Кад је сведок Додик ушао у хашку судницу, генерал Младић устао и - салутирао

ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ РЕКАО ДА ЈЕ РАТ У БиХ ИЗАЗВАО АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ

* СДС је била за останак у Југославији, док је СДА одмах формирала своје војно оружано партијско крило – Патриотску лигу - иако је БиХ била у склопу Југославије чија регуларна војска је била ЈНА

* На питање - да ли је као посланик Скупштине СРБИХ, а касније Скупштине српског народа у БиХ - видео писмени план да се муслимани и Хрвати истерају са територија које контролишу српске снаге, Милорад Додик је рекао да то никада није био ни усмени циљ: „Напротив, било је покушаја да се у НС РС укључе и представници Бошњака са простора Крајине, чак сам учествовао у разговору са једним од њих који је прво пристао, а онда отишао са ових простора. Реч је о Мевлудину Семеровићу из Козарца“

* Додик је рекао да је термин етничко чишћење термин који је касније чуо из медија, али да данас са сигурношћу може да каже да потпуно верује да политика тог времена није била политика етничког чишћења

         ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик рекао је данас -сведочећи у Хашком трибуналу на суђењу бившем команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу - да су муслимани у БИХ хтели да наметну своју вољу Србима и Хрватима и прогласе независну Босну и Херцеговину, а да је Алија Изетбеговић увео народ у рат настојећи да остварити доминацију Бошњака на целој територији БиХ.

         Додик је појаснио да су Срби у БиХ желели да остану у Југославији, а Хрвати подржавали независност Хрватске, верујући да ће јој се припојити и један дЕо БиХ.

         „Одмах након фомирања СДА у БиХ, која је промовисала радикални ислам, напетост је била велика. Као реакција на формирање СДА, формирани су СДС и ХДЗ. Те три партије добиле су 80 одсто подршке гласача и формирале владу. Изгледало је као да ће сачувати мир, иако је у Хрватској већ био рат. Хрватска и Словенија су прогласиле независност и то је значило разбијање Југославије. Партија којој сам ја припадао залагала се за очување Југославије, али ми нисмо били релевантан политички фактор“, рекао је Додик.

         Он је додао да су странке на власти формално сарађивале, али да је очигледна била сарадња СДА и ХДЗ-а који су били у коалицији.

         „Муслимани су хтели да наметну своју вољу и Србима и Хрватима и прогласе независну Босну и Херцеговину. Алија Изетбеговић је прекршио принцип конститутивности што је довело до рата. Његов потпис на Дејтонском споразуму је такође сумњив јер он није био председник Босне и Херцеговине како се лажно представљао“, рекао је Додик.

         Додик је на почетку суђења - одговарајући на питање одбране -рекао да је пре рата био председник Извршног одбора Општине Лакташи, те да је непосредно пре рата изабран за посланика у Скупштини Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине као члан Савеза реформских снага Анте Марковића.

         Додик је рекао да је Изетбеговић као председавајући Председништва БиХ тражио од парламента да призна Словенију и Хрватску, иако то није био усаглашени став Председништва, него да став његове партије и њега лично.

         „Рекао сам му тада да је злоупотребио парламент и да не може да износи ставове који нису усаглашени у Председништву”, рекао је Додик.

         Говорећи о раду политичких партија у БиХ, Додик јер рекао да је СДС био за останак у Југославији, док је СДА одмах формирала своје војно оружано партијско крило – Патриотску лигу - иако је БиХ била у склопу Југославије чија регуларна војска је била ЈНА. На питање - да ли је историја обликовала мишљење у БиХ - Додик је рекао да се историја у БиХ живи и сада, као и онда, те да је занимљиво да народи у БиХ никада у историји нису били на истој страни због чега је и данас веома тешко да се усагласе.

         Говорећи о формирању Скупштине српског народа у БиХ, Додик је рекао да је то био изнуђен потез јер су Срби тражили да на важним питањима не буде прегласавања, али то се настављало.

         Говорећи о почетку рата у БиХ, Додик је рекао да је рат почео злочином над српским цивилима у Сијековцу код Брода и убиством српског свата на Башчаршији.

         На питање - да ли је као посланик Скупштине СРБИХ, а касније Скупштине српског народа у БиХ - видео писмени план да се муслимани и Хрвати истерају са територија које контролишу српске снаге, Додик је рекао да то никада није био ни усмени циљ.

         „Напротив, било је покушаја да се у НС РС укључе и представници Бошњака са простора Крајине, чак сам учествовао у разговору са једним од њих који је прво пристао, а онда отишао са ових простора“, рекао је Додик и касније појаснио да је реч о Мевлудину Семеровићу из Козарца.

         Додик је рекао да је термин етничко чишћење термин који је касније чуо из медија, али да данас са сигурношћу може да каже да потпуно верује да политика тог времена није била политика етничког чишћења.

         На питање одбране - да ли је било емоција у раду Скупштине и жестоких расправа - Додик је рекао да је још у време док Срби нису изашли из Скупштине БиХ у Сребреници убијен посланик Зекић који се враћао са седнице и да је логично да је после тога било емотивних иступа.

