Светска финансијска олигархија спрема Обами – контраудар?
АМЕРИЧКА АФЕРА ПРИСЛУШКИВАЊА ИМА ВЕЗЕ СА СТРОС-КАНОМ, РОТШИЛДИМА И РОКФЕЛЕРИМА
- Сви више или мање писмени људи одлично знају за тотално надгледање, то апсолутно није новост, само наивни грађани САД којима је тамо нешто говорено о „слободи” могу да сматрају да они имају неке шансе за приватни живот
- Није случајно што је Едвард Сноуден затражио уточиште управо у Хонгконгу нити што су о афери први писали амерички Вашингтон Пост (бивше гласило Републиканаца) и енглески Гардијан...
- Бирократија САД је – јер се спремало оснивање „централне банке централних банака” - нанела жесток ударац потпуно рушећи све планове светске финансијске елите
- Буквално сутрадан после хапшења Строс-Кана из свих докумената G8 и G20 нестале су, чак, и напомене о „централној банци централних банака”, а светска финансијска елита нашла се у веома сложеној ситуацији
- Могуће је и Билдербершки клуб ових дана спремао контраудар по Обами. Тешко је тачно погодити какав ће конкретно ударац бити, можда, покушај да се дестабилизује финансијска ситуација у САД, при чему је пожељно да се прво подрије морално право Обаме да „управља” ситуацијом нестандардним методама (да не кажемо не потпуно легалним). А легално њом „управљати”, свакако неће успети
Пише: Михаил ХАЗИН, руски економиста, председник економске консултантске компаније „Неокон”
ПРОШЛЕ недеље је у САД избила велика афера: медији су известили о постојању тајног програма PRISM, помоћу којег су специјалне службе сакупљале личне податке корисника друштвених мрежа и интернет претраживача, укључујући преписку и локацију грађана.
У почетку су власти САД покушале да објасне да се ради само о страним грађанима који се налазе изван граница САД и да Агенција за националну безбедност САД и ЦИА делују на основу закона о контроли деловања страних обавештајних служби (FISA) и Protect America Act (PAA) који дозвољава надгледање странаца изван граница САД без санкција суда.
Међутим, прилично брзо се показало да је сем Мајкрософта, Јахуa, Гугла, Фејсбука, АОЛ, Скајпа, ЈуТјуба, Епла и неких других, са специјалним службама сарађивао и мобилни оператер Веризон, тако да ни амерички грађани ту нису имали среће. Било је и других цурења информација, које су прецизирале и допуњавале размере деловања специјалних служби.
Нећу улазити у детаље скандала, сви више или мање писмени људи одлично знају за тотално надгледање, то апсолутно није новост, само наивни грађани САД којима је тамо нешто говорено о „слободи” могу да сматрају да они имају неке шансе за приватни живот, а афера је негде другде. Мене интересује нешто друго: зашто је та афера избила управо овде и сада. Зашто је његов виновник (или, прецизније, човек који је изведен у први план), Едвард Сноуден, тражио уточиште управо у Хонгконгу, зашто су о афери први пут писали амерички „Вашингтон Пост” (бивше гласило Републиканаца) и енглески „Гардијан”...
Све у свему, покушаћу да дам варијанту одговора на она питања, која медији настоје да оставе у сенци.
Прво, сетимо се лета 2011. када се десио фамозни случај Строс-Кана. Више пута сам истицао да се он десио у вези са настојањем светске финансијске елите да у светским размерама понови оно што је учинила почетком ХХ века у САД, односно, да створи финансијски центар који она контролише и који у потпуности себи подређује читав финансијски систем. И тада (у оквиру САД) и данас, алтернативно решење је распад финансијског система услед немогућности да даље преузима на себе растуће економске ризике (о финансијским да и не говоримо, будући да за тај систем они имају унутрашњи карактер).
Тада је успело – финансијски систем у условима дефлаторне кризе 30.-их година прошлог века добио је могућност да под своју контролу узме огроман део светске економије и, треба нагласити, почео да доминира и у светској елити, нарочито после Првог светског рата који је разорио аристократију Европе.
