СТАМЕНКОВИЋ: Србија за 2012. добила - дужнички буџет

У НАРЕДНИМ ГОДИНАМА НЕЋЕ ВИШЕ БИТИ УСЛОВА ДА СЕ ДЕФИЦИТ ПОКРИВА НОВИМ ЈАВНИМ ЗАДУЖИВАЊЕМ

• Предстоје нам три године у којима ћемо по свој прилици имати негативан салдо прилива и одлива дугорочних кредита из иностранства. За разлику од свих година до сада, отплате ће бити веће него прилив нових кредита, рекао је економиста Стојан Стаменковић и као разлоге навео високо доспеће отплата, као и то што стопа сервисирања нашег дуга износи 35 одсто, уместо 25 одсто колико је граница

        БЕОГРАД, (ФоНет) - Економиста и координатор истраживачког пројекта Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Стојан Стаменковић изјавио је да се буџет за ову годину због рушења фискалне дисциплине и изостанка реформи и фискалног прилагођавања може оценити као дужнички.

        Стаменковић је, приликом представљања децембарског броја часописа МАТ, рекао да постоје два ризика за рушење фискалне дисциплине. Једнан је ако дефицит буде већи од пројектованог, што је могуће због подбачаја прихода, а други је пробијање границе јавног дуга од 45 одсто.

        „Наша је процена да ћемо до краја првог полугођа ту границу достићи и потом је премашити и за наредне године више не остаје простора да се новим јавним задуживањем финансира тај дефицит“, рекао је Стаменковић.

        Он је рекао да прлив у буџет може да подбаци и објаснио да је знатно мање прихода од пореза на доходак, а и питање је колики ће бити приходи од ПДВ.

        „Предстоје нам три године у којима ћемо по свој прилици имати негативан салдо прилива и одлива дугорочних кредита из иностранства. За разлику од свих година до сада, отплате ће бити веће него прилив нових кредита“, рекао је Стаменковић и као разлоге навео високо доспеће отплата, као и то што стопа сервисирања нашег дуга износи 35 одсто, уместо 25 одсто колико је граница.

        Стаменковић је рекао и да је Владином „одлуком да се максимирају марже за поједине прехрамбене производе фактички уведена контрола цена“.

        „То потпуно искаче из тржишног система у који се ми кунемо“, рекао је Стаменковић и додао да је ова уредба ретроградна и може да доведе до сужавања асортимана понуде, веће корупције, активирање црног тржишта и веће инфлације.

        Он је рекао да се контрола цена у тржишним економијама уводи само у случају рата, земљотреса, поплава великих размера, цунамија, а ништа од тога се у Србији није десило.