Шеф америчке Индо-пацифичке команде зазире од кинеског напада на Гуам

АМЕРИКАНЦИ СВЕ ВИШЕ КУЛТИВИШУ МАНИЈУ ГОЊЕЊА И „ОСЕЋАЈ ПЕСИМИЗМА“ ЗА СВОЈУ БУДУЋНОСТ

* Адмирал Џон АКВИЛИНО: Кина може да туче Гуам ракетама са нуклеарним бојевим главама, а то изискује да САД изграде резервне базе на другим острвима Микронезије. Америчка морнарица је по тонажи већ мања од кинеске, а може доћи и до кинеског искрцавања на Гуам. Након заузимања Тајвана...“

* Американци и други западњаци, укључујући и сасвим озбиљне људе, били су озбиљно поверовали у сопствену дивљу пропаганду – да Русија губи рат у Украјини. А онда се та вера истањила, па сада су дошли до признања: „Може се замислити сценарио у којем ће украјински сукоб гурнути цео свет у песимизам у погледу будућности“. Само, губе из вида да није цео свет у песимизму, већ његов мањи део - земље Запада

* Кад је почињао рат у Ираку, књиге о катастрофама великих империја многи су већ били прочитали, а потом се мрак све више згушњавао, док су лица „западних партнера“ постајала све – зверскија. И, ево: сада већ посматрамо нападе хистерије поводом напада Кинеза (при моралној и осталој подршци Русије) на мирно острво Гуам. Са његовим нуклеарним арсеналима и осталом фантастиком

______________________________________________________

       Aутор: Дмитриј КОСИРЕВ

       КИНЕСКИ новинари исмевају адмирала Џона Аквилина, шефа америчке Индо-пацифичке команде који је рекао да појавио осећај хитности да се од кинеског ракетног напада одбрани острво Гуам.

       То острво се налази усред Тихог океана, у Микронезији, и има чудан статус. Није да је део САД, попут Хаваја (Гуам се назива америчким „поседом“, шта год то значило), али се његови житељи сматрају Американцима по праву рођења.

       Има их 163 хиљаде, а главна ствар за САД су две војне базе – ваздухопловна и поморска.

       Ту су стратешки бомбардери, бродови и подморнице, складишта нуклеарног оружја и остало.

       Још једна таква „тачка“ можда је само острво Дијего Гарсија у Индијском океану.

       Адмирал Аквилино се не узбуђује тек онако: ако Пекинг и Москва заиста пожеле да продемонстрирају стратешку координацију, показаће се, тврди он, да живимо на опасном месту и у опасном времену људској историји.

       Навео је да Кина може да туче Гуам ракетама са нуклеарним бојевим главама, а то изискује да САД изграде резервне базе на другим острвима Микронезије.

       Аквилино је открио да је америчка морнарица по тонажи већ мања од кинеске, те да може доћи и до кинеског искрцавања на Гуам.

       Након заузимања Тајвана...

       Ово је гвоздена логика. Претпоставимо да Кинези желе да заузму Америку и да њихове ракете могу стизати до Сједињених Држава – од Калифорније до других места.

       Претпоставимо и да ће им се прикључити и Русија, која, као што је познато, такође може гађати целу Америку - од и до.

Џон Аквилино

       Претпоставимо и да би све кренуло са Гуама...

       Ево дијагнозе кинеског листа Global Times: америчка војска култивише „осећај кризе“ и „манију гоњења“ међу својима када сама има разлога да тврди да ће уследити војна дејства конкурентских земаља против САД.

       Тада почињу да се боје и да смишљају контрастратегије.

       Није први пут да Америка доживљава овакве „нападе“, али је „погоршање стања“ сада веома акутно. Уочили су то паметни људи – не само у Кини, већ и у самим Сједињеним Државама и почели да све анализирају.

       Ево новог чланка у часопису Foreign Affairs , објављеног под насловом „Опасност песимизма за узбуђене нације“. У њему има и солидних и свежих мисли. А тичу се, замислите, тока догађаја у Украјини.

       Постоје тренуци, каже се у чланку, када се искушења нанижу на питање: каква је улога силе у међународним односима. Овде су кључна очекивања и предвиђања светских лидера.

       Ако осете да им не иде добро, онда могу да предузму ризичне радње, а то је лоше и опасно за њих (и за све).

       Американци и други западњаци, укључујући и сасвим озбиљне људе, у једном тренутку су били озбиљно поверовали у сопствену дивљу пропаганду – да Русија губи рат у Украјини. А онда се та вера истањила, па сада су дошли до признања: „Може се замислити сценарио у којем ће украјински сукоб гурнути цео свет у песимизам у погледу будућности“.

       Губе из вида да није цео свет у песимизму, већ његов мали део - земље Запада.

       Односно, они су неко време заиста веровали да Кијев побеђује, а сада падају у хистерију и чекају да кинеске трупе - међу многим сличним догађајима широм света - изврше инвазију на Гуам.

       Сада је све друкчије. Лидери G7 нам прете, а нама – смешно. Демонстрирају одлучност а ми то не схватамо озбиљно.

       Код нас постоји хоризонт дугосрочног планирања, а њихов хоризонт се прилично сузио.

       Књиге о катастрофама великих империја биле су окупирале њујоршке књижаре почетком овог столећа. Кад је почињао рат у Ираку, те књиге су многи већ били прочитали, а потом се мрак све више згушњавао, док су лица „западних партнера“ постајала све – зверскија.

       И, ево: сада већ посматрамо нападе хистерије поводом напада кинеза (при моралној и осталој подршци Русије) на мирно острво Гуам.

       Са његовим нуклеарним арсеналима и осталом фантастиком.

       (сажета верзија текста)

       Региструјте се на нашем Telegram  каналу: https://t.me/faktorga