Младић пет година у Лазареву

ТУЖИОЦУ ВУКЧЕВИЋУ СУМЊИВА И КЊИГА ПЕСАМА ЗА ДЕЦУ „ИМА ЧУДА, НЕМА ЧУДА”

• Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао на конференцији за медије да се - у оквиру предмета „Јатаци” за помагање Ратку Младићу - води кривични поступак против још шест лица, од којих је један генерал у пензији, а био је високи функционер војне безбедности
• Међутим, на питање - ко је „генерал у пензији“, Вукчевић није желео да прецизира да ли је реч о генералу Аци Томићу јер је рекао само оволико: „За тог генерала у пензији је дата наредба о спровођењу истраге, нећу да кажем име, а ви сами закључите”
• Бивши шеф БИА Раде Булатовић биће позван да у својству грађанина  објасни „неке ствари”

          ПРЕД Тужилаштвом за ратне злочине у току је кривични поступак против 13  осумњичених да су учествовали у помагању и скривању Ратка Младића и Стојана Жупљанина.

          Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је на конференцији за новинаре да се - у оквиру предмета „Јатаци” за помагање Младићу - води кривични поступак против шест лица, од којих је један генерал у пензији, а био је високи функционер војне безбедности.

          Ако се ово повеже са писањем медија, могло би се закључити да Вукчевић мисли на бившег шефа војне обавештајне службе Ацу Томића. Међутим, на питање - ко је „генерал у пензији“, Вукчевић није желео да прецизира да ли је реч о генералу Томићу.

          „За тог генерала у пензији је дата наредба о спровођењу истраге, нећу да кажем име, а ви сами закључите”, рекао је Вукчевић.

          Као да ради нешто чиме се може поносити, Вукчевић је саопштио да се против 13 лица започео је кривични поступак, против седам лица да је у фази предистражног поступка, а против шест је започета истрага у складу са Законом о кривичном поступку.

          Иако „сав важан“, избегао је да каже када ће и да ли бити нових хапшења.

          Вукчевић је открио да су чланови Акционог тима, у једном тренутку после 2006. године били на „дохват руке” од Младића, али је њихова акција била обављена крајње непрофесионално, површно и траљаво.

Илустрација Моме Капора у реиздању Караџићеве књиге „Има чуда, нема чуда”

          „Да будем прецизан, Младић се налазио на 200 метара од њих, а пошто нису могли да уђу у кућу у околини Београда где се он скривао, јер је власник куће био у Београду, они су га позвали и рекли му да одмах дође у станицу милиције на Чукарици”, рекао је Вукчевић и додао да претрес објекта није извршен, а да је Младић два дана после те акције напустио ту локацију.

          Тај догађај се додатно истражује, нагласио је Вукчевић и прецизирао да је Младић потом аутобусом отишао у Лазарево, где је боравио пет година, односно до хапшења.

          Према Вукчевићевим речима, Младић крио у војним објектима до доношења Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, у складу са наредбом команданта Прве армијске области, са чим је био упознат начелник Генералштаба Небојше Павковића, који би такође био процесуиран да није у Хагу.

          Пре напуштања тих објеката, како је прецизирао, подршку су му осим Вода за заштиту, кога су чинили његови војници и сарадници из времена када је био активан, давао и тада високи функционер војне безбедности и то у временском периоду од 15 дана, од 15. маја до 1. јуна 2002. године.

          После тога Младић напушта војне објекте и преузима га мрежа сарадника из Војске Републике Српске, коју су предводили Јово Ђого, који је у међувремену преминуо, и Станко Ристић.

          Вукчевић је рекао да су сарадници из Војске Републике Српске омогућавали Младићу да се крије на 11 локација у Београду, а затим у Сремској Митровици.

          Након што су похапшени 25. јануара 2006. године, преузима га родбина његове супруге Босе и тада се скрива у месту недалеко од Београда, где је Акциони тим пропустио да га ухапси.

          Тужилаштво се бавило и улогом директора БИА Радета Булатовића, који ће, како је Вукчевић рекао, у својству грађанина бити позван да објасни „неке ствари”, јер се поуздано зна да је из Републике Српске доведено лице које му је навело 11 адреса на којима се Младић заиста скривао.

          Вукчевић је рекао да је Булатовић потом наложио да се ухапси Ђогова и Ристићева група, а да није чекао да га они доведу до Младића.

          „Из нама необјашњивих разлога, тиме је фактички дао знак Младићу да је мрежа помагача откривена”, рекао је Вукчевић.

          Он је додао да је Булатовић, такође, имао везе и са случајем Стојана Жупљанина, који је, како је истакао, имао најорганизованију мрежу помагача и особе за контакт у већем броју градова које су му пружале помоћ.

          Булатовић је, како је Вукчевић објаснио, од једног сведока добио инфомације о „шифрарнику” о скривању Жупљанина, читавих годину дана пре него што је он ухапшен.

          Тај шифрарник је био кључан елемент истраге Тужилаштва, додао је Вукчевић.

          Када је реч о Караџићу, Вукчевић је навео да су му помагали чланови уже фамилије, односно његов брат Лука и чланови породице, али да постоје сазнања и да је одређени број људи знао ко је доктор Дабић, како се Караџић представљао.

          У том смислу навео је књигу песама за децу „Има чуда, нема чуда”, у којој је нацртан лик човека који апсолутно изгледа као Дабић.