USAID је уложио огромна средства у зомбирање српског становништва

ВАШИНГТОН ЗА СВОЈУ НАЈВАЖНИЈУ АГЕНЦИЈУ ИЗДВАЈА 1% ДРЖАВНОГ БУЏЕТА, ШТО ЈЕ ЗА 2011. ГОДИНУ БИЛО - 151 МИЛИЈАРДУ ДОЛАРА

• Где год да погледате, наићи ћете на дирљиво јединство између USAID-а и локалних опозиционара у земљама Северне Африке и Блиског Истока
• У Србији је увек било прозападног расположења, јер је европска држава. Но, сада се та расположења, залагањем „тихих Американаца” преобраћају у антисрпска расположења
• Зар то није успех кад некаква српска елита изражава спремност да се помири са независношћу Косова и Метохије зарад ступања у ЕУ и НАТО, чиме се поставља камен темељац за уништење Србије као јединствене националне државе, једне од историјских тврђава православне цивилизације?
• У међувремену је USAID уложио огромна средства на зомбирање српског становништва. Другачије не може, јер ће се у супротном „затурити” читав балкански пројекат НАТО
• Русија је одустала од статуса неразвијене нације и то се „тихим Американцима” није допало. Још мање се то свидело становницима руске „Лисје горе”, који су се толико надали америчкој помоћи у „дестаљинизацији руске свести”
• USAID по дефиницији не може донети ништа добро и прогресивно човечанству, зато што је од свог настанка разрађена као пројекат тајне службе и намењена је искључиво за реализацију америчких интереса у иностранству
• USAID није само највећи „кров” за ЦИА. То је приде и орган предвиђен за вођење најважнијег и најодговорнијег рата данашњице – рата против свести народа. Тај рат се води свим средствима, почевши од песмице „I want to be Americano” а завршно са пуцњавом снајпериста и терористичко-демократским превратима
• Русији није потребно покољење либералоида са америчким квасцем, које нема појма о својим коренима
• Руски народ је одавно скептичан према својим суграђанима који се за истину боре уз помоћ туђег новца

Аутор: Дмитриј СЕДОВ

         РОМАН „Тихи Американац” енглеског писца Грема Грина, угледао је светлост дана 1955. године.

         Књига говори о томе како су САД водиле борбу са „земљама у развоју” и са „црвеном опасношћу”. Американци који су послати у Вијетнам, растрзан унутарполитичким сукобима, дубоко су уверени да они представљају једну много савршенију цивилизацију и да имају Богом дано право да друге „натерају у срећу” и најпрљавијим могућим средствима. Они уз све то верују у некакву „трећу силу” која још не постоји код неразвијених народа, али која мора да се појави.

         Та „трећа сила” испрограмирана да спаси Вијетнам а уједно да успостави и господарење САД у земљи, по мишљењу хероја романа и оних који га упућују, треба да буде национална демократија. Други протагониста упозорава главног јунака: „Та ваша трећа сила, то су све књижевне измишљотине и ништа више. Генерал Це је само касапин са две-три хиљаде војника и ту нема никакве треће демократије”.

         Али херој се не може разуверити. Он организује експлозију на тргу у којој гину потпуно невини жена и дете, а њега који стоји на тргу испуњеном трупама, оптерећују ништавне ствари: „погледавши на оквашени део својих ципела, снужденим гласом је упитао:

         –  Шта је ово?

         – Крв – рекао сам ја – као да је никад ниси видео?

         –  Треба је одмах очистити, не може се тако ићи код посланика – рекао је он…”

         Због своје продорне истине, роман је доживео сензационалну реакцију у свету. Екранизован је уз учешће најбољих глумаца и до данас је сачувао популарност.

         У моменту писања романа Американци нису имали тако моћну организацију попут USAID и углавном су деловали под окриљем амбасада. Али потребе за демократским прекрајањем света учиниле су своје и администрација САД је 1961. године основала „боравиште добра” – Агенцију за међународни развој (USAID), која је постала главни протагониста ширења „треће силе” по читавом свету. Сваки здравомислећи човек који покуша да разабере шта је то USAID (у даљем тексту АМР) и да појасни правни статус те организације, запашће у ћорсокак.

