ХАРЛАНД: Србе би НАТО бомбардовао и да није било Маркала-2

НА СУЂЕЊУ РАТКУ МЛАДИЋУ СВЕДОЧИО ДЕЈВИД ХАРЛАНД, ПОЛИТИЧКИ САВЕТНИК КОМАНДАНТА СНАГА УН У БИХ РУПЕРТА СМИТА

• Срби нису могли да избегну НАТО ударе. Не, осим да су престали да се боре, посведочио је
• Потврдио је да су Иран, Турска и неке западне силе 1995. слале наоружање босанским Муслиманима уз прећутно одобрење САД
• Харланд открио да му је Алија Изетбеговић лично рекао да „жали“ што, пре избијања рата у фебруару 1992, није потписао Кутиљеров мировни споразум који је био „дарежљив према Муслиманима“

         ДРУГА експлозија на пијаци Маркале у Сарајеву у августу 1995. била је „одабрана“ као „окидач“ ваздушних удара на положаје Војске Републике Српске- рекао је сведок хашке оптужбе Дејвид Харланд у наставку суђења Ратку Младићу.

         Харланд, који је у периоду 1993-95 био цивилни званичник Унпрофора и политички саветник команданта снага УН Руперта Смита који је наредио нападе авиона НАТО на ВРС, при том признао: до удара НАТО на РС би свеједно дошло касније и да није било те друге експлозије.

         „Маркале су одабране као окидач. Да се нису догодиле, ВРС би била бомбардована пар недеља касније“, посведочио је Харланд, док га је унакрсно испитивао Младићев бранилац Бранко Лукић.

         Харланд је образложио да је до тог тренутка код већине у Унпрофору и међународној заједници било сазрело мишљење да се рат у БиХ неће моћи окончати без употребе војне силе против српске стране.

         „Значи, Срби нису могли да избегну НАТО ударе“, сугерисао је бранилац Лукић. „Не, осим да су престали да се боре“, одговорио је Харланд.

         Он, међутим, није помислио да се претвори у сведока Младићеве одбране.

         Прво је потврдио наводе из оптужнице против генерала Младића да је за у другу експлозију код пијаце Маркале, 28. августа 1995, крива минобацачка граната испаљена са положаја ВРС која је убила 43 особе и ранила 75.

         На Лукићево указивање да је француски Унпрофор истрагом дошао до другачијег закључка, Харланд је узвратио да је у Унпрофору у то време био постигнут „консензус“ да је гранату испалила ВРС.

         Потом је одбацио и тезу генералове одбране - да су цивилне жртве у Сарајеву биле последица рата и да је ВРС само бранила пред офанзивама Армије БиХ. Чак је нагласио да је «артиљерија босанских Срба терорисала цивиле у Сарајеву насумичном ватром без војне сврхе“.

         Док га је Лукић испитивао, Харланд је потврдио и да су Иран, Турска и неке западне силе 1995. слале наоружање босанским Муслиманима уз прећутно одобрење САД.

         „Знали смо да је Иран слао оружје у БиХ кроз Хрватску уз знање САД.

         Хрватска је те испоруке опорезивала тако што би део оружја задржала. Такође, на аеродром у Тузли су из авиона у ниском лету спуштане испоруке оружја од присталица са Запада и из Турске“, прецизирао је сведок.

         Он објаснио да Унфпрофор није имао задатак да то спречи, а да Савет безбедности то кршење сопственог ембарга на испоруке оружја у БиХ није казнио „због умешаности неких чланица“ СБ УН.

         Када је Унпрофор покренуо питање тих летова код НАТО, Алијанса је „одбила да сарађује“, рекао је сведок, на шта је оптужени Младић климао главом у знак одобравања.

         Харланд је потврдио и да шест муслиманских градова под заштитом УН - укључујући Сарајево и Сребреницу - није било демилитаризовано, али је при том указао - да су за демилитаризацију биле задужене зараћене стране, а не Унпрофор.

         Он се делимично сложио са сугестијом одбране да Унпрофор и међународна заједница никада нису претили ваздушним нападима Муслиманима, упркос томе што су они кршили примирја, нити су их подвргавали притиску да прихвате мировне споразуме, већ су претили српској страни и нападали је.

         Једино је, по Харландовим речима, командант Унпрофора Мајкл Роуз једно кратко време „разматрао“ могућност да Армији БиХ 1994. запрети ваздушним ударима, али само да би је приморао да поштује примирје, будући да је знао да за такве ударе не би имао међународну подршку.

         Харланд је изјавио да му је лидер босанских Муслимана Алија Изетбеговић лично рекао да „жали“ што, пре избијања рата у фебруару 1992, није потписао Кутиљеров мировни споразум, на шта је био „охрабрен“ са Запада. Тај споразум био је „дарежљив“ према Муслиманима, пренео је он Изетбеговићеву оцену.

Генералови полусклекови

         РАТКО Младић, који је крајем прошле недеље био у болници јер му је позлило у судници, данас је, у судници урадио неколико полу-склекова, ослањањући се рукама на сто испред себе.

         Иначе, он је комуницирао са стражарима током паузе суђења.