Данас – није успело, јер је бирократија САД, искористивши околност да се припрема за оснивање „централне банке централних банака” водила отворено, за разлику од почетка ХХ века, нанела жесток ударац потпуно рушећи све планове светске финансијске елите. Буквално сутрадан после хапшења Строс-Кана из свих докумената G8 и G20 нестале су, чак, и напомене о „централној банци централних банака”, а светска финансијска елита нашла се у веома сложеној ситуацији.
Ради се о томе да је инфраструктура њене делатности – светски финансијски систем – сам по себи нерентабилан. Ако нема контроле над светским емисионим центром и системом избегавања плаћања пореза, онда ће издаци покопати читав систем. При том је главна контрола над емисијом. Али, после случаја Строс-Кана сви чиновници Федералног резервног система САД све су схватили – и беспоговорно „пали” за Белу кућу. Испод светске финансијске елите избијен је камен темељац.
Према томе, било је јасно да као јединствен систем она више не може да постоји и сходно томе - она се распала најмање на три дела.
Први део су – остаци групе која је паразитирала на кредитним каматама и емисији и коју у Русији различито називају: „алхемичари”, „зеленаши” или „финИнтерна”. Други, („мењачи”) – група која се преоријентише на стимулисање оснивања алтернативних валутних зона и на контролу финансијског обрта између њих (без залажења унутра), везаног за злато. И на крају, трећа група је – регионални пандан „зеленаша” унутар САД спремних да заједно са администрацијом Беле куће обнове економију те земље оријентишући се на ресурс ФРС, који се искључиво примењује за подршку националних институција. Неки „теоретичари завере” другу групу називају „Ротшилдима”, а трећу – „Рокфелерима”, али пошто сам принципијелно противник „теорије завера” ово остављам њиховој савести.
Дакле, у првој фази прва од набројаних група („зеленаши”), претрпела је најозбиљнији губитак. Укинута јој је контрола ФРС (односно емисионог центра), нанет ударац по офшор зонама, прети јој се увођењем „пореза Тобина” (тј. пореза на промет финансијских спекулација).
Њени представници су практично потпуно нестали (први пут за неколико деценија) из администрације Беле куће. Ипак, не треба сматрати да је та група потпуно страдала. Она активно ради на друштвеном плану (либералне реформе, укључујући истополне бракове - то је њен рад усмерен на разарање традиционалног друштва), још увек контролише ММФ, Светску банку и многе друге међународне финансијске организације. И, судећи по свему, одлучила је да нанесе озбиљан ударац Обами и његовој администрацији.
Није искључено да ће у овом случају и познати Билдербершки клуб, који се ових дана окупљао, да ради управо за ову групу, у сваком случају на то алудира списак његових чланова. Тешко је тачно погодити какав ће конкретно ударац бити, можда, покушај да се дестабилизује финансијска ситуација у САД, при чему је пожељно да се прво подрије морално право Обаме да „управља” ситуацијом нестандардним методама (да не кажемо не потпуно легалним). А легално њом „управљати”, свакако неће успети.
Управо из тог разлога се главни виновник сакрио у Хонгконгу који истовремено контролише на економском плану најјача алтернативна валутна зона, Кина и „мењачи” који су тамо пренели своју базу из Лондона. И поред све жеље, отуда га Обама неће добити. Управо из тог разлога више се не сме одлагати контра ударац, на лето ће се коначно затворити европске офшор зоне, повећаваће се и други проблеми „зеленаша”, од момента губитка њихове контроле над Обамином администрацијом већ је прошло скоро пола године и још чекати лето, једноставно се не сме.
Ако је ова хипотеза тачна, онда шпијунска афера није циљ за себе већ инструмент који претходи главном ударцу. Ако он не буде нанет (није искључено да алтернативне снаге „зеленаша” могу да га спрече), онда ће тај део светске финансијске елите, као и њихови миљеници и следбеници (налик на руске либерале у влади и Централној банци), прилично брзо „пасти на ниске гране”. Њима су избили из руку већи део основних ресурса – они ће, или покушати да их врате, или неће имати шансе. Ако је буде, онда ће морати пажљиво да гледају, како, у којим правцима и са каквим циљевима нанети ударац. У сваком случају, изгледа ми да ће предстојећи период бити веома занимљив.
Превела
Ксенија Трајковић
