Генерал Младић треба да бојкотује суђење све док Хаг не прихвати захтеве његове одбране

ЕМИСИЈА „РАЗГОВОР СА СТЕФАНОМ“ (КАРГАНОВИЋЕМ) - ИНТЕРНЕТ ТВ „СНАГА НАРОДА“, 27. АВГУСТ 2016.

• Одлуком коју је објавило у уторак 23. августа, расправно веће у предмету генерала Ратка Младића одбацило је приговор одбране на прекид суђења, што онемогућава извођење последња два сведока одбране
• Један од захтева генералове одбране је изузеће два члана судског већа за које одбрана сматра да ни под каквим условима, чак ни по ниским стандардима Хашког трибунала, не би могли разматрати непристрасно доказе, па самим тим ни донети праведну одлуку. То су судије Алфонс Ори и Кристоф Флиге
• Председавајући судија Алфонс Ори је грађанин Холандије, не само земље-чланице NATO пакта, већ и државе која има непосредан, виталан политички интерес у многим важним питањима о којима је Ори као судија одлучивао, на пример - Сребреница. Ори је зато у сукобу интереса
• Ори је такође био председавајући у предметима Станислава Галића (предмет Сарајево, доживотан затвор), Миодрага Јокића (предмет Сребреница), Момчила Крајишника (27 година затвора), Рамуша Харадинаја (ослобођен) и Анте Готовине (ослобођен). Образац који се у Оријевим пресудама доследно понавља је да се српским оптуженицима генерално изричу драконске казне, док оптуженици високог профила који су током ратова деведесетих сарађивали са западним службама добијају ослобађајуће пресуде.
• Моја мама, која има 90 година и живи у Америци, има обичај да каже да није далеко дан када ће се са неправедно утамниченим жртвама хашке травестије од судилишта догодити исто као једном приликом светом апостолу Павлу у римском казамату: земља ће се затрести, зидови ће се срушити, и они ће изаћи из својих ћелија на слободу. Посматрајући лудило хашких тамничара и тамних сила којима они служе, стиче се утисак да интуиција моје маме можда није без утемељења

        ГОСТ наше данашње емисије је генерал Ратко Младић. Ако сте се превремено обрадовали, не, он није у нашем студију. Али, то није разлог да ову емисију не посветимо њему.

        За такву одлуку имамо два повода. Први је књига о три национална хероја која је 8. августа ове године објављена у Финској, из пера професорке Пирко Турпеинен, која већ неколико година сарађује са „Историјским пројектом Сребреница“. Један од тројице националних хероја којима се књига бави, или по речима ауторке докторке Турпеинен, „јаких људи који су устали у одбрану своје земље“. је генерал Ратко Младић. Преостала двојица су знамените личности из финске историје. Књига је, наравно, писана на финском језику. Примерак, са посветом ауторке, већ је припремљен за генерала Ратка Младића и он ће га ускоро добити преко свога тима одбране. То је добра вест са којом желимо да отворимо емисију.

        Међутим, ових дана има и вести везано за генерала Младића које нису добре или - да будем прецизан - које су апсолутно револтирајуће. Ради се о одлуци већа Хашког трибунала које суди генералу да процес напрасно прекине и тиме онемогући наступ два последња, али кључна сведока одбране. О томе смо у овој емисији већ неколико пута говорили са генераловим адвокатима, а у текућем броју недељника „Печат“. у тексту „Шамарање правде“. детаљно се бавимо тим питањем.

        Одлуком коју је објавило у уторак 23. августа, расправно веће у предмету генерала Ратка Младића одбацило је приговор одбране на прекид суђења, што онемогућава извођење последња два сведока одбране. Поднесак одбране одбило је исто веће које је претходно донело одлуку о напрасном обустављању процеса. Одбрана генерала Младића намерава да се на ову одлуку жали вишим инстанцама Хашког трибунала.

        Та последња два сведока које је одбрана генерала Младића намеравала да изведе су заштићени, што значи да је њихов идентитет поверљив и не сме се откривати јавности. Тема њиховог сведочења за сада је такође поверљиве природе, и зато одбрана није у положају да нам ишта о томе обелодани. Али, да би се с правом инсистирало на њиховом сведочењу, те појединости су небитне.

        Прво и основно, одбрана без извођења ова два сведока не може да оствари своје право да доказни поступак приведе крају на начин како је планирала.

        Друго, непознанице у вези са идентитетом сведока и темом њиховог сведочења - што је у потпуности предвиђено правилником Хашког трибунала и рутински се догађа у разним предметима - не служи као оправдање да њихово сведочење буде онемогућено. Ако су ти сведоци битни генералу Младићу и његовој одбрани, то је довољно и једино је важно. Пред цивилизованим судом,  од вајкада свако оптужено лице има право да изнесе све доказе за које сматра да му иду у корист, а суђење мора да траје онолико дуго колико је потребно да се то право оствари. На суду је да затим те доказе сагледа и оцени, али суд то не може да учини ако су махинацијом већа ти докази искључени унапред.

        Као што смо истакли на почетку, један од захтева одбране је изузеће два члана судског већа за које одбрана сматра да ни под каквим условима, чак ни по ниским стандардима Хашког трибунала, доказе не би могли разматрати непристрасно, па самим тим ни донети праведну одлуку. То су судије Алфонс Ори и Кристоф Флиге. Обојица имају занимљив и „шарен“ историјат у Хашком трибуналу. Мислим да треба да чујете нешто о томе.

        Председавајући судија Алфонс Ори је грађанин Холандије, не само земље-чланице NATO пакта, већ и државе која има непосредан, виталан политички интерес у многим важним питањима о којима је Ори као судија одлучивао, на пример - Сребреница. Ори је зато у сукобу интереса, потпуно независно од конкретних примедби изнетих од стране одбране на његово понашање у предмету Младић, где је председавајући.

