Кембриџски професор: Хитлера је покретала истовремена љубав и мржња према Англоамерици

КЊИГА БРИТАНСКОГ ИСТОРИЧАРА БРЕНДАНА СИМСА „ХИТЛЕР – ГЛОБАЛНА БИОГРАФИЈА“ УЗБУРКАЛА ДУХОВЕ

* Симсова кључна теза је да замајац рата и уништавања није била Хитлерова мржња према бољшевизму, већ одмеравање снага са Великом Британијом и САД

* Симс тврди да чак ни Хитлеров антисемитизам није настао у првој линији из дубоке мржње према Јеврејима, већ из конкурентског односа према „светском капитализму" настањеном у Америци. Тамо је он видео Јевреје који држе у рукама полуге моћи

* Француска, али и Совјетски Савез, за Хитлера су имали само подређену улогу – јер их Немац није видео као конкуренцију, а у случају Совјетског Савеза – дуго их није видео ни као опасност

* Хитлер је, пише Симс, дуго желео да етаблира Немачки „само" као велику силу у Европи – ништа више од тога. Хтео је да направи противтежу светској сили САД: „Хитлеров циљ није била светска владавина, већ преживљавање нације"

* Симсов закључак гласи: „Читава Хитлерова стратегија се састојала у коришћењу опасности бољшевизма да би остварио утицај у Немачкој, Европи и пре свега Англоамерици"

______________________________________________________________________

        МОРА ли историја националсоцијализма да буде наново исписана? „Хитлер – глобална биографија“ ирског историчара нуди нова тежишта. А слици Хитлера додаје нову нијансу. Реч је о књизи после које ће расправе тек почети.

        Заправо, има сасвим довољно књига о Адолфу Хитлеру. Управо последњих година су изашле многе Хитлерове биографије реномираних историчара. Сада се теме латио и Брендан Симс, професор историје међународних односа на Универзитету у Кембриџу. Његова књига са више од 1000 страна је прошле јесени објављена на енглеском, а сада је издат и немачки превод.

        Кад год се у Немачкој објави нова Хитлерова биографија, то је увек догађај.  

        Недељу дана пред појављивање књиге, недељник Шпигел  је објавио интервју са Симсом, који је ту говорио о својој главној тези. А она гласи овако: Хитлера је у унутрашњој и спољној политици покретала истовремена љубав и мржња према Англоамерици. Замајац рата и уништавања није била мржња према бољшевизму, већ одмеравање снага са Великом Британијом и САД.

Хитлеров однос према Англоамерици

је обележен завишћу и дивљењем

        Ту су била битна Хитлерова искуства између 1914. и 1918. године: „Дивљење и поштовање су проистекли из његових искуства у Првом светском рату. Хитлер се стално враћао причи о жилавости Британаца какву је доживео на фронту."

        Чак ни антисемитизам није настао у првој линији из дубоке мржње према Јеврејима, већ из конкурентског односа према „светском капитализму" настањеном у Америци. Тамо је он видео Јевреје који држе у рукама полуге моћи.

        Мора ли сада да се ревалоризује поглед  на Хитлера и његове мотиве?

        Више детаљних Хитлерових биографија објављених последњих година нуди друкчија гледишта. Као стандардно дело важи двотомна Хитлерова биографија Британца Јана Кершоа, објављења 1998/2000, у којој је тај историчар у центар поставио садејство Хитлера и немачког народа. Хитлер је могао да ради то што је радио зато што му је народ „изашао у сусрет" припремајући са своје стране тло за националсоцијалистичку идеологију – то је теза овог аутора.

Брендан Симс

Има много Хитлерових биографија

– свака ставља своје акценте

        Пре и после Јана Кершоа, разни други биографи из Немачке и иностранства су постављали своја сопствена тежишта. Још 1973. се немачки публициста Јоахим Фест суочио са Хитлером, посветивши му обимну књигу која је дуго важила као стандардно дело. По објављивању је одмах постала бестселер.

        Касније је установљено да садржи многе грешке када је у питању инвестигативни рад, између осталог и зато што се аутор превише поуздао у исказе Алберта Шпера, бившег Хитлеровог министра за оружје. Осим тога, Фест се сасвим мало и маргинално бавио холокаустом.

        Новинар и историчар Свен Феликс Келерхоф је прошле године још увек сматрао да је та књига једна од „седам најважнијих Хитлерових биографија". „Неке књиге могу да постану класична дела – то је случај када могу да се читају иако су у књижевном смислу превазиђене", рекао је.

        Многи су сматрали да Фестова књига има велике књижевне квалитете.

