Сједињене Америчке Државе стоје Човечанству на путу

АМЕРИКА ВЕОМА ЖЕЛИ ДА ЈОШ НЕКО ВРЕМЕ СЕДИ СВОЈОМ СТРАЖЊИЦОМ НА ВРАТУ ЧИТАВЕ ЗЕМАЉСКЕ КУГЛЕ

• Америка не жели да Човечанство иде напред – у мир, где за Америку нема места
• Не говорим о земљи и народу. Американци имају место у будућности, као и њихова земља. Пишем о филозофији, о систему, о моралу, о поимању Добра и Зла, о кориснику данашњег стања ствари. Они немају места у Будућности
• Па, ко може да уједини свет? Ко му може дати нову идеју која ће нас извести из кризног данас у ново сутра? Европа? Не засмејавајте ме. То су оне исте САД само слабије. Кина? Она нема такве амбиције ни могућности
• Један је кандидат. Само један. Али, веома је пријатно изговарати фразу „Са нама је Бог”. А тек касније схватиш да је то синоним „Ја сам Пут и Истина и Живот” или „Ми смо Успињање”
• Замислите тај пут, шта нам предстоји да урадимо да бисмо савладали растојање од онога што смо сада до онога какви треба да постанемо, да би Бог, ако хоћете, историја, били на нашој страни

Пише: Роман НОСИКОВ, правник, публициста, аутор часописа „Однако”

ВЕЋ смо писали о тако занимљивој ствари као што је изузетност америчке нације. Дошли смо до закључка да је изузетност америчке нације и државе у томе што је Америка идеално прилагођена условима капиталистичког уређења света, што САД чини лидером тог система и његовим главним корисником.

С тим у вези, разумемо да су САД највише заинтересоване за очување управо данашњег светског економског и политичког система и за утврђивање једном и заувек баш сада доминантног филозофског тренда.

Односно, либерализам финансо-кратија, носачи авиона, људска права, деоба човечанства на мањине, подела народа на нивое – нације и државе прве, друге, треће и никакве сорте.

Шта ће ту метафизика?

Допустите да подсетимо: пре неколико деценија Америка је посредством филозофа Френсиса Фукујаме издала занимљиво дело под насловом „Крај историје”. У тој књизи се вешто и убедљиво говори о томе да је све то што сада имамо – заувек и да боље не треба.

То је већа дрскост, чак и од планова КПСС о наступању комунизма – КПСС се бар надала у Бољу и Светлу Будућност, којој треба тежити и која ће доћи за десет или двадесет или тридесет и тако даље, година. А овде је директно речено да је све већ дошло. Ако ти се не допада – онда си будала.

         Проблем је у томе што, ако се логички размишља, онда – у реду. Тако и треба. Шта је у томе лоше? Такав је живот.

         „Али, каква је та Светла Будућност? – пометено ће питати Човечанство. – А криза? А глад? А болести? А неравноправност? А ратови? А...”

         И још много других „А”.

         Дакле, овде се метафизика и човечанство слажу у једном: ово што сада јесте – то није крај историје, већ само њен део, а свет и човечанство ће се променити још много пута да би било боље, да би било лепше, осмишљеније, мудрије, боље. 

         Метафизика у историји човечанства види садржај. Управо ту способност – способност да се види садржај – даје проучавање Библије. Способност да се види садржај је – исто што и способност да се види смисао, зато што се смисао дела преноси преко садржаја.

         Ако историја човечанства има садржај, према томе и смисао, онда постоје и план и аутор. Тачно је и обрнуто – ако човечанство има аутора, онда постоји и смисао, самим тим и садржај.

         У чему је он?

         Ја имам хипотезу: ако Он – тај исти Аутор, Отац - постоји и јесте Љубав, као што је непосредно и речено, онда човечанство има садржај и смисао – Успињање. Тежња за сопственим оваплоћењем савршенства. Све дубље схватање савршенства и све потпунија моћ која усаглашеност чини могућом.

         Али, као што се у овом тренутку види, у свету постоји сасвим конкретна снага која је заинтересована да се то Успињање прекине. Једноставније речено, САД стоје Човечанству на путу. Америка веома жели да још неко време седи својом стражњицом на врату читаве земаљске кугле. Добро би било вечно.

         Зато Америка не жели да Човечанство иде напред – у мир, где за Америку нема места.

         Не говорим о земљи и народу. Американци имају место у будућности, као и њихова земља. Пишем о филозофији, о систему, о моралу, о поимању Добра и Зла, о кориснику данашњег стања ствари. Они немају места у Будућности.

         Па, ко може да уједини свет? Ко му може дати нову идеју која ће нас извести из кризног данас у ново сутра? Европа? Не засмејавајте ме. То су оне исте САД само слабије. Кина? Она нема такве амбиције ни могућности.

         Можда, исламски свет? Али, он је архаичан и њему самом потребно су адаптирање на реалност и помоћ.

         Један је кандидат.

         Само један.

         Прво, веома је пријатно изговарати фразу „Са нама је Бог”

         А тек касније схватиш да је то синоним „Ја сам Пут и Истина и Живот” или „Ми смо Успињање”.

         Замислите тај пут, шта нам предстоји да урадимо да бисмо савладали растојање од онога што смо сада до онога какви треба да постанемо, да би Бог, ако хоћете, историја, били на нашој страни. То ће захтевати огромне напоре апсолутно у свим областима: у индустрији, науци, одбрани, правобранилаштву и законодавству, образовању и култури, медицини. А свака промена треба да се завршава етиком.

         Етиком коју ми треба да развијемо и избрусимо и дамо читавом свету.

         Превела

         Ксенија Трајковић