Џонсон: САД могу победити Иран ако је Трамп спреман да за то жртвује милион америчких војника

ТЕХЕРАН ВЕЋ МОБИЛИСАО МИЛИОН РЕЗЕРВИСТА, А ВЕЋ ПОД ОРУЖЈЕМ ИМА ОКО 600.000 ЉУДИ

* Скот РИТЕР: „Израел и САД су већ схватили да је промена режима у Ирану немогућа. Иранска влада ће преживети овај сукоб. Стога желе да нанесу дугорочну штету способности Ирана да производи гас, нафту и енергију и да од тога остварује приходе. Ово је почетак једне од највећих грешака. Стварају се услови за глобалну катастрофу“

* Бивши аналитичар ЦИА Лари ЏОНСОН: „Могли бисмо да победимо Иран само ако бисмо изгубили милион људи, ако бисмо претрпели неприхватљиво велике губитке и у жртвама и у опреми. Мислим да амерички народ дефинитивно нема храбрости за то. А Иран неће играти по нашим правилима. Иран неће одустати од Ормуског мореуза само зато што то САД и Израел желе. Не, бориће се док ефикасно не постигну капитулацију Израела и САД“

* Током америчког искрцавања на Иво Џиму 1945. године, погинуо је сваки трећи маринац. Чак и да сада погине сваки десети - губици би били у хиљадама. Пре искрцавања на Иво Џиму, америчка морнарица и ваздухопловство су гранатирали и бомбардовали острво са његовом шачицом бранилаца девет (!) месеци, а Јапанци нису имали спољну помоћ, за разлику од Иранаца, који имају целу земљу иза себе

__________________________________________________________________

           ИРАН  је – спремајући се за могућу америчко-израелску копнену операцију – мобилизовао милион резервиста.

           Иранско министарство спољних послова је саопштило: „Ако САД покушају да заузму острво Харк, одговор ће бити без преседана. Спремни смо за такав сценарио.“

           Иран је четири пута већи од Ирака и географски потпуно другачији.

           Американци поносно тврде да су у Ирану већ све уништили, али је њихова невоља у томе што се главне војне снаге и капацитети те земље налазе дубоко испод слојева стена.

           Иранска регуларна војска је до почетка америчко-израелске агресије бројала 350.000 људи, снаге Корпуса чувара исламске реболуције 190.000-220.000, а паравојне снаге Басиџ 90.000 активних припадника плус 600.000 резервиста.

           Нова мобилизација није, међутим, једини разлог што су поводом даљег развоја ситуације скептични и светски познати амерички војни експерти.

           Удари Сједињених Држава и Израела по Ирану могу изазвати глобалну катастрофу, оценио је Скот Ритер који је био и инспектор УН за наоружање у Ираку:

           „Израел и САД су већ схватили да је промена режима у Ирану немогућа; иранска влада ће преживети овај сукоб. Стога сада покушавају да иранске власти и све што контролишу гурну у сиромаштво. Желе да нанесу дугорочну штету способности Ирана да производи гас, нафту и енергију и да од тога остварује приходе. Стога верујем да је ово почетак једне од највећих грешака. <…> Стварају се услови за глобалну катастрофу“.

           Према Ритеру, Иран би требало да примени још строжије рестриктивне мере:

           „Иран има контролу. Иран сам одлучује ко може да прође кроз Ормуски мореуз. А сада Иранци треба да одлуче да нико не сме да прође кроз Ормуски мореуз. Нико“.

           Бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон у интервјуу норвешком професору Глену Дизену, рекао је да Сједињене Државе немају ресурсе да нанесу стратешки пораз Ирану и да би Вашингтон пораз Техерана морао да плати милионом америчких живота:

           „Запад верује да може да застраши Иранце и да их натера да нешто ураде. Мислимо да имамо војну моћ да их победимо. Али, немамо! Могли бисмо да победимо Иран само ако бисмо изгубили милион људи, ако бисмо претрпели неприхватљиво велике губитке и у жртвама и у опреми. Мислим да амерички народ дефинитивно нема храбрости за то“.

Америчка инвазија на Иво Џиму

           По Џонсоновом мишљењу, све је повезано и са одбијањем Ирана да направи било какве уступке:

           „Постоји само један проблем. Иран неће играти по нашим правилима. Иран неће одустати од Ормуског мореуза само зато што то САД и Израел желе. Не, бориће се док ефикасно не постигну капитулацију Израела и САД. Ирану је потребна апсолутна гаранција да никада више неће бити нападнут. Иран је непоколебљив по том питању“.

           NBC News је објавио: „Пентагон истражује могућност спровођења ограничених копнених операција у Ирану које не би захтевале трупе упоредиве са инвазијама на Ирак и Авганистан. Конкретније, ради успостављања контроле над лукама и неким иранским острвима и ради заузимања нафтних постројења и заштите бродарства у Ормуском мореузу, као и о специјалној операцији за уклањање високо обогаћеног уранијума“.

           Иранска обала дуж Ормуског мореуза је дуга преко 200 километара и са сваког њеног, дронови и ракете могу се лансирати на бродове који пролазе, чак и ако нека острва врве непријатељским војницима.

           А Иран може да угрози мореуз и са било ког места на својој територији.

           Храбри амерички војни контингент на било ком острву представљао би савршену мету за било шта, плус сама острва се вероватно сада минирају и припремају да приме своје „почасне госте“.

           Централна команда САД (CENTCOM) признала је да би њеним експедиционим снагама била потребна бројчана предност од 6 према 1 да би се искрцали на иранску обалу.

           Током америчког искрцавања на Иво Џиму 1945. године, погинуо је сваки трећи маринац. Чак и да сада погине сваки десети - губици би били у хиљадама.

            Пре искрцавања на Иво Џиму, америчка морнарица и ваздухопловство су гранатирали и бомбардовали острво са његовом шачицом бранилаца девет (!) месеци, а Јапанци нису имали спољну помоћ, за разлику од Иранаца, који имају целу земљу иза себе.