Србију све више увлаче у мрежу сајбер-галаксије

„ВЕЛИКИ БРАТ“ УСАВРШИО СИСТЕМЕ КОНТРОЛЕ ДРЖАВА И ВЛАДА

• Моћне државе, пре свега САД, имају интерес да Србија буде део „софтерског“ система моћних компанија као што су ИБМ или Мајкрософт и део „контролног“ сајбер-простора и ИТ технологија битних за контролу региона
• Америчка агенција НСА (Агенција за националну безбедност) тренутно осматра највећи део светског телекомуникационог саобраћаја и сакупља податке, због чега се у држави Јута прави највећи центар на свету који ће служити за складиштење информација. Нешто слично ради, за франкофонско подручје француска агенција „Френшел“, а не заостаје ни „Оникс“ из неутралне Швајцарске

Пише: Томислав КРЕСОВИЋ, публициста    

        ВРЕМЕ глобалних мрежа и информација отвара стратешко питање контроле држава и влада, предвиђање потеза политичких структура и економских компанија од стране глобалних планера и контролора „сајбер галаксије“.

       По писању медија и мишљењима угледних експерата за „сајбер ратовање“, америчка агенција НСА (Агенција за националну безбедност) тренутно осматра највећи део светског телекомуникационог саобраћаја и сакупља податке, због чега се у држави Јута прави највећи центар на свету који ће служити за складиштење информација. Нешто слично ради, за франкофонско подручје француска агенција „Френшел“, а не заостаје ни „Оникс“ из неутралне Швајцарске.

       Све битно шта се дешава у једној земљи, на пример у Србији, сакупља се као информација, а онда се анализира и на основу различитих избора се виртуелно пројектује могућа политика. Ово су начини „сајбер владавине“ кроз виртуелну шпијунажу која се базира на „дубинској анализи“ свих садржаја.

       Предиктивна аналитика помаже организацији да предосети промене тако да се може планирати, предузети и применити стратегија која побољшава исход.

       Применом решења предиктивне аналитике на постојеће податке, дата организација може открити неочекиване узорке и повезивања на основу чега можете развити моделе који усмеравају одређене активности.

       Предиктивна анализа даје знање за предвиђање и моћ за деловање.

       Полиција у Америци, али и многим другим земљама, све више користи тзв. предиктивну аналитику, односно софтвера заснованих на алгоритмима, како би предвидела злочине пре него што се догоде.

       Ендру Г. Фергусон, професор права на Универзитету Колумбија у Вашингтону, сматра да би коришћење предиктивне анализе, због претераних претреса која она често подразумева, довело до угрожавања загарантоване заштите грађана.

       Стручњаци за „сајбер ратовање“ наводе да је реч о предиктивној  аналитици, где се стварањем базе података може креирати озбиљна процена садашњости, али и будућности једног друштва, владе или политичке олигархије.

       Предикативном аналитиком реално је могуће вршити „студију случаја“ свих кључних фактора одлучивања у једној држави, начину функционисања владе, понашању министара, странчаких првака, војног и политичког естаблишмента. По тој анализи, ко поседује релевантну велику базу података и софтвер који може да их умрежи, може да прецизније одреди потезе и понашање  појединца, групе или целе нације са високим степеном тачности и без ширег обавештајног рада на терену.

       Праћењем глобалне мреже, видео записа, мрежа као што су фејсбук и твитер и разних извештаја на „даљину“ тимови стручњака могу правити профиле политичара и прогнозирати ред потеза у одлучивању и на тај начин утицати на које политичаре треба „играти“, и обратити пажњу ко из система власти представља савезника, а ко потенцијалног противника.

       Предикативна аналитика је пракса употребе информација из постојећих података како би утврдили узорке и предвидели будуће исходе и трендове. Предиктивни модели се типично користе за „прорицање“ вероватних догађаја у будућности с одређеним степеном поузданости.

       Моћне државе су на тај начин способне да креирају унапред потезе политичког естаблишмента заинтересованих држава и влада, да управљају кризом „на даљину“ и да припремају моделе политике за задовољење стратешких интереса.

       Данас се кроз глобалну мрежу сакупљају хиљаде видео записа о политичарима и пословним људима, укључујући њихове изјаве, а анализом тих садржаја и укрштањем података кроз сложене софтерске програме добијају се интересантне форме „досијеа“ битних за „теорију игара“ у  управљању кризом или моделирање жељених политика и политичара.

       Ако узмемо, на пример, политичку сцену у Србији и неколико кључних кризних тачака, као што су Косово, економска криза, корупција и политичка борба, пут Србије ка Европској Унији, квалитетном анализом свих могућих објављених садржаја извесно је да је могуће направити „пројекцију“ могуће политике и усмерити се на тачке где треба „притиснути“ или дати „шаргарепу“.

       Модерна технологија све више угрожава не само приватност и слободно време људи, већ утиче и на контролу нашег понашања и живота.

       Није ни чудо што се фејсбук или твитер контролишу од стране НСА у Америци или других система глобалног „прислушкивања“ и праћења.

       Све чешће ће се сајбер контрола моћних држава користити у подизању или сламању политика и влада држава, утицати ко се уздиже у власти, а ко силази са трона, и на које политичке структуре треба рачунати у садашњости, а још више у блиској будућности од три до пет година.

       Све у свему, могуће је да моћне администрације преко својих тајних служби, владиних тимова у великом броју држава, рачунајући међу њих и Србију, на „даљину“ постављају своје људе за спровођење жељење политике, али и да се опредељују и за оне који су фактори кризе, да би преко њих управљали кризним ситуацијама или стварали кризе.

       Моћне државе, пре свега САД, имају интерес да Србија буде део „софтерског“ система моћних компанија као што су ИБМ или Мајкрософт и део „контролног“ сајбер-простора и ИТ технолгија битних за контролу региона.

       Већ су урађене студије о водећим политичарима у Србији, њиховим слабим тачкама у политици и личном животу, стању здравља, утицају у партијама, корупцији, анализи блиских пријатеља, склоностима и амбицијама. Све се то „прерађује“ и припрема као микс за процену политичара и дужину њихове власти и начину њиховог пада, као и то - ко их може наследити.