         Ево шта она представља на свом официјелном сајту.

         „Агенција САД за међународни развој. Независна агенција Федералне власти САД. Одговорна је за цивилну помоћ САД другим земљама. Администратора Агенције и његовог заменика именује Председник уз сагласност Сената и делује у координацији са Државним Секретаром САД.

         Основни правци рада Агенције укључују подршку трговини, пољопривреди, економском расту, здравственој заштити, хитну хуманитарну помоћ, помоћ у спречавању сукоба и подршку демократији у више од 100 земаља света”.

         Председник Џон Кенеди је у новембру 1961. године потписао акт о оснивању USAID-а. Први пут је једна државна институција САД у потпуности усредсређена на помоћ у економском и социјалном развоју других земаља, објединивши у себи функције неколико раније постојећих организација. За финансирање програма те организације, сваке године се издваја око 1% федералног буџета САД.

         USAID има своје представнике у већини земаља света. Стварање Агенције је био резултат рада на унапређењу различитих програма америчке спољне помоћи, чија је основа био Маршалов план по коме су САД пружале помоћ послератној Европи и који је у августу 1951. године престао са радом”.

         Поставља се питање – да ли је природно постојање „независне агенције” коју држава издржава? Питање није нимало једноставно, поготово ако се узме у обзир да је 1% комплетног државног буџета САД за 2011. годину, износило 151 милијарду долара.

         Толико су добили „тихи Американци” за решавање својих специфичних проблема.

         Судећи по издвојеним сумама, могло би се претпоставити да они воде некакву титанску работу која би свима морала бити очигледна.

         Какви су то силни послови и да ли АМР пружа много помоћи за „више од стотину народа широм света”?

         Али, уколико смо почели са Вијетнамом, могли бисмо са њим и наставити.

         Добивши статус сарадника USAID-а 1961. године, „тихи Американци” су наставили са убеђивањем Вијетнамаца колико је страшан „црвени Вијетнам” и да је рат против њега користан и неопходан. Он ће зауставити ширење комунизма и тада ће све неразвијене земље доживети процват.

         У борби за срећу Вијетнамаца, САД су по тој земљи распршиле милионе литара отровног дефолијанта, да би уништиле џунгле у којима су се скривали партизани. Тај дефолијант зову Agent Orange. Он садржи диоксин – један од најопаснијих канцерогена. И данас су у неким областима Вијетнама остале концетрације те материје штетне по здравље.

         По званичним подацима Вијетнама, неколико милиона Вијетнамаца је настрадало од Agent Orange.

         Међу њима и 150 хиљада деце, која су се родили са тешким урођеним оштећењима. Данас су по целој територији те земље разбацане мајсторске радионице у којима се ручно праве протезе за мале страдалнике. Појава рођених инвалида продужава се и у већ трећем колену Вијетнамаца, што захтева велики и добро финансиран програм борбе са том невољом.

         Ко би ако не АМР могао да предводи такав програм, поготово што је аутор проблема очигледан целом свету?

         И Агенција није остала по страни. Недавно је представник USAID-а Френк Донован саопштио радију „Аустралија” да ће Агенција уложити све напоре за решавање тог проблема. Она ће помоћи у чишћењу локалитета од контаминираности и широкогрудо ће за тај посао издвојити чак 41 милион долара.

         Он није ни писнуо о борби против урођеног инвалидитета или бар изградњи савремених фабрика протеза у Вијетнаму.

         Не запрепашћују нас размере америчке великодушности, оне су општепознате. Овде се поставља питање – а где иде остатак новца?

         Да није на подршку „пасионарисима”, „арапском пролећу”, успостављању у муслиманском свету „Rax Americana” уз помоћ ножа и омче?

         Зашто да не, још нисмо заборавили темељна овлашћења организације: „подршка демократији у више од 100 земаља света”.

