Ратни командант ВРС се држао и српски и генералски

У ХАШКОЈ СУДНИЦИ БРОЈ 1 - НАСТУПОМ ТУЖИОЦА ДЕРМОТА ГРУМА

(АМЕРИКАНЦА) - ПОЧЕЛО СУЂЕЊЕ РАТКУ МЛАДИЋУ

• Грум најавио да ће трибунал покушати да докаже  да је руководство РС дало Младићу мандат да оствари шест стратешких циљева: 1. државно разграничење српског народа од остала два народа и промену националног састава становништва у БиХ; 2. успостављање коридора између Семберије и Крајине; 3. успостављање коридора у долини Дрине 4. успостављање граница на Уни и Неретви 5. подела Сарајева на два дела и 6. обезбеђивање РС излаза на море
• Устврдио је да је политичко руководство РС Младићу дало овлашћења да реализује на терену мапе, тј. линије српске државе које је нацртао Момчило Крајишниик
• Генерал је физички деловао свежије и здравствено боље него када се први пут појавио у судници број један пре непуних годину дана. А, иако се пред њим отвара вишегодишњи процес за најтежа кривична дела, односно 11 тачака за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата, ни на трен није показао ни трунку забринутости за исход процеса
• По уласку у судницу, Младић је чак подигао палчеве и запљескао рукама, а потом се удобно сместио на оптуженичку столицу, ставио наочаре, наместио кравату и затегао рукаве свог сивог одела
• Мирно је слушао говор тужиоца, повремено записујући, климајући потвдно главом на неке речи тужиоца или одлучно се мрштећи када се са неким наводима не би сложио. Пар пута је чак и аплаудирао Груму, осмехујући се повремено ка публици на галерији
• Слободана Милошевића, Грум је окарактерисао као „Караџићевог менаџера“ и човека који је утицао да ЈНА стане на страну Срба у Босни

Извештава: Марија М. Зарић

         РАТНИ командант Војске Републике Српске, Ратко Младић данас је, од 9 сати надаље, одслушао четворочасовно прво полувреме уводне речи хашког тужилаштва.

         Пред већем судије Алфонса Орија, у судници број 1 Хашког трибунала, већ на прве такте увода оптужбе било је јасно да ће Трибунал учинити све да се у Хагу, као што смо већ навикли, виде и чују докази и сведочења извучена из контекста који ће само додатно сатанизовати Србе и њихове снаге током рата који се одиграо у БиХ почетком деведесетих.

         „Суђење века“, како су га данас окрстили новинари неких светских редакција, који су, судећи по списку акредитација, данас преплавили Хашки трибунал, најмање је привукло пажњу Срба и медија из Србије, чиме је симболички продемонстрирана дистанца коју наш народ и земља показују према рату у БиХ.

         Генерал Анте Готовина (Хрват), Насер Орић (муслиман) и Рамуш Харадинај (Албанац), за разлику од српског Ратка Младића, и остатка државног и војног врха Србије и Републике Српске који су остављени на цедилу, и милост и немилост хашке тираније, не само што уживају наклоност ове накаранде институције Уједињених нација, већ иза себе, као подршку, имају свој народ и државу. А управо започето суђење српском генералу,  по ко зна који пут, јасно доказује да из владајућих Срба проговорају подаништво светским моћницима и слабост. Стога почиње још један срамни и монтирани процес у Хагу, а Београд се држи као се суди Ирачанину или Аргентинцу...

         А баш овај процес је последња шанса тужилаштва да пред Хашким трибуналом покуша да докаже тврдњу да се злочини који су се догодили широм Босне могу квалификовати као геноцид. Јер, то је тврдња која им је у свим досадашњим пресудама против босанских Срба - измакла. Додатно, сем над муслиманима, оптужница против срспког генерала зачињена је и наводним геноцидом над Хрватима.

