МЛАДИЋ: Све што носи пушку, ако мисли да носи и главу, не сме да ради на своју руку

У КРИЗНИМ ШТАБОВИМА ТОКОМ РАТА У БИХ НИЈЕ БИЛО ПРИПАДНИКА ЈНА НИТИ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

• Младић је, када је то сматрао потребним, остваривао власт над кризним штабовима и наређивао им да се укључе у војне операције - закључила Доротеја Хенсон, вештак оптужбе
• Из транскрипта разговора команданта Четвртог корпуса ЈНА, пуковника Милосава Гаговића и професора Унковића из кризног штаба Илиџе, од 13. маја 1992. године, избачен део који демантује Хансонову: Унковић пита Гаговића да ли ће бити преговора о аеродрому, а Унковић одговара: „Ми смо одлучили да аеродром не дамо - ми о њему одлучујемо“

​Пише: Марија М. Зарић

       У КРИЗНИМ штабовима, током рата у Босни и Херцеговини, није било припадника ЈНА нити Војске Републике Српске.

       Овако би, укратко, гласио закључак одбране српског генерала Ратка Младића на суђењу у Хагу, након унакрсног испитивања вештака оптужбе Доротеје Хенсон.

       Хенсонова је, наиме, у почетку објаснила да је за потребе тужилаштва направила извештај о настанку и функционисању кризних штабова који су касније претворени у општинска ратна председништва. Одлуку о оснивању ратних председништава потписао је 31. маја 1992. године, први председник РС Радован Караџић, док су функције и њихови представници у председништвима, како тврди сведок, остале исте као и оне које су биле у кризним штабовима.

       Младићев адвокат, Миодраг Стојановић указао је да од оснивања кризних штабова, у децембру 1991. године, до престанка њиховог рада крајем маја 1992. године, нормативно у њихов састав нису улазиле старешине јединица ЈНА на локалном нивоу.

       - Присуство војних старешина у кризним штабовима било би супротно одлуци о њиховом формирању. На основу докумената које је предочила сведок, може да се закључи да је, до престанка рада кризних штабова, у јуну 1992. године, чланство двојице официра ВРС забележено само у кризном штабу српске општине Сански Мост - истакао је бранилац.

       Сведок је, међутим, тврдила и да је међу војним командантима у кризним штабовима, или ратним председништвима, постојао однос координације и сарадње, а да је циљ био објединавање српских снага и ресурса, у чему је војска имала значајну улогу.

       - Анализом докумената закључујем да је координација у Санском Мосту била глатка, иако је у кризном штабу био пуковник Бранко Басара, командант Шесте крајишке бригаде у кога нису имали поверења зато што је био комуниста. У Приједору је запажено да у периоду од априла до јула 1992. године постоји већа хармоничност и сарадња између кризног штаба и војске. У Кључу је месни командант упозорен да општински кризни штаб покушава да оснује своју војску, а чини се да је сукоб разрешен тиме што се предомислила војска, а не кризни штаб - спекулисала је Хенсонова.

       Своје мишљење сведок је базирала на анализи везе оптуженог генерала Младића са кризним штабовима, након што је преслушала бројне пресретнуте разговоре, од којих је у судници емитован само део, као што је разговор са командантом Четвртог корпуса ЈНА, пуковником Милосавом Гаговићем и професором Унковићем из кризног штаба на Илиџи од 13. маја 1992. године.

       - Оригинал разговора се не поклапа са преводом! И веома битна реченица уопште није ушла у траскрипт! То знатно утиче на суштину разговора - приговорила је одбрана указујући на део разговора у коме Унковић пита Гаговића да ли ће бити преговора о аеродрому, док је из транскрипта „испала” Унковићева реченица: „Ми смо одлучили да аеродром не дамо и ми о њему одлучујемо“. - Из овог разговора се види однос кризних штабова и генерала Младића и однос представника кризних штабова према овлаштењима која мисле да имају.

       У том истом разговору, како је могло да се види у судници, Гаговић предаје слушалицу генералу Младићу, чији разговор са Унковићем дословно тече овако:

       - Има код нас нешто Аркановаца - извештава генерала Унковић и пита: - Да ли су они под вашом командом?

       - Све, све што носи пушку, ако мисли да носи и главу је под мојом командом и нико не сме да ради на своју руку - уследио је Младићев одговор.

       - Младић је, када је то сматрао потребним, остваривао власт над кризним штабовима и наређивао им да се укључе у војне операције. Они су имали исте циљеве и заједно су радили на томе да их остваре - није међутим попустила вештак, која у својим извештајима прецизира и да су кризни штабови формирани у складу са документом познатим као „Варијанта А и варијанта Б“, који је Караџић поделио председницима општинскиих одбора СДС на састанку 19. децембра 1991. године.