The Wall Street Journal: Више од половине свих нових бродова у свету – изгради Кина

КИНА САДА ИМА 370 РАТНИХ БРОДВА, А ДО 2030. ИМАЋЕ 435, САД ИМАЈУ 292 И МОГУ ИМАТИ – ЈОШ МАЊЕ

Кина има бродоградњу способну за дуготрајну

ратну производњу, а Американци - немају

* Некада експанзивна западна бродоградилишта, која су помагала бастанку западних империја, ширењу трговине и добијању ратова - пропала су. Европа даје само 5% светске бродоградње, док је допринос САД безмало нулти

* Утицајни амерички лист кинеску бродоградњу назива симболом историјске трансформације Кине из континенталне силе у поморску. Процењује да кинески лидер Си Ђинпинг види бродоградњу као кључну стратешку предност у функцији започетог мењања светског поретка и преваге над ривалима током било ког будућег рата

__________________________________________________________

         КИНА је постала светска сила захваљујући томе што је планетарна фабрика. Сада додатно шири своју економску и војну моћ са још једним запањујућим индустријским достигнућем: постаје светско бродоградилиште, објавио је The Wall Street Journal.

         Прошле године је више од половине светске комерцијалне бродоградње отпадало на Кину, што је чини водећим светским бродоградитељем са значајном разликом. Некада експанзивна западна бродоградилишта, која су помагала бастанку западних империја, ширењу трговине и добијању ратова - пропала су.

         Европа даје само 5% светске бродоградње, док је допринос САД безмало нулти.

         The Wall Street Journal кинеску бродоградњу назива симболом историјске трансформације Кине из континенталне силе у поморску. Притом процењује да кинески лидер Си Ђинпинг види бродоградњу као кључну стратешку предност у функцији започетог мењања светског поретка и преваге над ривалима током било ког будућег рата.

         Успешна кинеска бродоградилишта добијају уговоре вредне милијарде долара, чак и из западних земаља. Због чињенице да су тамошње компаније почеле да примају поруџбине и за низ година унапред, одлучиле су се да се прошире, обуче нове раднике и изграде опсежне ланце снабдевања.

         Кинеска бродоградилишта не граде, међутим, само контејнерске бродове, танкере и бродове за расуте терете, већ и ратне бродове за националну ратну морнарицу.

         Некада моћна бродоградња Сједињених Држава више не производи значајнији број трговачких бродова. Многа америчка бродоградилишта имају само једног великог купца, морнарицу, а не испоручују бродове на време и прескупа су.

         Кинеска морнарица има 370 ратних бродова, што је чини највећум на свету. Очекује се да ће се број њених бродова до 2030. повећати на 435. Притом кинеска бродоградилишта праве све софистицираније ратне бродове, попут разарача Тип 055.

         Према прогнозама, америчка морнарица са својих 292 брода у најбољем случају ће остати на том броју, а може се смањити наредних неколико година.

         The Wall Street Journal упозорава: у дуготрајном сукобу - кинеска бродоградилишта ће својој морнарици обезбедити значајну предност.

         Амерички лист наводи да су кинеска бродоградилишта дизајнирана да граде ратним темпом, а америчка бродоградилишта се боре да одрже корак чак и са мирнодопском потражњом.

         То је за америчке стратеге забрињавајуће јер је сукоб у  Украјини показао: ратови могу да трају дуго и захтевају за то потребну индустрију.

          „Индустрија Сједињених Држава једноставно није спремна за сукоб са Кином око Тајвана“ – закључио је The Wall Street Journal.