         У уводном излагању, које је на тренутке било тешко и мучно, тужилац Дермот Грум, као суштину сукоба у БиХ истиче да су наводни злочини које су снаге босанских Срба извршиле током рата у Босни били део плана: да се српско становништво раздвоји - од неспрског; да се територија коју су Срби сматрали својом - етнички очисти; као и да се повежу српске територије унутар Босне и осигура њихова веза са Србијом. У свим злочинима над несрпским становиништвом у Босни, од Маркала до Сребренице, како је истакао овај Американац - виде се прсти Ратка Младића.

         - Заједничко тим злочинима јесте и злочиначка намера да се босански муслимани и Хрвати трајно уклоне са великог дела територије БиХ, на коју су лидери босанских Срба полагали право. Заједнички су им и починиоци и то што је рука Младића видљива у сваком од тих злочина - загревао се тужилац, појачавајући реторику тврдњом да су „злочини Младићевих снага на неким локацијама досегли ниво геноцида“.

         Тврдећи да ће „ван сваке разумне сумње“ тужилаштво доказати Младићеву кривицу, Грум је набрајао и његове наводне злочине: прогон и убиства Муслимана широм БиХ 1992.године, убиства муслиманских заробљеника у Сребреници током лета 1995, потом стрељање шесторице Сребреничана у Трнову и наводни артиљеријски напад на сарајевску пијацу Маркале у августу 1995. године.

         Према хашким изворима, руковоство босанских Срба је још у мају 1992. године пажљиво планирало и координисало нападе на несрбе, а своје оптужбе тужилаштво планира да докаже преко докумената и изјава бившег председника Републике Српске Радована Караџића и председника Скупштине РС Момчила Крајишника, па и самог Младића.

         Осврћући се на политички оквир у којем су се злочини дешавали, Грум је иступио са тврдњом да је „Караџићев СДС“ одржавао тесне везе с председником Србије Слободаном Милошевићем, који је веровао да Срби морају да се одупру сваком покушају да се Југославија распадне, односно да Срби живе у различитим државама. Зато су, како је рекао, Срби у Хрватској први прогласили аутономне области и „почели са етничким чишћењем земље коју су сматрали српском”.

         Слободана Милошевића, Грум је окарактерисао као „Караџићевог менаџера“ и човека који је утицао да ЈНА стане на страну Срба у Босни.

         Објашњавајући контекст распада СФРЈ, истакао је да је циљ Милошевића био да се насилно подели Босна и изврши етничко чишћење БиХ: - Срби, који су живели у енклавама ионако су били заплашени пред почетак рата у БиХ, а политичко руководство Срба их је додатно плашило речима да ће их непријатељ напасти, силовати им жене, убијати децу, само зато јер су Срби.

         Да је Младић учествовао у тим злочинима, и преузео одговорност за спровођење етничког чишћења великог дела БиХ, од када је 12. маја 1992. именован за команданта главног штаба Војске Републике Српске - тужилац планира да докаже анализом ратних планова. Грум их је већ на старту процеса представио приказујући низ мапа, које представљају предратни распоред становништва, и промену демографског састава „након деловања српских снага“. При том је устврдио да су баш такве границе нове карте осмислили - Караџић и Крајишник.

         Председник Српске,  додао је Грум, још је у октобру 1991, упозорио је да ће, ако БиХ прогласи независност, бити крвопролића, а да ће муслимански народ бити уништен, те је стога, наводно, његов план био да се оснује нова држава босанских Срба. Тај план се, како тврде у Хагу, ослањао на два кључна елемента - територијални и демографски. Први део плана, географски део, подразумевао је територију коју је требало освојити, а други је имао етничку компоненту, линију која ће одвојити Србе од осталих.

         План лидера босанских Срба, према тврдњи тужилаштва, био је да етнички очисте БиХ и направе Републику Српску. У том контексту тужилац је пустио снимак Младићевог исказа на ком се тобоже види његов „став према злочинима“:

         - Ситуација је у нашим рукама. Ко држи територије, тај црта и карте. Народ и његова војска исцртали су мапе Републике.