         „Било је емоција, али озбиљни смо људи и знамо да су Скупштини важне одлуке а не дискусије и емоције“, рекао је Додик.

         Додик је рекао да је Алија Изетбеговић, убрзо након потписивања Дејтонског , у жељи да изнутра реформише Дејтонски споразум, тражио од Уставног суда да се конститутивност народа призна на подручју целе БиХ.

         „Изетбеговић је поднео апелацију да Уставни суд БиХ прогласи конститутивност Срба, Хрвата и Бошњака на простору читаве БиХ, што је учинио Уставни суд. Тај суд чини девет судија, од чега је шест домаћих и три страна. Против ове одлуке било је четворо домаћих судија, док су тројица странаца и два Бошњака донела одлуку. Тиме је почело урушавање Дејтонског споразума и баланса који је успостављен тим споразумом са механизмима заштите који су дати конститутивним народима на заједничком нивоу“, рекао је Додик.

         Он је казао да је Изетбеговић у ствари укинуо конститутивност загарантовану Уставом, не зато што је промовисао универзална људска права, већ зато што је рачунао да има већину и да муслимани којих је према последњем попису 47 одсто, имају већину коју могу да наметну и другима.

         Додик је рекао да данас као резултат такве политике имамо мајоризацију, пре свега, Хрвата у БиХ и покушај да се исто догоди и Србима.

         Додик је казао да је главни кривац за рат Алија Изетбеговић, јер је у парламенту изјавио да је спреман жртвовати мир за независност.

         „Референдум о независности је био илегалан, јер је био манифестација политичке воље муслимана. Референдум је био резултат политичке воље али и ароганције Бошњака и Хрвата“, рекао је Додик.

         На питање какву је улогу и ефекат имао 15. октобар 1991. године на његову странку, Додик је казао:

         „То је био акт унилатералне сецесије. Унилатерална сецесија није подржана ни предвиђена међународним правом, а и та декларација је била потпуна лаж. БиХ никада није била суверена земља у хисторији. Противно мојим убеђењима, мојим спознајама о легалитету и легитимитету. Био сам разочаран и узнемирен. Партија којој сам припадао престала је да постоји, јер се више нисмо могли окупити и доносити заједничке ставове”, истакао је.

         На питања - да ли је разговарао са колегама у парламенту других националности и да ли су били свесни опасности коју је доносила тема отцепљења - он је рекао да су се „муслимани понашали еуфорично, јер су сматрали су да су надомак државе у којој ће бити одлучујућа већина притом укидајући принципе конститутивности“.

         „Сматрали су да с Хрватима имају већину која одлучује. Бошњаци су били уверени да раде добар посао упркос мајоризацији осталих. Хрвати у БиХ су сматрали да њима није ни важна БиХ колико је важно да се призна проглашење Хрватске као независне државе”, казао је Додик.

         Додао је да је одлука о референдуму о независности БиХ потпуно усложнила односе у БиХ и да је донесена без учешћа Срба, не само из СДС-а, него и независних посланика.

         Према његовим речима, тај „референдум“ организован је на бази крње и неважеће одлуке парламента БиХ.

         „Тај референдум одржан је последњег дана фебруара и 1. марта и на њега су изашли искључиво Бошњаци и Хрвати и статистички их је било 64 одсто. Велика већина гласала је за одлуку о проглашењу самосталне државе. Та одлука није уважила уставни принцип да се за статусне промјене обезбеди двотрећинска већина“, нагласио је Додик.

         Он је поновио да муслимани и Хрвати нису имали двотрећинску већину да прогласе БиХ независном државом.

         „Онда је Алија Изетбеговић рекао да је спреман да жртвује мир за независну БиХ и тиме директно увео народ у рат, односно рат је могао да почне јер га је он и призивао", рекао је Додик.

         Он је нагласио да су суверенитет и независност БиХ, тражени декларацијом СДА, били потпуна лаж.

         Додик је подсетио да је Изетбеговић аутор књиге „Исламска декларација“ у којој је, како тврди, најављена политика залагања за исламско уређење утемељено на шеријату тамо где су муслимани већина.

         Током унакрсног испитивања, тужилац Алан Тигер је рекао да је „Исламска декларација“, коју Додик наводи као неку врсту узрока рата у БиХ, у парламенту на Палама први пут поменута тек у октобру 1993. године, на шта му је Додик рекао да покушава оправдати политику коју је заговарао Изетбеговић.

         На констатацију тужиоца Тигера да је СДС само тражио оправдање за своје раније припремане акције у циљу одвајања делова БиХ Додик је казао како су то само хипотезе.

         Додик ће пред Трибуналом сведочити и у уторак.

         Приликом уласка у судницу генерал Ратко Младић је устао и салутирао председнику РС Милораду Додику због чега га је судско веће опоменуло.

 

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Dodik-u-Hagu-Izetbegovic-uveo-narod-u-rat/340774