         Покушајте се успротивити како USAID не сматра демократама те убице душа. Где год да погледате, наићи ћете на дирљиво јединство између USAID-а и локалних опозиционара у земљама Северне Африке и Блиског Истока. А шта је ту чудно? Први потпадају под цуцлу USAID-а, која попут дебеле крмаче може одједном да исхрани цело крдо младих свиња, а они ће, са своје стране узвратити кад ојачају, и оплодити у њеном интересу земљу у којој бораве, својим изметом. Тада постаје јасно због чега је тој организацији потребно тако много новца.

         „Но, но – огласиће се скептик из руског либералног круга – то је већ превише. Ви ћете ускоро почети лепити етикете. Непрекидно вас прогањају махинације Американаца”.

         Шта овде одговорити? Ништа, него навести други пример. После рата у Југославији 1999. године, та земља је буквално „заражена” уредима USAID-а. Данас их у Србији има више од 1600, на 7,5 милиона становника. У сваком маленом градићу, у сваком селу, имају своје „мисионаре” који на најразличитије могуће начине намећу Србима како су они после бомбардовања задобили срећу у виду „слободе и демократије” и како је једини њихов пут, западни пут.

         И не можемо рећи да је та делатност неуспешна. У Србији је увек било прозападног расположења, јер је она европска држава. Но, сада се та расположења, залагањем „тихих Американаца” преобраћају у антисрпска расположења.

         Зар то није успех када некаква српска елита изражава спремност да се помири са независношћу Косова и Метохије зарад ступања у ЕУ и НАТО, чиме се поставља камен темељац за уништење Србије као јединствене националне државе, једне од историјских тврђава православне цивилизације? То је велики успех.

         Друга је ствар што се природност природе не може обманути. Инсекти остају инсекти и српски народ ће их се кад-тад морати решити. Али, ово је само семе у пољу. У међувремену је USAID уложио огромна средства на зомбирање српског становништва. Другачије не може, јер ће се у супротном „затурити” читав балкански пројекат НАТО-а.

         Али, да ли та земља добија од USAID-а реалну хуманитарну и економску помоћ?

Па наравно да добија. Стиже у Приштину. Косово сада опстаје захваљујући западним донацијама. Иако постоје различите цифре. Званично, не долази тако много новца, око 150 милиона евра. А незванично – како знати.

         Додуше, Косово се миц по миц диже на ноге и попуњава свој буџет захваљујући трговини наркотицима. По неким подацима, сада у покрајини стиже више од милијарде евра од наркотичког обрта. Тако да његова будућност не изазива сумњу, као и оптимизам.

         На Далеком Истоку и на Балкану са USAID-ом је све у реду. Али из Русије стижу тужни гласи: протагонистима слободе и демократије отказује се гостопримство. Од 1. октобра ове године, забрањује се рад USAID-а у РФ. То је званично известило руско Министарство иностраних послова.

Администратор USAID-а Раџив Шах и Атифете Јахјага

         „Карактер рада представника Агенције у нашој земљи, често је био далеко од прокламованих циљева на сарадњи у развијању двостране хуманитарне сарадње. Реч је о покушајима да се преко доделе средстава утиче на политичке процесе, укључујући и изборе различитог нивоа као и на институције грађанског друштва. Озбиљне недоумице изазива рад АМР у руским регионима, поготово на Северном Кавказу, о чему смо не једном упозоравали наше америчке колеге. Треба узети у обзир и  околност да Русија сада улази у ред „нових донатора” и одбија да прихвати статус онога који добија помоћ за развој у свим међународним организацијама. Руско грађанско друштво је потпуно сазрело и не тражи никакво „спољно руковођење” – каже се у изјави руског Министарства спољних послова.

         Русија је одустала од статуса неразвијене нације и то се „тихим Американцима” није допало. Још мање се то свидело становницима руске „Лисје горе”, који су се толико надали америчкој помоћи у „дестаљинизацији руске свести”.

         Престарела Људмила Алексејева је већ дрхтавом руком сипала отров у лонац са напицима и из њега су већ покуљали колутови црног дима и проклетство на рачун Кремља. Нема сумње да ће јој се придружити Валерија Новгородскаја и да ће заједно нарицати рефрен са мањим хором либералоида.