         Руководство РС је стога, објашњавао је Грум, дало Младићу мандат да оствари шест стратешких циљева: 1. државно разграничење српског народа од остала два народа и промену националног састава становништва у БиХ; 2. успостављање коридора између Семберије и Крајине; 3. успостављање коридора у долини Дрине 4. успостављање граница на Уни и Неретви 5. подела Сарајева на два дела и 6. обезбеђивање РС излаза на море.  

         Политичко руководство Младићу је дало овлашћења да реализује на терену мапе, тј линије српске државе, које је направио Момчило Крајишниик, а ЈНА је стављена у службу политичких лидера Срба, поделивши скоро 52.000 комада оружја босанским и крајишким Србима, а СДС око 17.000. Тужилац није пропустио ни да помене омиљену хашку тврдњу да су у ЈНА почетком 1990-их Срби на високим положајима у СФРЈ предузели кораке да промене састав војске, путем прилисних пензионисања, унапређења и премештаја како би била склонија српским интересима, и да је, поред тога што је уживала велико поверење код народа, дозволила деловање паравојних формација у Босни, попут Арканових тигрова.

         Оптужбу да је Младић „знао још на почетку сукоба да ће бити тешко да се људи у Босни раздвоје по националној основи“, тужилац је поткрепио изјавом оптуженог на скупштини РС када постављен за команданта ВРС: „Људи и народи нису новчићи, ни кључеви да се премештају тек тако из џепа у џеп“. Како је Грум оценио, те речи значиле су да је Младић свестан да циљеви босанских Срба не могу бити остварени без померања целих заједница са њихових територија.

         - Младић је добио мандат вођства босанских Срба да исклеше границе нове српске државе, а циљеви су обелодањени 12. маја 1992. И мада се о питању њихове законитости и даље може расправљати, чињеница је да је њихово остварење подразумевало бројне тешке злочине. На основу тих циљева су планиране операције, које су трајале све док нису остварени, и спроведени уз помоћ полиције босанских Срба, територијалне војске, паравојних снага и ЈНА! Руководиоци босанских Срба почели су нападе на своје суграђане у Босни зато што су били друге вере или нације, а до краја рата, снаге босанских Срба су се извежбале и постале стручне за убијање људи - грмео је тужилац са свог места.

         На почетку процеса тужилац је подсетио на егзекуцију муслиманских младића у Трнову, коју су припадници паравојне формације Шкорпиони забележили и камером, а потом се, на екрану у највећој хашкој судници појавио и снимак у најмању руку проблематичног гранатирања пијаце Маркале у Сарајеву. Тужилац је подсетио и да је један од босанских градова, Бијељина, заузет уз помоћ паравојске Жељка Ражнатовића Аркана.

         Након друге полусатне паузе, тужилац је набрајао и „појединачне злочине“ који се стављају на терет Младићу. Међу њима су „44 месеца опсаде и гранатирања Сарајева“, коришћење - након забран летова - модификованих авиобомби велике разорне моћи и озлоглашених због непрецизности. Описивао је и „деловање снајпериста по Сарајеву“, приказујући слике снајперских гнезда, одакле су активности биле толико интезивне да су мештани главну улицу назвали „алеја снајпера“.

         Међу сведоцима тужилаштва наводно би требало да се појави и „снајпериста који ће потврдити да је добио наређење да пуца на све што се креће“.

         Грум је говорио и о нехуманим условима у логорима у Омарској, Трнопољу, Мањачи, Кератерму, Сушици, Батковићу, Власеници, Расаднику, КП Дому, Кули… који су, како је описао, били места премлаћивања, мучења, силовања и убијања, као и места где су затвореници коришћени као таоци.

