Булатовић: НАТО агресија на СРЈ је злочин који са годинама постаје све већи и већи
ДВОДНЕВНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА „МИР И НАПРЕДАК УМЕСТО РАТОВА И СИРОМАШТВА“
* Момир БУЛАТОВИЋ: „Бомбардовањем и убијањем се не може решити ниједан политички проблем, стога ни након две деценије проблем Косова и Метохије није решен, јер Срби и Албанци нису постигли обострано праведно решење, које би се заснивало на праву, а не на сили. Узрок тога лежи у амбицијама и аспирацијама НАТО“
* Министар Зоран ЂОРЂЕВИЋ: „Чињеница је да је Србија увек бирала праву страну и била на страни победника. То да смо на правој страни и да желимо слободу одржало нас је све. Неки данас треба да размисле на чијој су страни“
* Владика бачки ИРИНЕЈ: Црква кроз историју, а посебно од дана агресије негује културу сећња и налази се у епицентру те културе. са уверењем да жртве нису мртве, већ су мртви џелати тих жртава. Нажалост, и данас постоји пропаганда која жртве показује као убице, а убице као жртве
* Заменик председника Државне Думе Руске Федерације Пјотр ТОЛСТОЈ: Пре 20 година извршен је злочин над СРЈ без сагласности УН, супротно међународном праву. И за Русију то је било право откриће, тада је већина грађана моје земље схватила цену речи Запада. Та лаж траје до данас. Ни данас политика која је била пре 20 година није промењена, на речима је једно, на делима друго
___________________________________________________________________
НАТО агресију не смемо да заборавимо, о томе морамо да причамо како би деца и будућа поколења знала како да учине да се то више никада не понови ни у Србији, нити било где на свету, рекао је министар Зоран Ђорђевић поводом 20 година од НАТО бомбардовања.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је, на међународној дводневној конференцији под називом "Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва", која се одржава у Дому Војске Србије, а коју организују Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије, Друштво српских домаћина, рекао да се Србији дешавало много ружних ствари у историји.
НАТО агресија на СРЈ је злочин који годинама постаје све већи и већи, рекао је председник Савезне Владе СРЈ у време НАТО бомбардовања Момир Булатовић, који је истакао да је имао историјску част да са места председника савезне Владе учествује у одбрани своје државе, пре, током и након злочиначке агресије НАТО.
Булатовић је навео да 20 година касније размере почињеног злочина показују да је временом и по последицама, по међународни мир и ситуацију у свету, тај злочин постао још већи, него што је деловао у време извршења.
"Бомбардовањем и убијањем се не може решити ниједан политички проблем, стога ни након две деценије проблем Косова и Метохије није решен, јер Срби и Албанци нису постигли обострано праведно решење, које би се заснивало на праву, а не на сили. Узрок тога лежи у амбицијама и аспирацијама НАТО-а", рекао је Булатовић.
"Чињеница је да је Србија увек бирала праву страну и била на страни победника. Неки данас треба да размисле на чијој су страни", рекао је Ђорђевић.
Како је рекао, 1999. године, за време НАТО агресије, 78 дана било је врло тешко борити се против свих, а при том се осећати усамљено, јер Србија је тада имала само подршку у смислу да смо знали да имамо и пријатеље, али није могла имати војну подршку.
"То да смо на правој страни и да желимо слободу одржало нас је све", рекао је Ђорђевић и додао да нас је све у земљи до 2012. године било малтене срамота од тога што нам се догодило, те да је тек доласком садашњег председника Александра Вучића на чело Владе Србије и жељом да се нешто промени изабрано, према речима Ђорђевића, благу реч да је то што нам се десило агресија.
"Та агресија није трајала само 78 дана, наставило се и до данас, поседице су присутне", рекао је Ђорђевић и подсетио да је страдало око 3.000 људи, војника, полицајаца, цивила, деце.
Како је казао, број настрадалих није коначан, они се могу бројати и данас, јер и данас умиру они за које се "не зна да ли је то зато што им је време или због последица на здравље због бомбардовања".
"Ми смо велики народ, мали по броју, али народ који уме да опрашта. Међутим, не смемо да заборавимо. НАТО агресију не смемо да заборавимо, о њој морамо да причамо како би деца знала како да се понашају како се то више нијкада не би поновило, не само нама, већ нигде у свету. И данас постоје жаришта, али ово не сме да се понови", каже министар.
