Совјетски пилоти 1951. масакрирали две америчке ескадриле над С. Корејом и спречили атомски напад на СССР
ПОКАЗАЛИ АМЕРИМА ДА СУ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ИМАЛИ СРЕЋЕ ШТО НИСУ РАТОВАЛИ СА СССР
* Први масакр се догодио 12. априла 1951-ве. Американци су са48 стратешких бомбардера B-29 Superfortress у пратњи преко 120 ловаца F-80 Shooting Star, F-84 Thunderjet Ф-80 и F-86 Sabre кренули на севернокорејски град Сингхису. Пресрела су их 44 МиГ-15
* B-29 Superfortress су летели у групама од 12, а иза њих - на два или три километра удаљености – цело јато ловаца. Совјетски пилоти су одмах ступили у битку. Американци су били затечени. У почетку уопште нису схватали ко и одакле пуца на њих - „Мигови“ су брзо узлетали увис и одозго решетали америчке „летеће тврђаве“ напуњене бомбама
* Потом је група совјетских ловаца почела да прогони челне B-29 Superfortress, а остали МиГ-15 су се устремили на ловце из њихове пратње – да не би могли да им помогну. Читава битка потрајала је нешто више до 20 минута. Совјетски асови оборили су десет B-29 Superfortress и неколико ловаца, а још 15 тешких бомбардера је било озбиљно оштећено
______________________________________________________
АМЕРИКАНЦИ се у Другом светском рату нигде нису сударили са Црвеном армијом.
Корејски рат им је показао да су имали среће што нису.
Јер, пре равно 70 година - 12. априла 1951. године – у ваздушној бици са совјетским МиГ-15 имали су десетине оборених авиона и стотине заробљених пилота.
Имали су такве губитке да је након тог „црног четвртка“ у САД била проглашаена национална жалост од целих седам дана. А имали су за чим и да жале јер су им совјетски ваздушни асови за неколико минута разбили армаду бомбардера B-29 Superfortress.
Први совјетски пилоти стигли су у Кореју као добровољци у новембру 1950.
У атмосфери најстроже тајности у ту земљу су – замаскирани као испорука пољопривредних комбајна – пребачени млазни ловци МиГ-15.
МиГ-15 "Фагот"
Совјетски пилоти су морали да обуку кинеске и корејске униформе.
До њиховог доласка су се Јенкији осећали лагодно и сигурно у небу северно од 38. паралеле јер су Амери и њхови савезници већину севернокорејских борбених авиона већ били уништили.
Совјетским пилотима је било забрањено да прелазе 38. паралелу и да избегавају да изгубе неки МиГ-15 на непријатељској територији.
Американци су пре „црног четвртка“ били објавили лов на МиГ-15 и обећали велику новчану награду оном ко ће им испоручити цео тај авион.
Многи совјетски пилоти су се донедавно носили са Хитлеровима мајсторима из Луфтвафе, а МиГ-15 су по брзини, ватреној моћи и маневарским могућносима „за главу“ изнад америчких ловаца F-80 Shooting Star и F-84 Thunderjet Ф-80.
После првих озбиљнјиих окршаја, неколико тешких бомбардера B-29 Superfortress није се вратило на аеродроме узлетања.
Да би смањили губитке, Американци су у Кореју хитно пребацили своје најновије ловце F-86 Sabre који тек незнатно инфериорнији од МиГ-15.
Отад су совјетски пилоти теже добијали ваздушне битке.
Зато је у пролеће 1951. године у Кореју послата 324. ловачка ваздухопловна дивизија под командом легендарног аса Ивана Кожедуба.
А 12. априла Американцима се десила права авио-катастрофа.
Планирали су масовни бомбардерски напад на корејски град Сингхису, на његову најважнију инфраструктуру.
Радарске станице приметиле су велику групу непријатељских летелица која се кретала брзином од око 500 километара на сат према севернокорејским положајима. Радило се о 48 стратешких бомбардера B-29 Superfortress у пратњи преко 120 ловаца.
Кожедуб је ризиковао оставивши аеродром без заштите и подигао је у ваздух све борбено сппремне МиГ-15 своје дивизије.
Укупно 44 авиона.
Иван Кожедуб
Совјетски авиони су убрзо сустигли Американце. B-29 Superfortress су летели у групама од 12, а иза њих - на два или три километра удаљености – цело јато F-80 Shooting Star, F-84 Thunderjet Ф-80 и F-86 Sabre.
Совјетски пилоти су одмах ступили у битку.
Американци су били затечени. У почетку уопште нису схватали ко и одакле пуца на њих - „Мигови“ су брзо узлетали увис и одозго решетали америчке „летеће тврђаве“ напуњене бомбама.
Група совјетских ловаца почела је да прогони челне B-29 Superfortress, а остали МиГ-15 су се устремили на ловце из њихове пратње – да не би могли да им помогну.
За свега неколико минута више B-29 Superfortress је већ било у пламену.
Топови МиГ-15 са фугасним пројектилима направили су огромне рупе на B-29 Superfortress, па њиховим посадама није преостајало ништа друго до да искачу падобранима.
Неки B-29 Superfortress наставили су још да лете, али нису стигли до аеродрома.
Читава битка потрајала је нешто више до 20 минута.
Совјетски асови оборили су десет B-29 Superfortress и неколико ловаца, а још 15 тешких бомбардера је било озбиљно оштећено.
Заробљено је више од стотину америчких пилота који су искочили падобранима.
Сви МиГ-15 су се вратили у базу.
Американци су вбили престрављени. Цела три месеца нису се усуђивали да опет нападну.
Ипак им се догодио и црни уторак: 30. октобра исте године када је B-29 Superfortress требало је да бомбардују корејски аеродром Намси.
Совјетски пилоти су осујетили ту велику операцију у коју је кренуо 21 B-29 Superfortress под заштитом око 200 ловаца.
Пресрело их је нешто више од 40 Мигова.
Не улазећи у битку са пратећим америчким ловцима, по B-29 Superfortress су тукли из топова и митраљеза. Совјетски пилоти су нападали у паровима, што им је давало више слободе у доношењу одлука и циљању.
B-29 Superfortress нису стигли до аеродром Намси.
Чак 12 их је оборено, а само један МиГ-15.
Након овог ваздушног масакра - B-29 Superfortress су летели само ноћу, појединачно или у малим групама.
Укупно су совјетски асови уништили око 1.300 непријатељских летелица у Кореји. Према различитим проценама, Американци су изгубили од 60 до 90 тешких B-29 Superfortress.
Претпоставља се да су и ова два пораза битно утицала да САД не покушају да на СССР баце атомску бомбу (или бомбе).
