Караганов: Увлачење Украјине у НАТО довешће до великог рата у Европи

„НАТО ЈЕ ЗА ЕВРОПУ РАК КОЈИ СЕ НЕ ЛЕЧИ – ТРЕБА БАР ОГРАНИЧИТИ ЊЕГОВЕ МЕТАСТАЗЕ“

* Историјске победе Европе и Запада током последњих 500 година биле су могуће захваљујући у највећој мери њиховој војној доминацији. Али, сада је дошао крај хегемоније Запада управо због губитка војне доминације. Русија је повећала своју војну моћ. Са њом смо дошли у прилику да захтевамо

* Нисам за то да се сада признају ДНР и ЛНР. Ако кијевска хунта удари на њих, биће две варијанте. Прва: њихово признавање и закључивање с њима војног савеза. А друга би била „кримска“. Оне могу, са аутономијом, бити формално у Украјини, али ће де факто бити у саставу Русије

* Најјачи адут Русије, у великој игри која је у току, јесте даље ширење и јачање економске, вполитичке и војне сарадње са Кином. Зближавање са Кином утростручује могућности Русије. Исто тако: зближавање утростручује и могућности Кине

______________________________________________________

       НАКОН што су Сједињене Државе изгубиле два рата – у Ираку и Авганистану – Кина је започела оштру борбу за територије и сфере утицаја. У свету је почела жестока геополитичка борба. Геополитика се вратила на светску сцену – оценио је московски економсита и историчар Сергеј Караганов.

       Он је декан Факултета Факултета светске економије и светске политике.

       Факти преносе још неке његове оцене, указивања и прогнозе:

       «Процес обнављања руске државности и утицаја траје већ годинама, а неки су затечени и изненађени само зато што је сада избио на површину. Није досад био сасвим видљив и зато штос мо сви, укључујући и мене, претходних година скривали, замљгљивали ово што је данас на површини.

       А све се променило захваљујући умногоме и томе што је Русија повећала своју војну моћ. Са њом смо дошли у прилику и да захтевамо.

       Друго, ширење НАТО и западног утицаја на Украјину претило је непосредно Русији. Могу да кажем: Украјина у НАТО је – велики рат у Европи.

       Увукли су СССР у рат у Авганистану. Хтели су да га крајем 80-их увуку и у рат у Пољској. Сада нас увлаче у рат у Украјини. За то имају разрађен комплетан сценарио. Имали су га и за случај Пољске.

       Најважније је да им нигде не уђемо „у варијанту“. Тим пре што они поводом Украјине и „Путиновог ултиматума“ показују и властите конвулзије.

       Зашто Русија не предузима оштре мере поводом америчких и европских санкција и претњи одсецањем од долара и међународног платног система СВИФТ? Па, зато што они губе и знају да губе, а не ми. Знају и да ми не губимо и да можемо, буде ли потребно, применити и ограничене војне мере. Зато немамо никакав разлог да не будемо мирни.

       Знају они, уосталом, да би одсецање од СВИФТ-а било – блокада, а то значи – рат.

       Ствари тако стоје, а добро је што Москва не открива шта за такву ситуацију спрема – што не чини јавним своје могуће потезе и адуте.

       Амерички медији објављују циљеве у Русији које ће њихова земља наводно тући ракетама са нуклеарним главама. Своје списке тог типа има и Русија, али њој не треба хистерија, нити распаљивање ратних страсти. Русији су потребни мир и удобно место у свету.

       Запад се очајнички супротставља губитку својих досадашњих позиција.

       Нисам за то да се сада признају ДНР и ЛНР. А ако кијевска хунта удари на њих, биће две варијанте. Прва: њихово признавање и закључивање с њима војног савеза. А друга би била „кримска“.

       Оне могу, са аутономијом, бити формално у Украјини, али ће де факто бити у саставу Русије.

       НАТО је формиран ради непријатељства. Народе које прогута чини – горим него што би иначе били. Зато је та војна алијанса неподесна за мирно време.

       НАТО је европски рак. То се клинички тешко лечи. Зато треба бар ограничити његове метастазе.

Ни ово Американцима више није

довољно за доминацију

       Најјачи адут Русије, у игри која је у току, јесте даље ширење и јачање економске, вполитичке и војне сарадње са Кином. Зближавање са Кином утростручује могућности Русије. Исто тако: зближавање утростручује и могућности Кине.

       Запад се боји Кине јер се боји губитка пола миленијума своје доминације, економске, политичке, војне и културне, доминације која му је омогућавала да прелива тзв. светски БДП на своју страну.

       Уосталом, историјске победе Европе и Запада током последњих 500 година биле су могуће захваљујући у највећој мери њиховој војној доминацији. А сада је дошао крај хегемоније Запада управо због губитка војне доминације.

        У промењеним условима, сада главни светски играчи настоје да започету конкурентску борбу преместе у сфере у којима су јаки или јачи. Европска унија и САД играју на пољу демократије и људских права, а Русија на терену тврде силе, ума и воље…