Он је истакао да Влада Србије и председник Вучић воде слободарску политику, и додао да Србија не жели конфротацију ни са ким, нити било које ратове у читавом свету који доносе сиромаштво.
"Србија је слободарска земља. НАТО агресија нам се десила, али наша држава је данас спремна да одбрани било који део своје територије. Нећемо дозволити да нам се деси поново оно што се дешавало нашем народу. Србија је спремна да одбрани свој народ", навео је Ђорђевић.
Владика бачки Иринеј Вуловић казао је да Црква кроз историју, а посебно од дана агресије негује културу сећња и налази се у епицентру те културе, као и да првенствено негује молитвено сећање и то са уверењем да жртве нису мртве, већ су мртви џелати тих жртава.
Истиче да, нажалост, и данас постоји пропаганда која жртве показује као убице, а убице као жртве и додаје да ће требати времена да се та "затрована духовна атмосфера рашчисти".
Председник Савета Срба Црне Горе Момчило Вуксановић казао је да потписивањем примирја у Куманову злочини НАТО алијансе на СР Југославију нису престали и навео да је садашње руководство Црне Горе, не питајући своје грађане, државу учланило у НАТО.
"То је највеће бешчашће, актуелна власт је на тај начин оправдала злочине над својим народом, а страдање нашег простора се наставља. Бомбе су оставиле страшне последице, па је јасно да је број оболелих од рака изазваних због бомбардовања све већи, у Црној Гори је утростручен", казао је Вуксановић и додао да је у Црној Гори покренута иницијатива за формирање парламентарне комисије за испитивање последица бомбардовања.
Важно остати уз Србе са Косова и Метохије
У име српске дијаспоре, на конференцији се обратио Михаило Гавриловић, Србин из Лондона, који од своје 11 године живи у иностранству, који је највећи део времена живео у Британији, а осам година у Немачкој.
"Све те државе су чланице НАТО-а. Можете да замислите како смо се осећали када смо били изложени демонизацији Србије и Срба", казао је Гавриловић и истакао да су бомбе по Србији и Црној Гори падале 1999. године, али да је медијски рат почео бар 10 година раније.
У име хуманитарних организација СОС Југославија и СОС Косово и Метохија присутнима се обратио Енрико Виња који је истакао да и након 20 година од НАТО агресије потребно је подржати и помоћи српском народу у јужној покрајини, који и у 21. веку живе у енклавама.
Како каже, њему је ситуација на КиМ позната и из "прве руке", јер често одлази и посећује Србе у енклавама, јужно од Ибра.
"Познати су ми проблеми са УЧК-а. И данас само могу да одем на КиМ уз пратњу Кфора, а Срби ми стално кажу исту ствар - мораш да говориш у име нас, немој да нас оставиш саме у енклавама", казао је Виња.
Уследили су Авганистан, Ирак. Либија, Сирија...
Заменик председника Државне Думе Руске Федерације Пјотр Олеговић Толстој истакао је да је пре 20 година извршен злочин над СРЈ без сагласности УН, супротно међународном праву, јер запад није био задовољан због тежње политичара и тежње једне земље да буду јединствени.
"И за Русију то је било право откриће, тада је већина грађана моје земље схватила цену речи Запада. Та лаж траје до данас", казао је Толстој.
Према његовим речима, ни данас политика која је била пре 20 година није промењена, у речима је једно, на делима друго, што доказује и то да се после бомбардовања СРЈ догодио Авганистан, Ирак, Либија, покушај свргавања режима у Сирији..., чиме су се сви уверили у то да постоје двоструки стандарди, који су начин за остваривање геополитичких циљева.
Председница Светског савета за мир из Бразила Сокоро Гомеш навела је да је НАТО рат у Југославији био корак који су преузеле империјалистичке западне силе како би спровеле стратегију светске доминације користећи регион Европе као терен, а имајући за циљ Русију.
Историчар из Израела Гидеон Грајф навео је да се из данашње перспективе може закључити да бомбардовање није постигло оно што је био циљ, односно да је страдање настављено, а уместо да престану ратови у региону, такозвана ОВК је наставила своје активности на Косову и након бомбардовања и проширила се у друге делове Србије и у Северну Македонију.
