Младићева одбрана поново затражила одлагање - за пола године

ХАШКО СУДИЛИШТЕ РАТНОМ КОМАНДАНТУ ВРС ТРЕБАЛО БИ ДА ПОЧНЕ У СРЕДУ 16. МАЈА

Бранко Лукић

• Генералов бранилац Бранко Лукић по други пут затражио одлагање процеса због тога што тужиоци нису обелоданили све доказе браниоцима
• Одлуку чека и захтев одбране за изузеће самог председавајућег судије Алфонса Орија
• Током процеса би требало да буде саслушано 413 сведока тужилаштва, међу којима и два вештака. Саслушање првих сведока и извођење доказа оптужбе треба да почне 29. маја

Пише: Марија М. Зарић

         СУЂЕЊЕ ратном команданту Војске Републике Српске, Ратку Младићу, требало би да почне у среду 16. маја, али - уз два уколико...

         Генералова одбрана поново је затражила да суђење буде одложено на шест месеци због тога што тужиоци нису обелоданили све доказе браниоцима.
   
         То је ПРВО УКОЛИКО, а одбрана је навела да је и тужилаштво само потврдило да није испунило обавезу обелодањивања доказног материјала и да би, у таквим околностима, почетак процеса нарушио право ратног команданта Војске РС на правично суђење. При том је, као алтернативно решење, Младићев бранилац Бранко Лукић предложио - да тужиоци не изводе сведоке повезане са доказима који одбрани нису достављени на време.

         ДРУГО УКОЛИКО везано је за захтев одбране за изузеће самог председавајућег судије Алфонса Орија, па ће суђење стартовати ако тај захтев буде одбијен.

         Још у прошли петак, Младићева одбрана затражила је од председника Хашког суда да изузме судију Орија, с обзиром да генералови заступници сматрају да би председавајући у овом процесу могао да буде пристрасан судија. Ову тврдњу адвокати базирају на улози председавајућег већем у процесу против Младића, с обзиром да је био један од учесника у више других предмета у којима су на драконске казне осуђивани људи означени као некадашњи сарадници бившег команданта ВРС.

         Између осталог, адвокати наводе да би овај Холанђанин, могао да се покаже пристрасним и кад су у питању оптужбе за злочине у Сребреници 1995. године. Поготово ако се (прим. аут.) сагледа, најблаже речено, сумњива улога Холандског батаљона УН, и његова (не)активност приликом пада Сребреничке енклаве.

         Сви досадашњи захтеви одбране да се одложи почетак суђења су већ одбачени, па је тако судско веће 4. маја такође одбацило и претходни захтев да се процес пролонгира за 90 дана. Аргумент одбране изнео је адвокат Лукић, који је образложио да је тужилаштво тек крајем априла обелоданило поједине документе и да одбрана фактички нема довољно времена да се адекватно припреми за унакрсно испитивање сведока. То би, нагласио је Лукић, могло негативно да утиче на правичност поступка.

         - Та пристрасност је толико озбиљна да је дисквалификација судије Орија једини начин да се сачува интегритет процеса - тврди адвокат Бранко Лукић.

         Како је планирано, суђење Младићу требало би да почне уводном речју Тужилаштва, а Младићева одбрана је навела да у овој фази поступка неће држати уводну реч, као и да се оптужени неће обраћати Судском већу.

         Како се приближавамо почетку процеса, током којег би требало да буде саслушано 413 сведока тужилаштва, међу којима и два вештака, а за које је планирано да саслушање првих сведока и извођење доказа оптужбе почне 29. маја, притисци расту.

         У процесу у коме је српски генерал оптужен за геноцид, злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања током рата у БиХ 1992-1995. године, за разлику од обране, тужилаштво Хашког трибунала је спремно за суђење. Главни тужилац Серж Брамерц, који се налази на пропутовању кроз државе бивше Југославије, у високом је старту и, судећи по његовим изјавама, оран за почетак процеса. Али, и даље је незадовољан.

         - Упркос добрим вестима да више нема бегунаца, још остаје важан посао који треба урадити. И даље тражимо сарадњу ових држава како бисмо били ефикасни у довршавању преосталих суђења. Наставак утврђивања одговорности за ратне злочине остаће важан изазов за државе региона у годинама које долазе - истакао је Брамерц.

         Коментаришући сарадњу Србије са Трибуналом, Брамерц је акцентовао да је важно решити питање оних који већ годинама избегавају правду, а који су осумњичени да су помагали Караџићу, Младићу, Горану Хаџићу, Жупљанину, Толимиру и другима.

         - У више наврата смо од Србије тражили да истражи мреже подршке, а то смо учинили и  извештају Савету безбедности из новембра 2011. када смо од власти тражили да утврди како су Младић и Хаџић тако дуго избегавали правду. До сада смо у вези с тим питањима добили веома ограничен број информација - пожалио се Брамерц.