Обама дугује - три и по века Србије!

СВЕТСКИ АНАЛИТИЧАРИ УПОЗОРАВАЈУ ДА ЈЕ АМЕРИКА НА РУБУ НОВЕ РЕЦЕСИЈЕ У КОЈУ ЋЕ ПОВУЋИ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ

амерички председник Барак Обама

•    Влада САД дугује 14,3 билиона долара, што је ради лакшег поимања 14.300 милијарди долара или свота коју Србија произведе за неких 3,4 века

•    Компанија Епл, произвођач “Mекинтош“ рачунара и “Aјфон” телефона, прошле недеље имала више кеша на располагању од Министарства финансија Сједињених Америчких Држава – 76,15 према 73,76 милијарди долара!

•    Дуг САД је достигао 99,5 одсто БДП - кад би свака фирма и сваки грађанин, сваки до последњег цента који произведу и зараде, давали на враћање дугова државе, Америци би требала читава година да исплати повериоце 

     ЈОШ од 1917. године Сједињене Америчке државе биле су носилац најпрестижнијег, ААА кредитног рејтинга на свету. Од прошле недеље, то је само историја.

     Највећа рејтинг агенција на свету - Стандард енд Пурс (Standard & Poor’s) - 5. августа је направила прекретницу у финансијској историји Америке, смањивши њен рејтинг са ААА на АА+, изражавајући тиме став да уз позајмљивање новца влади САД-а данас иде већи ризик него икада раније. Да ствари буду горе, С&П је објавио да постоји реална могућност да Америци у наредне две године поново буде смањен рејтинг, што би имало веома озбиљне последице за још увек највећу светску економску силу.

     Потез С&П-а, иначе америчке агенције, дошао је само неколико дана пошто је кинеска рејтинг кућа Дагонг прва на свету оборила рејтинг Америке, позивајући се на чињеницу да амерички дуг и даље расте брже од њених прихода. Ова агенција је први пут снизила рејтинг САД-а још у новембру прошле године, када је америчка централна банка ФЕД одлучила да по други пут покрене пресе и почне да штампа доларе, како би убацила недостајућу количину новца у оптицај.
________________________________________________________________________________________________

     Највећи повериоци – Кинa, Велика Британија и Јапан. Само Кина, која је највећи поверилац САД-а на свету, држи више од билион долара америчког дуга
___________________________________________________________________________

     Иако је у Вашингтону Дагонг оптуживан да из политичких разлога обара рејтинг САД-а, због чега та вест и није превише уздрмала финансијска тржишта, преседански потез С&П-а је потврдио да обвезнице америчке државе више нису толико безбедна инвестиција као раније.

     Како је Америка, после 94 године, доспела довде?

     Гледајући из ретроспективе, све - па и глобална економска криза проузрокована финансијским махинацијама, неодговорним кредитирањем америчких банака и праћењем идеологије неолибе- ралног капитализма по којем је тржиште саморегулишућа машина којој државни надзор само смета - делује логично и неизбежно. Али, у моменту дешавања перспектива је била сасвим другачија. Током протеклих година и деценија, Америка, светионик глобализма, догматски је посматрана као неуништиви економски монолит, којем сама његова величина гарантује трајање.

     Вођене таквом вером, Сједињене Америчке Државе од краја Другог светског рата па наовамо, а нарочито током протеклих двадесетак година, безбрижно су свој астрономски развој финанси- рале задуживањем. Десетине, стотине и хиљаде милијарди долара америчког дуга нагомилавало се све док данас цифра коју Влада САД-а дугује није достигла 14,3 билиона долара, што је ради лакшег поимања 14.300 милијарди долара или свота коју Србија рецимо произведе за неких 3,4 века.
_________________________________________________________________________________________________

     Рејтинг САД већ смањен са ААА на АА+, а највећа рејтинг агенција на свету - Стандард енд Пурс - објавила да да Америци у наредне две године може да поново буде смањен рејтинг
____________________________________________________________________________

     Дакако, Америка није Србија. Због тога су многи и били спремни да јој “прогледају кроз прсте” и да очигледно нестабилну макроекономску ситуацију, у коју је та земља тонула, посматрају као сасвим одржив тренд.

