У Херсону су секиром отварали сеф са гласачким листићима
НА ВАНРЕДНИМ ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА У УКРАЈИНИ НАЈВЕЋЕ ШАНСЕ СЕ ДАЈУ КОАЛИЦИЈИ ПОРОШЕНКА И КЛИЧКА
- Добар резултат ће остварити и Радикална партија екстремног националисте-русофоба Олега Љашка
У УКРАЈИНИ су јутрос отворена биралишта на изборима за нови парламент за које се очекује да ће ојачати власт председника Петра Порошенка.
Бирачка места су отворена у 8:00 часова по локалном времену на првим ванредним парламентарним изборима после фебруарског државног преврата у Кијеву прошле зиме.
Било је и куриозитета. У Одеси су гласачка места отворили сат касније јер су заборавили на прелазак на зимско време. У Херсону су секиром отварали сеф са гласачким листићима.
Анкете показују да би само четири од 29 политичких група колико их учествује у изборној трци, са 3.114 кандидата на страначким листама, могле да пређу праг од пет одсто који је потребан за улазак у састав 450-члане Врховне Раде.
Порошенкова странка Солидарност би, заједно са савезничком партијом Удар на челу са бившим боксером Виталијем Кличком, могла да освоји 20,5 одсто гласова, док је подршка Радикалној странци популисте, екстремног национлисте и русофоба Олега Љашка скочила на 8,6 одсто.
Порошенко је, иначе, хеликоптером долетео у Краматорск – град за који је премијер ДНР, Александар Захарченко, рекао да ће бити враћен Доњецкој Републици. Шеф кијевског режима је посетио „другу линију војних фортификација” и изјавио да подржава право војника да гласају.
Нагли пораст подршке Љашковој странци угрожава шансе бивше премијерке Јулије Тимошенко да уђе у нови сазив парламента. Подршка њеној Баткившћини опала је на 4,7 одсто
Американци, који контролишу и усмеравају читав „изборни процес”, рачунају да ће Порошенко после избора оформити прозападну коалицију са савезницима из партије Народни фронт коју предводи премијер Арсениј Јацењук.
Јануковичева Партија региона, која је некада имала највећи број посланика у парламенту, практично је угашена као политичка снага, а њихови савезници комунисти, вероватно, неће имати ниједног представника у парламенту, први пут откако је Украјина стекла независност 1991. године.
Централна изборна комисија, која је такође под контролом кијевске хунте и америчке амбасаде, очекује да ће бити изабрана 424 посланика, а не 450, пошто искључује могућност гласања у 14 изборних округа који су у саставу Доњецке и Луганске Републике и на територији Републике Крим која се присајединила Руској Федерацији.
