АКАШИ: Гранату која је погодила Маркале могли су испалити и Срби и муслимани

БИВШИ МИРОВНИ ИЗАСЛАНИК УН НА СУЂЕЊУ ГЕНЕРАЛУ МЛАДИЋУ:

САРАЈЕВО И САД НИСУ ХТЕЛИ ПРИМИРЈЕ

Јасуши Акаши

• Док га је испитивао Младићев бранилац Драган Иветић, Јасуши Акаши је потврдио да су „активну војну помоћ“ Армији БиХ, упркос ембаргу УН, пружале САД, Немачка и неке исламске земље

        БИВШИ мировни изасланик УН у Југославији Јасуши Акаши изјавио је данас, у наставку хашког процеса Ратку Младићу, да 1994-95, влада у Сарајеву, с охрабрењем из САД, није желела дугорочни споразум о примирју у БиХ, за разлику од Срба.

        Акаши, који сведочи на позив Младићеве одбране, рекао је да су муслимански лидери и званични Вашингтон веровали да би трајније примирје омогућило босанским Србима да задрже велики део територије БиХ који су заузели током претходних ратних година.

        Као пример, сведок је навео да је влада Алије Изетбеговића одбила да продужи четворомесечно примирје које је, уз помоћ бившег америчког председника Џимија Картера (Јиммy Цартера), било склопљено крајем 1994.

        Акаши је назначио да су Срби, у једном тренутку, држали око 70 одсто територије БиХ, али да су, на крају, пристали да им, по Дејтонском споразуму, остане 49 одсто територије.

        Оптужница генерала Младића (73), тадашњег команданта Војске Републике Српске, терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида.

        Док га је испитивао Младићев бранилац Драган Иветић, Акаши је потврдио да су „активну војну помоћ“ Армији БиХ, упркос ембаргу УН, пружале САД, Немачка и неке исламске земље.

        Акаши је посведочио и да шест заштићених зона УН, укључујући Сарајево и Сребреницу, није било демилитаризовано, како је било предвиђено споразумом о њиховом проглашењу.

        Генерал Младић оптужен је и за геноцид над муслиманским мушкарцима из Сребренице, у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

        Јапански дипломата изјавио је и да је истрага УН утврдила да су гранату, која је на сарајевској пијаци Маркале 1994. убила и ранила десетине грађана, могле испалити обе зараћене стране.

        Према оптужници која генерала Младића (73), тадашњег команданта ВРС, терети за терорисање становништва Сарајева, гранату је на Маркале испалила та војска.

        У експлозији једне минобацачке гранате, на Маркалама је 5. фебруара 1994. погинуло 66 грађана, а рањено је више од 140 особа.

        „Закључак комисије, који сам ја прихватио, био је да је напад могао доћи са обе стране“, посведочио је Акаши, напомињући да је тај закључак био супротан тврдњама међународне штампе, укључујући и Њујорк тајмс, да је одговорна била српска страна.

        Младићев бранилац доказивао је, испитујући сведока, да су Срби имали право да у зону искључења тешког оружја око Сарајева, успостављену после експлозије на Маркалама, врате артиљерију ако буду нападнути.

        Акаши то, међутим, није могао да потврди.

        Бета