Убица Адам Ланза није поштедео ни сопствену мајку

ЧЕТВОРОДНЕВНА НАЦИОНАЛНА ЖАЛОСТ У САД ЗБОГ ТРАГЕДИЈЕ У ЊУТАУНУ

  • Адамова мајка је радила у истој школи, са предшколском децом. Управо је у њеном разреду и било највише жртава
  • Оба пиштоља и пушка били регистровани - на мајку
  • На интернету је нађен његов запис који је и доказ истраге: „Био бих срећан ако би овај свет изгинуо за две недеље“
  • Овакве трагедије у основној школи у историји САД још није било. Овај обрачун се може упоредити само са пуцњавом у Вирџинијском политехничком универзитету 2007. када је погинуло 32 људи

        РАЗЈАШЊЕН је масакр у малом и мирном америчком граду Њутауну.

       Прва нова вест је: вишеструки убица није 24-годишњи Рајан Ланза, већ - његов четири године млађи брат који је - наоружан до зуба, са два пиштоља (Glock и Sig Sauer) и пушком Bushmaster - ушао је у основну школу Sandy Hook коју је некада и сам похађао. И - као да је на стрелишту - отворио ватру по деци и наставницима, не поштедивши ни сопствену мају коју је претходно убио у кући.

       Укупно је усмртио 28 људи међу којима је 20 деце.

       Адам Ланза је испразнио неколико шаржера. Испалио је преко сто метака по ученицима и наставницима, а онда се и сам убио.

       Адамова мајка је радила у истој школи, са предшколском децом. Управо је у њеном разреду и било највише жртава.

       Све се, иначе, муњевито одиграло. У две учионице, у истом делу школе.

       Ленза је знао куда иде. Чим је стигао, упутио се у мајчино одељење. Био је одевен у црно. На себи је имао војни панцир, а на месту обрачуна нађен је мртав.

       Пуцао је прецизно и ништа није говорио. Све жртве су умрле на лицу места, само су две умрле у болници.

       Наставница музике Мерироуз Кристопик је спасила 15 ђака. Тако што се са њима закључала у тоалету. Убица није могао да обије браву иако је покушавао: само је урлао да га пусте унутра.

       Сведоци овог злочина су преживела и престрављена деца.

       Неко од наставника позвао је службу за спасавање и плачно молио за помоћ. Полицијске патроле су одмах по доласку претресале одељење по одељење, ходник за ходником.

       Деца и одрасли су у групама и појединачно истрчавали на улицу - викали и плакали. Ладали су паника, општи хаос и хистерија. Њутаун је био ван себе неколико часова.

       Родитељи ученика јурили су према школи. Тврде да је била права срећа пронаћи своје дете. У школи је имала 626 ученика.

       Председник САД Барак Обама за трагедију је сазнао одмах. Истрази се прикључио ФБИ и потврдио да се не ради о терористичком акту, већ о полуделом младићу.

       Арсенал који је Адам Ланза употребио био је регистрован на његову мајку - Ненси Ленза.

       У реакцијама на трагедију, одмах је актуеализовано америчко „вечно питање“ оправданости легалне куповине оружја:

       „Ама, шта се то дешава? Треба забранити оружје“ - револтирано су изјављивали многи становници Њутауна.

       У првим истражњим радњама испитани су отац убице Питер и његов брат Рајан.

       Осим мајке, Ланза је убио школског психолога и младу директорку школе - Даун Хочспранг. Једна наставница је лакше рањена у ногу и налази се у болници.

       Сам Адам је завршио ову школу. Потом је ишао у средњу. На интернету је нађен његов запис који је и доказ истраге: „Био бих срећан ако би овај свет изгинуо за две недеље“.

       Познаници су га сматрали за чудака, а према неким подацима - патио је од аутизма.

       Од момента трагедије, пред црквом у Њутауну су редови? А и где просечан Американац да још нађе утеху?

       Овакве трагедије у основној школи у историји САД још није било. Овај обрачун се може упоредити само са пуцњавом у Вирџинијском политехничком универзитету 2007. када је погинуло 32 људи.

       Америка памти и пуцњаву у школи Колумбајн у Колораду 1999. године која је однела 13 људских живота.

       Ово је већ седми пут да психички поремећена особа отвара ватру на јавном месту.

       Обама није скривао емоције и у директном обраћању нацији, брисао је сузе.

       Америка је објавила четвородневни дан жалости.

       Заставе на свим државним установама спуштене су на пола копља. 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари