ЕДИН ГАРАПЛИЈА: Снајперисти „Шева“ убијали, а то приписивано Србима

ВОЂА МУСЛИМАНСКЕ ПАРАВОЈНЕ ФОРМАЦИЈЕ НЕЏАД ХЕРЕНДА

УБИЈАО СРПКИЊЕ РАДИ - ВЕЖБЕ

Един Гараплија

• Устрелио у мају 1993. - уз помоћ Драгана Божића, који сада ради за Централну банку БиХ, и сарајевског „Ромеа и Јулију“ - Бошка Бркића и Адмиру Исмић - али је и то било приписано „српским снајперистима“
• Сведочећи на суђењу Ратку Младићу, Гараплија открио да је Херенда убио и француског унпрофоровца, што је такође било подметнуто Србима

        БИВШИ припадник Службе државне безбедности БиХ Един Гараплија посведочио је данас, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, да је паравојна формација те службе 1995. снајпером убила француског припадника Унпрофора и да је то потом приписано српској страни.

        Гараплија је изјавио и да је иста формација, звана „Шеве“, у мају 1993. убила „сарајевске Ромеа и Јулију“, 25-годишње Адмиру Исмић и Бошка Бркића, док су покушавали да из центра Сарајева преко Врбања моста пређу на Грбавицу.

        И тај злочин, неки званичници у Сарајеву, затим су приписали босанским Србима, потврдио је Гараплија.

        Формација „Шеве“, које је описао као „паравојну формацију“ СДБ БиХ, починила је и многе друге злочине, укључујући убиство заробљених српских војника и цивила у једном сарајевском парку, атентат на високог официра Армије БиХ Сефера Халиловића и убијање српских цивила на Грбавици, изјавио је Гараплија.

        По речима сведока, и атентат мином на генерала Халиловића потом је приказан као експлозија српске гранате.

        Тадашњи командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је, између осталог, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95.

        Сведочећи по обавезујућем налогу Трибунала (субпоена), Гараплија, који је био шеф антитерористичког тима СДБ БиХ, рекао је да је да му је 1996. лидер „Шева“ Неџад Херенда признао да је његова јединица починила све те злочине.

        Херенда је био ухапшен у акцији разбијања „Шева“ коју је Гараплија водио.

        Називајући „Шеве“ „терористичком групом“, за коју је мало ко знао, Гараплија је изјавио да је ту формацију 1992. формирао министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић.

        Вођа „Шева“ признао је, док га је Гараплија испитивао, да је „убио пар познат као сарајевски Ромео и Јулија“, Србина и Муслиманку који су „покушали да, с великом количином новца“ преко моста пређу на српску страну Миљацке у пролеће 1993.

         „Херенда нам је рекао да је, с колегом Драганом из Шева, пуцао на тај пар“, казао је Гараплија, прецизирајући да је Драганово презиме Божић, да никада није процесуиран“и да сада „ради за Централну банку БиХ“.

        Сведок је подвукао да је „као и за већину снајперских деловања, српска страна била окривљена“ за убиство младог пара.

        Херенда је, по Гараплијиним речима, признао и да је са зграде Извршног већа БиХ, у мају 1995, убио француског војника Унпрофора, док је на улици испред хотела Холидеј Ин у центру Сарајева подизао барикаду која би грађане заштитила од ватре са српске стране.

         „Херенда је казао да је он пуцао како би УН окривиле Србе... Ја не знам да ли је тада било истраге, али ми је познато да су одређени босански званичници рекли да је за убиство одговорна српска страна“, рекао је сведок.

        Додао је да је Херенда за тај злочин добио 2.000 марака.

        Гараплија је изјавио и да му је Херенда признао да је, „вежбајући гађање“ из снапера, убијао цивиле на Грбавици, која је била под контролом ВРС.

         „Херенда је рекао да је бирао жене у црнини, јер је тако знао да су Српкиње“, казао је сведок.

        Херенда је признао и да је „био одговоран за сурово убиство српских заробљеника и цивила у Великом парку“ у центру Сарајева.

        Позивајући се на Херендино признање, Гараплија је посведочио и да су „Шеве“ 1993. покушале да убију генерала Армије БиХ Сефера Халиловића, који је непосредно пре тога био смењен са дужности команданта АБиХ.

        Уместо Халиловића, убили су његову супругу и њеног брата активирањем експлозива подметнутог на тераси стана генерала, који у том тренутку није био присутан.

        Јавности је, затим, приказано да је то било гранатирање са српске стране навођеним пројектилом „маљутка“, будући да су Херенда и остали на лицу места оставили траг кабла за навођење, да би се стекао утисак да је ракета дошла са српске стране, испричао је Гараплија.

        Сведок је изјавио и да су власти БиХ, одмах пошто је документовао злочине „Шева“, 1996. ухапсиле њега и оптужиле га за покушај Херендине отмицу, покушај убиства и злостављање.

        Уследио је „монтирани судски процес“ којим су „одређене структуре покушале заташкати“ злочине које су починиле „Шеве“, изјавио је Гараплија. После првостепене осуђујуће пресуде и двогодишњег боравка у затвору, Гараплија је одлуком Врховног суда БиХ био ослобођен већине оптужби и пуштен на слободу.

        Да је Гараплија злостављао Херенду, тврдио је данас, током унакрсног испитивања, и хашки тужилац Адам Вебер. Гараплија је то, међутим, негирао.

        За Неџада Херенду рекао је да је нестао и да не зна где се налази. Суђење генералу Младићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце „плавих шлемова“ УН, 1992-95.

        Бета