Генерал најавио штрајк глађу и одбијање лекова
ХАШКИ ТРИБУНАЛ РАТКА МЛАДИЋА ПОНОВНО ИЗБАЦИО ИЗ СУДНИЦЕ
- Младић се наводно се гласно смејао, гестикулирајући, током исказа заштићеног сведока РМ-081
- Како је суд обавестио његов бранилац Миодраг Стојановић, Младић је тражио да и његови адвокати напусте судницу и да он буде враћен у притвор у Схевенингену. „Ми смо клијента упознали са мерама које у том случају може предузети судско веће, а он је рекао да ће, уколико му буде наметнута друга одбрана, ступити у штрајк глађу и престати да узима лекове“
- Оцењујући ту примедбу „непримереном“, председавајући судија Алфонс Ори рекао је да „није ни време ни место“ за такве речи. Могућност наметања других бранилаца генералу Младићу нико никада није поменуо
- Расправно веће поново је, затим, упозорило одбрану да ће Младићево одбијање да се појави у судници бити протумачено као његово одрицање од права да процесу присуствује
- Бранилац Стојановић пренео је суду, после додатних консултација, Младићеве речи да „не може контролисати своје емоције, ни смех, ни сузе“
ДРУГИ пут од почетка суђења, хашки трибунал је избацио Ратка Младића из суднице, због инцидента за време испитивања заштићеног сведока РМ - 081.
Наводно се гласно смејао, гестикулирајући, током исказа заштићеног сведока РМ-081.
По завршетку сведочења РМ-081, судије су Младићу дозволиле да се врати у судницу и прати исказ бившег официра Унпрофора Пирса Такера (Piers Tucker).
Чему се тачно Младић смејао, није било могуће утврдити због тога што је његов бранилац Драган Иветић унакрсно испитивао сведока РМ-081 на „приватној седници“, што значи да је на галерији за јавност тон из суднице био искључен, ради заштите идентитета сведока.
У главном исказу, прошлог петка, РМ-081 је посведочио да су у љето 1992. у пртитвору у Рогатици, припадници српских снага сексуално злостављали њега и његову малолетну децу, а да супругу „није имао снаге да пита“. Изјавио је и да су рогатички муслимани били држани у нехуманим условима, били пребијани и убијани у рукама српских снага.
Пошто је Младић удаљен из суднице, браниоци су, по његовом налогу, прекинули унакрсно испитивање сведока РМ-081.
Како је суд обавестио бранилац Миодраг Стојановић, Младић је тражио да и његови адвокати напусте судницу и да он буде враћен у притвор у Схевенингену. „Ми смо клијента упознали са мерама које у том случају може предузети судско веће, а он је рекао да ће, уколико њему буде наметнута друга одбрана, ступити у штрајк глађу и престати да узима лекове“.
Оцењујући ту примедбу „непримереном“, председавајући судија Алфонс Ори (Алпхонс Орие) рекао је да „није ни време ни место“ за такве речи. Могућност наметања других бранилаца генералу Младићу нико никада није поменуо.
Расправно веће поново је, затим, упозорило одбрану да ће Младићево одбијање да се појави у судници бити протумачено као његово одрицање од права да процесу присуствује.
Бранилац Стојановић пренео је суду, после додатних консултација, Младићеве речи да „не може контролисати своје емоције, ни смех, ни сузе“. Судија Ори узвратио је да је „гласан смех у присуству сведока“ ометање процеса и да ће га расправно веће тако третирати и убудуће.
Младић је, затим, преко адвоката тражио да му буде измерен крвни притисак зато што се, како је рекао Стојановић, „не осећа добро и лежи“. У међувремену, исказ је, у одсуству оптуженог, започео следећи сведок Такер.
После паузе у расправи, Младић се појавио у судници, а судија Ори рекао је да је утврђено да је крвни притисак оптуженог у „прихватљивим“ границама.
Британски официр Такер, који је од октобра 2003. до марта 2004. био војни помоћник команданта Унпрофора Филипа Моријона (Philipp Morillon), посведочио је да је гранатирање Сарајева са положаја ВРС било смишљено да „терорише и застрашује“ становништво.