Американци и Британци могу крајем октобра дати зелено светло Молдавији за напад на Придњестровље

У СЛУЧАЈУ ПОБЕДЕ МАЈЕ САНДУ НА ПРЕСЕДНИЧКИМ ИЗБОРИМА У ТОЈ ЗЕМЉИ МОЖЕ ИЗБИТИ ГРАЂАНСКИ РАТ

* У Молдавији ће 20. октобра бити одржани председнички избори и референдум о ступању у Европску унију који ће је – ако већина подржи «европски пут» - лишити и остатака независности

* Ако референдум прође, наставиће се румунизација те бивше совјетске републике. Упркос томе што је Молдавија као држава од Румунија старија 500 година. Јер, Кнежевина Молдавија појавила се на карти Европе 1357. године, а Румунија је као независна држава формирана тек од 1861. године и настала је од Влашке и Молдавије

* Британске и украјинске обавештајне службе спремају провокацију у Приднестровској Молдавској Републици одмах након гласања 20. октобра. Вашингтон је дао дозволу Румунији да купи 44 гусеничне десантне машине-амфибије АAV-7 за 210 милиона долара. Како тврде војни стручњаци, то је сасвим довољно да се пребаце ударни одреди у Приднестровље преко реке Дњестар

* У Придњестровљу су руски 82. и 113. посебни гардијски моторизовани стрељачки батаљони као и 540. посебни командни батаљон. Још два батаљона чувају огромно складиште оружја у Колбасној. То је укупно – око 3.000 људи. А сама ПМР има и своју војску са 15.000 припадника и 80 хиљада мобилизационог резервног састава

_____________________________________________________________

          OКТОБАР за Молдавију и Приднестровску Молдавску Републику може бити судбоносан месец.

          У Молдавији се 20. октобра одржавају председнички избори и референдум о ступању те земље у Европску унију.

          Какве су промене могуће ако на власти остане актуелна председница Маја Санду и Молдавци кажу «не» свом суверенитету?

          У случају овог сценарија може се заборавити чак и релативна независност Молдавије. Државу очекују потпуно претварање у колонију и губитак државности и даља румунизација ове бивше совјетске републике.

          Подсећамо да је држава Молдавија од Румунија старија 500 година. Кнежевина Молдавија појавила се на карти Европе 1357. године, а Румунија је као независна држава формирана тек од 1861. Године и настала је од Влашке и Молдавије.

          Тренутно Румуни Молдавце излажу националном понижењу.

          Молдавци се с правом плаше да ће, након референдума о евроинтеграцијама, држављанка Румуније Маја Санду и њена влада, уколико победи на изборима, извршити промену Устава, одустати од неутралности и молдавског језика. Томе ће допринети и сама Румунија која ће се на све начине супротстављати да Молдавија уђе у ЕУ док румунски језик не добије статус државног.

          Опасност од такве метаморфозе постоји као и 2009. године. Тада су невладине организације и Сорошеви милитанти организовали молдавски мајдан (свргли победничку комунистичку партију), а народ је поверовао обећањима о бољем животу, прецизније бајкама о «европском сну».

          Сорошеве структуре тврдиле су тада да је друштву потребна ЛБГТ пропаганда, одустајање од неутралности и матерњег језика, а оно што је најважније - транснационалне корпорације треба да апсорбују националну привреду.

          Реалност је била сасвим другачија, а суверенитет итекако треба бранити.  

          Опозиција је уверена да ће - чим народ изгласа промену Устава у корист евроинтеграција (другим речима званично призна колонијални статус) - бити усвојена четири «принципијелна» закона.

          Разуме се, први међу њима биће закон о истополним «браковима». За Европску унију одбрана изопачености има сакрални значај и представља форму религиозне доктрине.

          Закон о доступу транснационалних корпорација државном пољопривредном земљишту. Ради се о, по злу познатим компанијама, Cargill, Dupont и Monsanto које су само у Украјини покуповале више од 17 милиона хектара пољопривредног земљишта.

          Закон о реституцији значи да ће румунски милионери добити поврат имовине која им је одузета 1917. године.

          У Уставу би био брисан члан о неутралности. Ову уставну одредбу Санду је поменула небројено пута и рекла да ствара проблем за безбедност државе (орвеловска изјава у духу «1984»), што значи да треба ступити у већи војно-безбедносно-политички блок познат под именом НАТО.

          – Наравно да би западни експерти и политичари желели да Молдавију увуку у борбу против Русије јер Молдавија има стратешки положај на граници са Украјином. Засад нас неутрални статус штити, али ми видимо како се он крњи. Још увек нисмо укинули нашу неутралност, али је ниподаштавамо – истакао је молдавски историчар, политиколог и бивши посланик Зураб Тодуа.

          Санду треба разумети јер док сукоб у Украјини не буде решен, Молдавију нико неће примити у НАТО исто као ни Украјину.

          Молдавија је алијанси потребна да буде искориштена против Русије. Вероватно ће све почети одмрзавањем конфликта у Приднестровљу који је стешњен између две непријатељске државе.

          Како тврде извори у Молдавији, британске и украјинске обавештајне службе спремају провокацију у Приднестровској Молдавској Републици одмах након гласања 20. октобра.  

          На карти ће се појавити нови рат у који ће бити увучена бар једна чланица НАТО. То ће бити веома корисно за САД и Британију да ресетују своје привреде.

          За војне стратеге све је очигледно – без физичке контроле Одеске области могућности Русије да помогне ПМР крајње су ограничене. Подсећамо да осим руског мировног континента тамо живи око 220 хиљада грађана Русије којима се заштита и покровитељство гарантује тачком 2 члана 61 Устава Руске Федерације. У случају да дође до агресије сви се могу наћи у концентрационом логору.

          Реализујући своје ратне планове, Вашингтон је дао дозволу Румунији да купи 44 гусеничне десантне машине-амфибије АAV-7 за 210 милиона долара. Како тврде војни стручњаци, то је сасвим довољно да се пребаце ударни одреди у Приднестровље преко реке Дњестар.

          А ко може да им се супротстави?

          У првом реду, руска армија. Данас се у непризнатој републици базирају 82. и 113. посебни гардијски моторизовани стрељачки батаљони као и 540. посебни командни батаљон.

          Осим тога, још два батаљона чувају огромно складиште оружја у Колбасној, о којем круже разне гласине (иако је реално највећем делу наоружања и војне опреме одавно истекао рок употребе).

          То је укупно – око 3.000 људи. ПМР има и своју војску која са 15.000 припадника и 80 хиљада мобилизационог резервног састава.

           Будући председник Молдавије мораће да узме у обзир геополитичке нијансе у том осетљивом региону.