     Коначно, може ли Америка пропасти? Да ли је уопште могуће да та држава дође у такво стање да неће имати довољно новца да враћа своје дугове?

здање Федералних резерви у Вашингтону

     До настанка глобалне кризе, потврдни одговори на ова питања скоро свима су се чинили незамисливим, али Америка је силом математике која не познаје догме, запала у такву ситуацију да је компанија Епл, произвођач “мекинтош“ рачунара и “ајфон” телефона, прошле недеље имала више кеша на располагању од Министарства финансија Сједињених Америчких Држава – 76,15 према 73,76 милијарди долара!

     Базични економски показатељи више него јасно приказују све црнило америчких државних финансија. Са дугом од 14,3 милиона долара и бруто домаћим производом од само 14,66 билиона долара прошле године и нешто већом пројекцијом за ову годину, дуг САД-а је достигао 99,5 одсто БДП-а. Другачије речено, када би сваки до последњег цента који свака фирма и сваки грађанин Америке произведе и заради био даван на враћање дугова државе, Америци би требала читава година да своје повериоце исплати. Сви економски уџбеници света овакав дуг држе неприхватљивим.
__________________________________________________________________________________________

     Као да 14,3 билиона долара није довољно дуга, амерички Конгрес је 2. августа изгласао закон којим се администрацији Барака Обаме дозвољава да узме још кредита
______________________________________________________________________

     Колико је дуг од 99,5 одсто БДП-а огроман, можда је јасније ако се зна да, рецимо, Европска унија такозваним Мастрихтским правилима прописује да ниједна њена чланица не сме да има дуг већи од 60 одсто свог БДП-а. На страну то што се многе државе тог правила не држе (Грчка је чак нешто гора чак и од Америке), али правило је установљено како би се политичари спречили да финансије своје државе доведу у хаос који ће јој онемогућити да враћа дугове. 

     Србија однедавно има слично правило по којем јавни дуг земље не сме да премаши 45 одсто БДП-а (већ сада смо близу те границе), а парадоксално је да је тај лимит овде уведен на упорно инсистирање Међународног монетарног фонда, односно институције у којој Америка има огромну моћ и која је све до ове године била толико блага према САД-у да јавни дуг те државе од готово 100 одсто њеног БДП-а није наилазио ни на какву критику овог, иначе врло строгог “полицајца”.

     ММФ је толико слепо веровао у Америку да су његови представници просто игнорисали цифре, као да се правила економске науке не примењују на САД када нису у њеном интересу.

     Данас је ситуација другачија па и ММФ и рејтинг агенције и велике светске економије све критичније гледају на ноншалантно понашање америчке врхушке. Али, САД још не слуша и чини се, све дубље тоне у парадокс. Уместо да своје дугове смањује, Америка настоји да их још повећа. Као да 14,3 билиона долара није довољно дуга, амерички Конгрес је 2. августа изгласао закон којим се администрацији Барака Обаме дозвољава да узме још кредита. 

     Тужно је што су све остале земље света ту вест морале да дочекају са олакшањем. Наиме, да лимит за задуживање није подигнут, Америка би данас била држава у банкроту. Не би имала новца за исплату зарада државним службеницима, али ни за враћање дугова европским банкама или својим највећим повериоцима – Кини, Великој Британији и Јапану.

     Овако, Америка ће узети још дугова и новац нових поверилаца искористити да исплати дугове старим. Можда звучи претерано оштро, али то неодољиво подсећа на опис механизма “понзи” шеме, финансијске преваре за коју је амерички инвеститор Бернард Медоф недавно осуђен на 150 година затвора. У најмању руку, у питању је неодрживи сценарио.
____________________________________________________________________________________________

     Европска унија такозваним Мастрихтским правилима прописује да ниједна њена чланица не сме да има дуг већи од 60 одсто свог БДП
________________________________________________________________________

     Како би изашла из јаме у коју све дубље упада, Америка мора да ради све оно што и било која друга држава када се нађе у сличној ситуацији. По рецепту ММФ-а: Кресати трошкове, дизати приходе – смањивати плате, дизати порезе. Али у држави у којој на два човека дође један ауто и у којој литар бензина данас у просеку кошта 70 динара (0,97 долара) веће опорезивање горива или резање буџета за војску (што дугорочно опет доводи до скупљег бензина) тешко да могу да прођу кроз политичко сито.