        Ори је такође био председавајући у предметима Станислава Галића (предмет Сарајево, доживотан затвор), Миодрага Јокића (предмет Сребреница), Момчила Крајишника (27 година затвора), Рамуша Харадинаја (ослобођен) и Анте Готовине (ослобођен). Образац који се у Оријевим пресудама доследно понавља је да се српским оптуженицима генерално изричу драконске казне, док оптуженици високог профила који су током ратова деведесетих сарађивали са западним службама добијају ослобађајуће пресуде.

        Други проблематичан судија у Младићевом већу је Кристоф Флиге. Флиге је Немац и на почетку процеса Радовану Караџићу био је члан већа које је требало да му суди. Међутим, у интервјуу немачком недељнику Der Spiegel од 9. јула 2009. Флиге се „упрскао“ изјавом да се „случај Караџић односи на питање одговорности за масовно убијање, о чему се говори као о геноциду. Међутим, стручњаци за међународно право су подељени о томе да ли би се масакр у Сребреници могао дефинисати као геноцид.” Наставио је да би „по мом мишљењу требало да уведемо нову дефиницију таквог злочина. Можда би израз масовно убиство отклонио неке од тешкоћа са којима се суочавамо покушавајући да дођемо до правних дефиниција (…) У строгом смислу тог појма, израз геноцид применљив је једино на Холокауст.”

        Одмах после објављивања овог јеретичког интервјуа, где доводи у питање основне постулате „сребреничке методологије“ Хашког трибунала, Флиге је, без званичног саопштења, нестао из састава Караџићевог већа. Нешто више од годину дана је као судија држан на леду, да би се опет појавио на поправном испиту у већу које је судило генералу Толимиру. Флиге је „схватио поруку“. и за разлику од часног корзиканског колеге Жан-Клод Антонетија, који је у издвојеном мишљењу разбио пресуду већине у предмету Толимир, Флиге је послушно потписао доживотну осуђујућу пресуду Здравку Толимиру.

        Особе таквог карактера сада суде генералу Ратку Младићу.

        У Хагу се одвија правни скандал незапамћених размера. Зашто је и коме то потребно? Генералови прогонитељи имају под својом контролом све потребне механизме да га осуде за сваки злочин који им падне на памет, да му изрекну најдрастичнију казну коју предвиђа Правилник Трибунала, да га закључају у ћелију у некој опскурној сателитској држави њихове коалиције и да кључ баце у бунар. Зашто на самом крају трапаво режираног суђења, током којег је колико толико био испоштован симулакрум процедуре, сада бахато стављају све карте на сто и неодмереним понашањем, пред очима целога света, делегитимишу унапред написану пресуду коју ће њихови послушници у судским тогама безпоговорно објавити?

        На ово питање тешко је понудити рационалан одговор. Једино објашњење што долази на ум је онај облик лудила који су стари Грци називали - хибрис, што ће рећи грандоманија и илузија свемоћи што обузимају неурачунљиве људе, пред коначни пад.

        Моја мама, која има деведесет година и живи у Америци, има обичај да каже да није далеко дан када ће се са неправедно утамниченим жртвама хашке травестије од судилишта догодити исто као једном приликом светом апостолу Павлу у римском казамату: земља ће се затрести, зидови ће се срушити, и они ће изаћи из својих ћелија на слободу. Посматрајући лудило хашких тамничара и тамних сила којима они служе, стиче се утисак да интуиција моје маме можда није без утемељења.

        Али пре него што почну да се догађају натприродна чуда, а имајући у виду да Бог радије притиче у помоћ онима који се активно супротстављају злу него онима који седе скрштених руку и чекају - са овим се не би сложио Толстој, али далеко меродавнији Иван Иљин сигурно би - шта би се могло учинити?

        Одбрана генерала Младића сада се налази у тешкој дилеми. С једне стране, одбрани је у интересу да се суђење оконча, макар и под околностима које су мањкаве, и да се веће принуди да, на очиглед светске и професионалне правне јавности, флагрантно одради свој политички задатак и донесе пресуду упркос неуспеху Тужилаштва да предочи доказе кривице који би били прихватљиви пред редовним судом. Предмет Тужилаштва се састоји скоро у потпуности из монтиране доказне грађе и рекла-казала сведочења. Али, истовремено, преко процесних мањкавости на које у својим поднесцима указује, и које су апсолутно фаталне по интегритет суђења, одбрана не може олако прећи.

        Зато, на првом месту, генерал Ратко Младић треба да бојкотује све наредне седнице у свом предмету, све док Трибунал на задовољавајући начин не изађе у сусрет разумним захтевима његове одбране. Браниоци генерала Младића, у исто време када буде заказана следећа седница у предмету, треба да сазову конференцију за међународне медије испред зграде Трибунала и да са тог места светској јавности изложе значајне професионалне разлоге за обуставу сарадње са том установом, што ће трајати док не обезбеди услове за правично суђење њиховом штићенику, генералу Ратку Младићу.

        Ко год не дошао, Раша Тудеј ће сигурно бити тамо. То значи да ће истога дана 700 милиона људи широм света сазнати за противправно насиље које спроводи овај лажни суд, и које се више не може трпети.

        Као што смо рекли, наш данашњи гост је Ратко Младић. Емитоваћемо вам један његов запостављени, готово непознати интервју америчкој телевизији снимљен у августу 1995. Генерал је био толико разложан и елоквентан да је - погодили сте - овај интервју био стављен ад акта и никада није био емитован.

        Гледајте га сада на интернет телевизији Снага Народа.