ПУХАЛО: Нисмо чували Младића од Србије него од ловаца на његову главу

Сведочење бившег генераловог шефа обезбеђења на суђењу у Првом основном суду у Београду

* Бранислав Пухало навео да је држава лако могла да ухапси Младића да је хтела и да је око 50 људи задужених за обезбеђивање Младића спавало у касарни у Топчидеру, а да је о томе и о њиховој опремљености морао бити обавештен државни и војни врх

* Све је то било легално. Имали смо неколико возила, 20 зоља, сандуке муниције, као да смо кренули на Синај. Младић се 2001. године слободно кретао по Београду, ишли смо на фудбалске утакмице, у МУП, у ресторане – открио је Пухало

        БИВШИ шеф обезбеђења Ратка Младића, Бранислав Пухало, рекао је на суђењу у Првом основном суду у Београду да је цели државни врх до краја марта 2002. године био обавештен да је Младић у Београду.

        Пухало је поново саслушан као сведок на суђењу оптуженима за скривање Младића од 2002. до 2006. године, обновљеном после укидање првостепене пресуде.

        Он је испричао да је 30. кадровски центар Војске Југославије, у коме су били припадници расформиране Војске Републике Српске (ВРС), "од неког из државног врха (Србије)" добио налог да чува Младића и да "нико није имао наређење да Младића штити од државе, већ од криминалаца и ловаца на његову главу".

        Припадници 30. кадровског центра су, према речима Пухала, били смештени у касарни на Топчидеру после расформирања ВРС, али Младић никада није био у тој касарни.

        "Сав врх државе је знао да су војници смештени у касарни на Топичеру и да су ту дошли да чувају Младића од ловаца на главе којих је у то време било много", испричао је Пухало.

        Припадници Кадровског центра су, навео је он, од војске добијали храну и дневнице, а "све то није могло да се изведе без знања председника државе, министарства одбране и генералштаба".

        Сведочећи на првом суђењу "Младићевим јатацима" у јуну 2009. Пухало је тада детаљно објаснио улогу чувара, а данас је навео да остаје при том исказу.

        "Све је то било легално. Имали смо неколико возила, 20 зоља, сандуке муниције, као да смо кренули на Синај. Младић се 2001. године слободно кретао по Београду, ишли смо на фудбалске утакмице, у МУП, у ресторане", рекао је Пухало.

        Сведок је навео да је држава тада лако могла да ухапси Младића да је хтела и да је око 50 људи задужених за обезбеђивање Младића спавало у касарни у Топчидеру, а да је о томе и о њиховој опремљености морао бити обавештен државни и војни врх.

        Пухало је навео да је 1997. године, по доласку Младића у Србију, указом тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића, а по наређењу начелника Генералштаба Момчила Перишића, установљен 30. кадровски центар Војске Југославије, који је био задужен за обезбеђивање Младића, смештеног у кућу у београдском насељу Баново брдо.

        Пухало је навео да он и његови људи нису били задужени за чување Младића лично, него су добили задатак да чувају команданта Главног штаба ВРС и да би они као професионалци и ухапсили Младића да су добили такво наређење.

        Кадровски центар расформиран је 31. марта 2002. године.