     Управо на том детаљу и почива аргументација Стандард енд Пурс агенције у образложењу одлуке да смањи рејтинг САД-а. “Смањење рејтинга одражава наше мишљење да план фискалне консолидације око којег су се Конгрес и Влада недавно сложили, не иде довољно далеко у чињењу оног што је неопходно како би се стабилизовала средњерочна динамика Владиног дуга”, навео је С&П, који је захетевао да Америка у наредних 10 година смањи свој дефицит за четири билиона долара, док је Конгрес пристао на редукцију од само 2,1 билион. 

милион долара?

     Само ове године мањак у буџетској каси Америке достићи ће 1,4 билиона долара, што је девет одсто БДП-а и представља један од највећих дефицита САД-а још од Другог светског рата. Поређења ради, српски дефицит ће ове године бити 4,1 одсто БДП-а, што је максимална вредност коју је ММФ сматрао одрживом.

     Али, да уз огромну моћ, очигледно не иде увек и једнака одговорност, најбоље илуструје то што је генерални директор за суверене рејтинге С&П-а Дејвид Бирс, као један од главних разлога за снижење рејтинга САД-а, навео то што две супротстављене партије у америчком Конгресу, Демократска (Барака Обаме) и Републиканска, све до последњег момента нису могле да се договоре о подизању лимита за задуживање, због чега је држави претио технички банкрот.

     “Дебата у Конгресу је означила колики је степен несигурности око процеса доношења политичких одлука, што је, како мислимо, некомпатибилно са ААА рејтингом”, нагласио је Бирс. Просто речено, америчким конгресменима је партијско дневно политикантство далеко битније од економске судбине сопствене земље. Ако је за утеху, бар знамо да нисмо једини код којих је то случај.

     Међутим, финансијски потреси у Америци имају далеко веће последице него исти такви шокови у другим мањим земqама, због чега би се очекивало да “колевка демократије” покаже већу озбиљност. Како то није случај, озбиqност показују друге велике државе.

     Кина је тако још раније позвала на одбацивање долара као светске резервне валуте и на проналазак алтернативе, која би се по свему судећи могла наћи у корпи валута или неком другом иновативнијем систему.
________________________________________________________________________________________

     Кина се још није се званично огласила поводом смањења рејтинга САД, али је недавно саопштила да се нада да ће “америчка влада предузети одговорне поступке и мере како би ојачала поверење глобалног финансијског тржишта и поштовала и заштитила интересе инвеститора”
_____________________________________________________________________

     “Влада САД-а се суочила са болном чињеницом да су добри стари дани, када је могла да се простим зајмљењем извуче из хаоса који сама произведе, напокон завршени”, објавила је кинеска државна новинска агенција Хсинхуа у свом коментару. Кина, која као највећи поверилац САД-а на свету држи више од билион долара америчког дуга, није се званично огласила поводом смањења рејтинга, али је недавно саопштила да се нада да ће “америчка влада предузети одговорне поступке и мере како би ојачала поверење глобалног финансијског тржишта и поштовала и заштитила интересе инвеститора”. 

     Иако се не очекује нагли раст приноса (камата) на обвезнице САД-а, према процени америчког удружења фирми које се баве хартијама од вредности СИФМА, смањење рејтинга би дугорочно могло да повећа трошкове финансирања јавног дуга за 100 милијарди долара. Уз то, аналитичари процењују да би смањење рејтинга могао да доведе до пада долара, што би аутоматски умањило вредност америчких обвезница у власништву Кине и осталих поверилаца САД-а.

     Услед свега тога – хипотекарне и затим глобалне кризе, кризе дуга, пренадуваног дефицита, кризе еврозоне, пада рејтинга и статуса, страха инвестиционе заједнице, пада долара и политичке нестабилности, светски аналитичари прогнозирају да је Америка поново на рубу рецесије, којом би по други пут за собом у провалију повукла и остатак света.

     ТАБЕЛА
     Сједињене Америчке Државе  

*најновија процена

**незапосленост у јуну 2011