући између редова да би то значило да Хелмут Кол очекује „разумевање“ Бошњака према Хрватима.

          Кристофер је Изетбеговићу рекао да ће војска САД, током имплементације мировног споразума, бити распоређена у муслиманским подручјима, а амбасадор Шаћирбеј је додао да би посебно било важно да Американци буду распоређени у Сарајеву.

          Изетбеговић је рекао да му је Караџић током преговора у Женеви обећао да ће повући своје трупе око Сарајева, „али не сад“.

          Кристофер је рекао да је реалистичан споразум најбоље што муслимани могу добити, те је додао да, ако се сукоби наставе и преко зиме, њихова позиција би могла бити слабија него сада.

          Клинтон је рекао да ће САД учинити све да помогну Бошњацима.

          „Видећемо шта можемо урадити у вези са мапом. Можда можемо учинити још мало, барем ћемо покушати. Али преговори су ваша најбоља опција“, рекао је он.

          САД размишљале да дозволе припајање РС Србији.

          Још у документима декласификованим 2013. године види се да су САД размишљале да ли да дозволе стварање три републике у БиХ, па чак и могуће припајање РС Србији.

          „Могла би се створити трајна 'мултиетничку државу' ако би Срби, Хрвати и Бошњаци имали одвојене ентитете“, истиче се у меморандуму, и то тако да, како пише, хрватски и бошњачки ентитет творе лабаву федерацију. Наиме, у документу од 20. јула 1995. „Излазна стратегија за БиХ“ Сендија Бергера, заменика саветника за националну безбедност председника САД, пише да, уколико Срби не би пристали на поделу 49:51 одсто, Бошњаци можда треба да прихвате мање од 51 одсто, у замену за нешто квалитетнију територију.

          „Ако буде неопходно, требало би да притиснемо Бошњаке да дозволе Србима спровођење референдума након две до три године, као што смо се сложили у пакету из 1993. године. Наша аргументација би била да, ако Бошњаци не могу убедити српску популацију да је њихова будућност у реинтеграцији, нема сврхе блокирати мирно раздвајање по узору на чехословачки модел“, наводи се у документу.

          www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Izetbegovic-uz-urgiranje-SAD-pristao-na-...http://slika.nezavisne.rs/2016/04/750x450/20160410171959_364211.jpg