Макрон „стратешком аутономијом Европе“ од САД озбиљно наљутио неке у Вашингтону
ПОСЕБНО МУ ЗАМЕРАЈУ ШТО ТРАЖИ ДА ЕУ НЕ БУДЕ ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ – ИЗМЕЂУ АМЕРИКЕ И КИНЕ
* По повратку из посете Пекингу рекао: Морамо учинити моћним европски војно-индустријски комплекс, смањити зависност од америчког долара и, уопште, одупрети се притисцима због којих Европа бива увучена у кризе које нису наше... Парадокс је у томе што, успаничени, себе сматрамо само следбеницима Америке. Европљани сада треба да одговоре на питање – да ли је у нашем интересу да форсирамо питање Тајвана? Није!
* Утицајни сенатор са Флориде Марко РУБИО већ је поручио Макрону: „Ако Европа не жели да буде следбеник Америке, онда САД треба да се фокусирају на Кину. Ако Макрон говори у име целе Европе и ако је њен став да не бира страну између САД и Кине поводом Тајвана, можда ни ми не треба да бирамо страну. Можда би требало да кажемо да ћемо се фокусирати на Тајван и претње повезане са Кином, а они у Европи нека се бакћу са Украјином”
* Председник Европског савета Белгијанац Шарл МИШЕЛ: Европска унија све више подржава идеју француског председника о стратешкој аутономији од Сједињених Држава. Неки европски лидери не би говорили као Емануел Макрон. Али, мислим да многи људи заиста мисле као Макрон
_________________________________________________________
EMAНУЕЛ Макрон је дао интервју Les Echos који је озбиљно наљутио неке у Америци.
Није ни чудо, мада је и протеклих година повремено трчао „испред америчке руде“, па морао да се повлачи.
Прво је рекао да је већ „добио идеолошку битку за стратешку аутономију Европе“ и подсетио да га - пре пет година, када је први пут говорио о томе - нико то није схватао озбиљно, али да сада сви о томе расправљају.
У наставку је оценио да је потребно учинити моћним европски војно-индустријски комплекс, смањити зависност од „екстратериторијалности америчког долара“ и, уопште, одупрети се притисцима због којих Европа бива „увучена у кризе које нису наше, што је спречава да изгради своју стратешку аутономију“.
Посебно је нагласио: „Парадокс је у томе што, успаничени, себе сматрамо само следбеницима Америке. Европљани треба да одговоре на питање – да ли је у нашем интересу да форсирамо питање Тајвана? Није. Било би још горе да мислимо да ми Европљани треба да копирамо амерички `дневни ред`, да се прилагођавамо америчком ритму и подмећемо под претерану реакцију Кине. Зашто да идемо темпом који су други изабрали? Морамо да се пробудимо."
Пекинг, нема сумње, радо слуша оваква резоновања. У суштини, Кина управо на ово и подстиче Европљане, очекујући од њих управо независност (од САД) и бригу за европске интересе.
Кина има довољно разлога да сумња да Макрон и Париз могу издржати на курсу, који је Француз прогласио по повратку из посете Кини, а неки у Америци би да европско осамостаљивање унапред скрате за главу.
Утицајни сенатор са Флориде Марко Рубио (из Републиканске партије чији кандидат има добре шансе да 2024-те постане председник САД), већ је поручио Макрону:
„Ако Европа не жели да буде следбеник Америке, онда САД треба да се фокусирају на Кину, а да Старом континенту оставе да се сам бави Украјином“.
Ово није ултиматум, али у америчком врху многи, нема сумње, мисле као Рубио и потписали би се иза његових речи које следе:
„Ми смо у великој мери укључени у сукоб у Украјини. Трошимо много новца на тај европски рат. И сам то подржавам јер мислим да је национални интерес Сједињених Држава да будемо савезници својих савезника. Али, ако Макрон говори у име целе Европе и ако је њен став да не бира страну између САД и Кине поводом Тајвана, можда ни ми не треба да бирамо страну. Можда би требало да кажемо да ћемо се фокусирати на Тајван и претње повезане са Кином, а они у Европи нека се бакћу са Украјином”.
Неки у Европи су ипак спремни да подрже Макрона.
- Европска унија све више подржава идеју француског председника Емануела Макрона о стратешкој аутономији од Сједињених Држава. Неки европски лидери не би говорили као Емануел Макрон. Али, мислим да многи људи заиста мисле као Макрон – рекао је председник Европског савета Белгијанац Шарл Мишел.
Он је уверен да „долази до померања по питању стратешке аутономије, у поређењу са ситуацијом од пре неколико година“:
„Лично подржавама развој блиских односа између ЕУ и САД, али без слепог праћења става САД по свим питањима“.
Са исте стране је и француски министар привреде и финансија Бруно Ле Мер који је навео да су Француска и Европска унија (ЕУ) одлучне да следе пут дијалога о тајванском питању, али да не намеравају да се контрирају Кини само због савезничких односа са Америком.