        Већ дуго се две групе историчара споре око питања: како треба схватити Хитлера и његову политику.

        Такозвани „интернационалисти" у Хитлеру виде кључну, јаку, фигуру чији су мишљење и идеологија одлучујуће обележили период између 1933. и 1945. Њима су супротстављени такозвани „структуралисти" који су се више бавили интеракцијама конкурентских група у оквиру националсоцијалистичког система а мање – Хитлеровом политичком тежином.

Историчари и данас расправљају

о слици Хитлера

        Када је реч о питању како је националсоцијализам уопште могао да функционише за време владавине Хитлера, постоје различите интерпретације о којима се много дискутује. Неки се питају: да ли је Хитлер уопште био урачунљив у смислу рационално делатног политичара – постоји већ много анализа о стању његовог духа.

        Сада имамо и књигу Брендана Симса: „Хитлер. Глобална биографија".

        Чим је објављена, појавиле су се и различите реакције. «Гардијан» је вехементно критиковао велику усредсређеност аутора на тезу да је Хитлер радио то што је радио зато што је био толико фиксиран на Велику Британију и САД.

        На интернет-платформи „Хистори њуз нетворк" један историчар замера аутору што полази од претпоставке да је Хитлер био психички стабилан и што га представља као рационалног човека.

        „Симс га прихвата као особу коју покреће идеологија са јасно дефинисаном интелектуалном надградњом, а не као дубоко несигурног, нарцистичког социопату."

        Конзервативни «Нешнал ривју» је био наклоњенији аутору и смата да Симс превише „гура" амерички поглед на Хитлера, али да књигу, и поред одређених мана, ваља прочитати, мада више као прилог дебати него као дефинитивну интерпретацију фигуре Адолфа Хитлера. То није, како Симс и сам наводи, „цео Хитлер".   

   Рузвелт и Черчил 1943. У Казабланки  

        И заиста: Брендан Симс на почетку напомиње да његова књига не може да се мери са књигама његових претходника. Да она „није ни прво значајно дело о својој теми, а ни последње". То звучи скромно.

        Само нешто касније, аутор пун самопоуздања пише о себи у трећем лицу: „Ако се његове тврдње покажу као одрживе, Хитлерова биографија, а можда и прича о Трећем рајху, морали би да се промишљају изнова".   

        Поред фиксације на политику, друштво и културу Англосаксонаца – Симс се стално враћа на Хитлерова размишљања о Британцима и Американцима  - упадају у очи и неки други акценти на које је обратио посебну пажњу: Француска, али и Совјетски Савез, за Хитлера су имали само подређену улогу – јер их Немац није видео као конкуренцију, а у случају Совјетског Савеза – дуго их није видео ни као опасност.

Симс: Хитлер је врло критички

судио о свом народу

        Још једна смела теза аутора: Хитлер је на многим пољима о свом народу имао негативно мишљење – па и после 1933: „Није држао много до немачког народа у саставу који је имао. Био је болно свестан његовог сиромаштва и незнања",  пише овај историчар.

        Већ две године пре избијања рата, Хитлер је изгубио у трци са Англоамериком – када се гледа на животни стандард: „Године 1937, Хитлер је практично признао пораз".

        Аутор наводи да је Хитлер био антисемит пре свега због своје дубоке аверзије према капиталистичкој светској сили САД: „И заиста је постао антисемит великим делом због своје мржње према капиталистичким англоамеричким силама".

        Хитлеров однос пема англоамеричком простору је, како наоди Симс, био пун противречности. Тако је он још у раним годинама био пун зависти: „Главни предмет његовог интересовања су биле Сједињене Државе, на које је почео да гледа као на модел државе". А то је било тако, тврди аутор, јер је Хитлер сматрао да Американци имају географске предности. Али и зато што је реч о нацији која своју егзистенцију има да захвали немачким исељеницима.

        Американци су „животни простор" освојили на западу континента, због чега је, како пише Симс, Хитлер хтео да освоји нови „животни простор за Немце" на истоку Европе.

Хитлер је хтео да етаблира Немачку

као пандан Америци

        Хитлер је, пише Симс, дуго желео да етаблира Немачки „само" као велику силу у Европи – ништа више од тога. Хтео је да направи противтежу светској сили САД: „Хитлеров циљ није била светска владавина, већ преживљавање нације".

        Симсов закључак: „Читава Хитлерова стратегија се састојала у коришћењу опасности бољшевизма да би остварио утицај у Немачкој, Европи и пре свега Англоамерици". То је смела теза која ће одмах упослити историчаре – не само у Немачкој.

        https://www.dw.com/sr/nov-pogled-na-hitlera/a-52694676