Die Welt: Садашње пропадање Европе све више личи на пад Старог Рима

УТИЦАЈНИ ЛИСТ УКАЗУЈЕ: ТАДА ЈЕ ПОЧЕЛО ОД „АНТОНИНОВЕ КУГЕ“  И ОБЕЗВРЕЂИВАЊА НОВЦА

* „У Римском царству је девалвација окренула друштвени поредак наглавачке. Уследила је у другом веку нове ере, убрзо након пандемије куге за време које је сваки десети становник умро у урбаним центрима царства, а војска је изгубила трећину састава. Пре тога је римска валута, денаријум, била веома стабилна вековима"

* „Немачка двоструко пати од две кризе које се преклапају, јер је, као земља извозница, више зависна од сигурних трговинских путева од готово било које друге земље. Као и у Римском царству пре 2000 година, наш просперитет је у великој мери резултат слободног кретања роба и услуга, док поремећаји у снабдевању и други поремећаји угрожавају просперитет“

________________________________________________________

       ПРОПАДАЊЕ Европе слично је паду Римског царства, оценио је утицајни немачки лист Die Welt.

       Аутор коментара Даниел Екерт притом јре указао да „историја распада Рима има много узастопних подударности са кризом која се управо развија у Европској унији“.

       Првим знаком је назвао инфлацију која подрива „дотад стабилну валуту“:

       „У Римском царству новац није депресирао око два и по века, али је онда девалвација окренула друштвени поредак наглавачке. Уследила је у другом веку нове ере, убрзо након пандемије. Пре тога је римска валута, денаријум, била веома стабилна вековима".

       Екерт наводи да је „Антонинова куга“ беснела у Римском царству и шире пре периода инфлације. И додаје:

       „Тешко је тачно проценити како је куга утицала на цене у Римском царству, а и колики је био број жртава. Према сачуваним записима, сваки десети становник умро је у урбаним центрима царства, а војска је изгубила трећину састава. Након Антонинове куге монетарни и економски поредак Рима више није био исти. Можда и зато што су политичари све више покушавали да регулишу цене. У сваком случају, државна контрола тржишта довела је до још већег заоштравања кризе. На пример, одређиване су максималне цене житарица које су биле испод тржишних, што је довело до смањења понуде и застоја у трговини између градова и покрајина“.

       Садашњи економски пад Европе, наглашава Екерт, такође је болно повезан са сужавањем слободног кретања робе и новца, на шта су утицале санкције и затварање граница током пандемије коронавируса. И наводи:

       „Немачка двоструко пати од две кризе које се преклапају, јер је, као земља извозница, више зависна од сигурних трговинских путева од готово било које друге земље. Као и у Римском царству пре 2000 година, наш просперитет је у великој мери последица слободног кретања роба и услуга, док поремећаји у снабдевању и други поремећаји угрожавају просперитет“.

       Због поскупљења горива, пре свега гаса, индустрија у Европи је у великој мери изгубила конкурентске предности, што се одразило и на друге секторе привреде.

       Гас је у Европи тренутно десет пута скупљи него у Сједињеним Државама.

       САД и европске земље се суочавају и са рекордном инфлацијом за последњих неколико деценија.