Младић и Караџић поново у судници

ХАШКИ ТРИБУНАЛ ОДБИО ЗАХТЕВ ДА ОБАВЕЖЕ НАСЕРА ОРИЋА ДА РАЗГОВАРА СА КАРАЏИЋЕВОМ ОДБРАНОМ

         БРИТАНСКИ генерал Мајкл Роуз, некадашњи командант заштитних снага УН у БиХ, сведочиће ове седмице на суђењу Ратку Младићу, које ће бити настављено данас.

         У судницу ће се, после зимске паузе, у уторак вратити и бивши председник Републике Српске Радован Караџић.

         На суђењу Младићу, данас се најпре наставља сведочење сарајевског хирурга Милана Мандиловића, започето у петак.

         Мандиловић, сведок тужилаштва, радио је у Војној болници у Сарајеву, која је на почетку сукоба 1992. године постала цивилна. Он описује нападе на болницу, услове под којима се радило у току рата и пружање помоћи жртвама, укључујући оне које су страдале приликом гранатирања пијаце Маркале, у августу 1995. године.

         Тужилаштво је најавило да ће затим саслушати Муниру Селмановић, муслиманку из села Новосеоци, у сарајевској општини Соколац, а после једног заштићеног сведока, исказ ће дати генерал Роуз.

         Британски генерал био је на челу УНПРОФОР током 1994. године и често се састајао са политичким и војним руководством Срба у БиХ у том периоду. Он је у Хашком трибуналу раније сведочио на суђењу некадашњем команданту Сарајевско-романијског корпуса Војске РС, генералу Станиславу Галићу, који је због терора над сарајевским цивилима 2006. правоснажно осуђен на казну доживотног затвора, те на судјењу Карадзићу.
 

         У својим мемоарима, Роуз је објавио да је три дана после експлозије на Маркалама у фебруару 1994. генерала Армије БиХ Јована Дивјака обавестио да је граната испаљена са положаја босанских снага.

         Касније истраге УНПРОФОР су указале на „грешку у првобитном налазу“, после чега су УН закључиле да није могуће утврдити одакле је пројектил испаљен.

         Генерал Роуз је на суђењу Караџићу рекао да је граната „највероватније испаљена са српских положаја“ и да тај став темељи на сазнањима о другим догађајима из тог периода, између осталог на чињеници да су српске снаге два дана пре инцидента на Маркалама гађале цивиле који су чекали у реду за хлеб у насељу Добриња.

         Генерал Младић је оптужен за геноцид у Сребреници и још осам општина БиХ, за терор над сарајевским цивилима и за узимање припадника УН за таоце. За исте злочине оптужен је и Караџић, кога је претресно веће ослободило оптужбе за геноцид у општинама БиХ. Тужилаштво се на ту одлуку жалило, а одлука жалбеног већа се очекује.

         У наставаку доказног поступка одбране, Караџић, који се сам брани, намерава да саслуша 10 сведока. Први на листи је пуковник Милосав Гаговић, који ће говорити о догађајима током рата у Сарајеву као бивши официр ЈНА.

         На клупу за сведоке затим ће бити позвани Роналд Хачет, амерички војно-политички аналитичар и пуковник у пензији, Вер Хајерс, који је био начелник штаба некадашњег команданта УНПРОФОР, белгијског генерала Франсиса Брикмона, те Милутин Вујичић, Јанко Ивановић, Илија Мишчевић, Трифко Пљеваљчић и још три сведока чија имена нису објављена.

         Иначе, Хашки трибунал данас је одбио захтев бившег председника Републике Српске да некадашњег команданта Армије БиХ у том граду Насера Орића обавеже да разговара са Караџићевом одбраном.

         У данас објављеној одлуци, расправно веће председавајућег, О-гон Квона назначило је да Караџић није исцрпео све могућности да обезбеди Орићеву добровољну сарадњу, што је услов који се мора испунити пре него што би Трибунал, ако оцени да је неопходно, ту сарадњу могао обезбедити обавезујућим налогом (субпоена).

         Судије су тај закључак утемељиле на чињеници да је Орић, преко адвоката, одбио да са Караџићевим правним саветницима разговара само о злочинима над Србима почињеним у Сребреници и околини 1992-95. док је у току истрага коју власти Републике Српске воде против њега због тих злочина.

         Караџић је, како пише у данашњој одлуци, тражио да суд Орића обавеже да с његовим правним саветницима разговара о „догађајима у Сребреници 1992-95“ што не искључује могућност да би Орић могао пристати на разговор о другим темама изван оптужби за злочине.

         Позивајући се на навод из Караџићевог захтева да би о евентуалном позивању Орића за сведока одбране одлучио тек после разговора, судије подсећају да тиме одбрана није доказала да је издавање обавезујућег налога у овом тренутку неопходно.

         То, међутим, Караџића не спречава да обнови захтев после додатних покушаја да Орића приволи на добровољни исказ.