За бебу у Србији - 15 хиљада евра!
ЦВЕТА ТРГОВИНА ЉУДИМА НА БАЛКАНУ
ГОДИШЊИ извештај УН о трговини људима за 2012. упозорио је светску јавност да је ово кривично дело постало глобални феномен и озбиљан мафијашки посао, јер се у том послу обрће више од 32 милијарди долара. Половину овог „годишњег промета“ трговаца људима, чини продаја деце и беба, пишу „Новости“.
„У свету је више од 2,5 милиона људи из 136 земаља жртва трговине људима. Од успутне станице трговаца људима Србија је постала крајње одредиште жртава. До септембра 2012. регистрована су 54 наша грађанина који су жртве трговине људима. Од тога, трећина су деца и бебе,“ упозорава криминолог Душан Давидовић, који истиче да због скривене природе није могуће реално проценити величину овог проблема у Србији.
Европске хуманитарне организације, међутим, тврде да трговина бебама цвета на Балкану.
„Нагли пад наталитета и пораст потрошачког менталитета главни су узрок пораста трговине бебама у свету. Новорођенчад су илегална роба, „златна векна“, како кажу трговци бебама, и имају високу цену. Комерцијализација беба отпочела је у Америци, а потом у земљама ЕУ, када је отворена потражња за децом за усвајање. Хуманитарни посао се претворио у прљави бизнис,“ каже Давидовић.
Поред САД, Кине, Русије, Грчке, Бугарске, Румуније, Египта, Нигерије и у Србији се бебе продају за око 15.000 евра. Код нас су регистрована два главна облика трговине бебама: крађа после порођаја у породилиштима и злоупотреба беба код усвајања.
Полиција је лане поднела три кривичне пријаве због препродаје новорођенчади. Продавци су били родитељи или самохране мајке, а купци парови без деце. На југу Србије беба је продата усвојитељима за само 200 евра. Центри за социјални рад годишње пријаве по два случаја трговине новорођенчадима током усвајања.
„Држава се тим не бави озбиљно иако званично има и Тим за борбу против трговине људима и Центар за заштиту жртава трговине људима. У неким случајевима усвајања било је речи о продаји новорођенчета. То је могуће јер Закон о породици каже да родитељ даје сагласност на усвојење „са или без одређивања потенцијалне усвојитељске породице“. Обично самохрана мајка, због новца даје бебу, па се закон у пракси лако изврнуо у кривично дело,“ објашњава Тамара Лукшић Орландић, заменик заштитника грађана.
Омбудсман је 2009. примио пријаве за нестанак три бебе. Заштитник грађана има и извештај Анкетног одбора Народне скупштине о случајевима несталих беба којима се губи траг у српским породилиштима од 1975. до 1990.
„И данас 6.000 родитеља у Србији сумња да су им бебе украдене из породилишта. Родитељи су поднели око 1.500 пријава, јер им у болници нису показивали тело преминуле бебе. Трећина родитеља је од ЈКП „Погребних услуга“ добило потврду да бебе никада нису сахрањене на београдском гробљу „Лешће“. Једна професорка је недавно нашла своју „умрлу сестру“, која је украдена као беба,“ открио је истраживач Миша Ристовић из Ниша.
У књизи „Рођени да нестану“ Ристовић је открио да су „беби-мафију“ чинили лекар, бабица, патолог, матична служба и наручилац бебе. Српске бебе су продаване у Шведској, Данској, Холандији, Француској и Америци. За њих се плаћало и по 20.000 марака.
„У међувремену су, ипак, донесени акти којима се обезбеђује контрола поступања код смрти бебе у болници. На захтев ЈКП „Погребне услуге“, здравствене установе у Београду увеле су изјаве родитеља и општине о судбини беба, без којих не жели да преузима тела преминулих новорођенчади,“ сматра Тамара Лукшић Орландић.
Последњих десет година, међутим, у Србији је у порасту рађање беба за познатог наручиоца, али и изнајмљивање беба за просјачење по улицама Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, али и Милана, Рима, Беча, Стокхолма, Атине и Цириха.
„Просјаци, углавном младе жене, изнајмљују од рођака из сиромашне провинције бебе за 1.000 евра годишње. Држе их у наручју, просе и дневно зараде до 1.500 динара,“ открила је београдска полиција.
У Браничевском округу, међутим, грађани и полиција сумњају да се бебе и деца продају или киднапују и препродају због трговине људским органима, али о томе нема опипљивих доказа. Међутим, САД званично у свом годишњем извештају тврде како „Србија предњачи у региону по броју жртава трговине људима и децом“.
Социолизи тврде да се бебом сматра новорођенче до 24 месеца. У Србији постоје четири главна узрока трговине бебама - куповина ради обезбеђивање наследника, лажно усвајање деце ради препродаје, продаја ради уличног просјачења и крађа због узимања људских органа.