         Поменувши таоце, Грум је подсетио да је ВРС од 26. маја до 19. јуна 1995. године узела око 200 припадника мировних снага УН као таоце, после ваздушних напада НАТО на српске положаје, као и да је Младић, у разговору са командантом снага Унпрофора, генералом Рупертом Смитом, признао да су неки мировњаци распоређени на објекте који су потенцијална мета напада НАТО, чиме је наводно директно запретио њиховом смрћу.

         Током целог дана, тужилаштво је своје тврдње поткрепљивало записима из Младићевих дневника, који су, како је објашњено, нађени приликом претреса његове куће у Београду.

Физички свежији, здравствено боље

         У хашкој судници број 1 и изван ње било је бурно.

         Уочи самог почетка суђења, испред Хашког трибунала се окупило око двадесетак чланица организације Мајке Сребренице. Дошле су са децом,  измешале се са новинарима који прате овај процесс, касније су своје негодовање гласно изражавале током целог излагања тужилаштва. Чиниле су то са препуне галерије највеће суднице.

         Пошто су стражари стално покушавали да смире гласно негодовање, коментаре поступка и „свађе са Младићем“ - гестикулацијом преко стакла - судија Ори је у једном тренутку био приморан да упозори све: да ће, уколико се настави непристојна комуникација, „без обзира ко је иницира“, на стакло између суднице и публике бити навучен застор.

         Српски генерал се данас није оглашавао у судници, осим што је пар пута потврдно одговарао главом на сугестије судије да се сконцентрише и игнорише провокације са галерије.

         Физички је деловао свежије и здравствено боље него када се први пут појавио у судници број један пре непуних годину дана. А, иако се пред њим отвара вишегодишњи процес за најтежа кривична дела, односно 11 тачака за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата, Младић ни на трен није показао ни трунку забринутости у исход процеса.

         По уласку у судницу, чак је подигао палчеве и запљескао рукама, а потом се удобно сместио на оптуженичку столицу, ставио наочаре, наместио кравату и затегао рукаве свог сивог одела.

         Мирно је слушао говор тужиоца, повремено записујући, климајући потвдно главом на неке речи тужиоца или одлучно се мрштећи када се са неким наводима не би сложио. Пар пута је чак и аплаудирао Груму, осмехујући се повремено ка публици на галерији.

         Узаврелу атмосферу повремено би додатно подгревала и преводилачка служба, која је превођењем и драматизујућим тоном делова излагања (који су, према тврдњи тужилаштва, били речи сведочења муслиманских жртава), изазивала бурне емоције.

         Што се тиче медија, суђење прате све велике светске куће, и свега неколицина домаћих. У Босни је међутим ствар другачија: суђење се преноси директно, а према писању штампе  - у РС су углавном суздржани, док је у Федерацији приметна бојазан да генерал Младић неће дочекати крај суђења.

Сутра наступа тужилац Питер Меклоски - не дуже од три сата

         ГЛАВНИ тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је да ће на суђењу бившем команданту ВРС бити представљени искази 413 сведока, али - у већини у писаном облику. Тужилаштво има на располагању 200 сати за изношење аргумената оптужбе, пре него што Младић почне одбрану.

         Иначе, председавајући је саопштио на почетку суђења, да ће суд размотрити пролонгирање извођења доказа оптужбе, које је заказано за 29. мај, због грешке тужилаца да на време достави одбрани сав материал, а против чега се тужилац није противио. Дапаче, Грум  је признао своју грешку и чињеницу да она може да утиче на способност тима одбране да се припреми за суђење, а веће се ипак одлучило и да саслуша уводну реч тужилаштва, оценивши да то „није на штету одбране”.  

         На почетку суђења, председавајући судија је подсетио и да је одбрана оптуженог одлучила да у овој фази процеса неће држати своју уводну реч, јер ће то учинити на почетку доказног поступка.

         Такође је саопштено и да се оптужени неће обраћати судском већу.

         Уводна реч тужилаштва биће завршена сутра, када ће говорити тужилац Питер Меклоски, Његов наступе би требало да траје дуже од три сата.