         Из разноразних изјава америчких званичника на ту тему, сазнали смо да је у Руској Федерацији USAID радио од 1992. до 2012. године. Основни правци делатности USAID-а били су развој економије и демократије, здравствена заштита, сарадња на спречавању конфликата и достављања хитне хуманитарне помоћи.

         Агенција је сарађивала како са органима државне власти, тако и са групом невладиних организација: „Московском Хелсиншком групом”, Гајдаровим институтом, асоцијацијом „Глас”, удружењем „Меморијал” и другима. За двадесет година рада у Русији, укупна сума свих пројеката Агенције износила је око 2,7 милијарди долара”.

         Да појаснимо, саопштавали су како је АМР реализовала програме у области борбе са АИДС-ом и наркотичком зависношћу.

         Сад нам је јасно зашто нам је у вези са та два проблема стање тако добро.

         USAID је између осталих, пружио подршку и асоцијацији „Глас”, која је вршила контролу на изборима, као и правобранилачкој организацији „Меморијал”.

         У принципу, помагали су недораслом народу да се ослободи окова тоталитаризма и да ступи у ред цивилизованих народа.

         Видимо да је управо тамо и отишла тако „страшна лова”.

Љиља Шибанова, извршни директор „Гласа”

         Велики руски књижевник Александар Крупин је једном упоредио Русију са коњем, кога приликом преласка на другу страну нагриза слепило. Зашто баш то поређење пада на памет када читаш о делима „тихих Американаца” у нашој земљи ?

         Као што је приметила представник Стејт Департмента Викторија Нуланд: „Сад се поносе оним што је USAID урадио у Русији у последњих 20 година. Сви послови организације биће одговорно завршени или предати другим организацијама. Премда физичко присуство USAID-а у Русији доживљава свој крај, ми смо као и раније опредељени за подршку демократији, људским правима и развоју животно способног грађанског друштва у Русији и са нестрпљењем чекамо наставак сарадње са руским НВО” – каже се у изјави.

         Генерално, када слушате изјаве високих америчких званичника у високим владиним канцеларијама, било да се ради о СБ УН или нечем другом, чини вам се да или они цео свет сматрају идиотима или је њима самима потребна протеза за главу.

         Ликовање Хилари Клинтон приликом гледања крвавог масакра над Муамером Гадафијем, представља најбољу потврду те дијагнозе.

         АМР САД по дефиницији не може донети ништа добро и прогресивно човечанству, зато што је од свог настанка разрађена као пројекат тајне службе и намењена је искључиво за реализацију америчких интереса у иностранству.

         USAID није само највећи „кров” за ЦИУ. То је приде и орган предвиђен за вођење најважнијег и најодговорнијег рата данашњице – рата против свести народа. Тај рат се води свим средствима, почевши од песмице „I want to be Americano” а завршно са пуцњавом снајпериста и терористичко-демократским превратима.

         „Тихи Американци” не кују никакву реалну слободу „неразвијеном” свету. Они стварају потрошачког човека, који је у стању да данима седи испред телевизора или монитора и гута жваку прошарану рекламом за памперс и средство против перути, рекламу за исправан начин живота у коме је све на продају – роба, част, застава, Отаџбина.

         Тај „нови човек” продаје Америци сву имовину земље, заједно са изнутрицама. Данас се по целом свету одвија ланчана реакција те предаје својих народа од стране американизованих елита.

         Због тога је Кремљ, који је коначно остварио „оштар курс” поводом разматрања делатности АМР, донео историјски исправно решење.

         Нама није потребно покољење либералоида са америчким квасцем, које нема појма о својим коренима.

         У принципу, руски народ је одавно стекао скептичан однос према грађанима који се за истину боре уз помоћ туђег новца.

         Уосталом, народ је одувек знао да бесплатна алва не постоји.

 

         (Фонд Стратешке Културе)

 

http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/23/tihi-amerikanci.html