„Онда су ме боли ножевима и тражили да признам да сам сепаратиста“

УКРАЈИНЦИ СЕ ИЖИВЉАВАЈУ НАД СВИМА

КОЈЕ ОСУМЊИЧЕ ЗА СИМПАТИЈЕ ПРЕМА УСТАНИЦИМА

• Свештеник, настојатељ Свето-Николске цркве у граду Новоајдар у Луганској области Владимир МАРЕЦКИЈ: „Зауставили су ме војници, оборили на асфалт, почели да туку и ставили врећу на главу. Затим су ме одвезли у своју базу, тамо су ме исто пребијали“

         ИСТРАЖНИ комитет Русије поднео је кривичну пријаву због примене недозвољених средстава и метода ратовања од стране украјинске војске, потврдио је портпарол ИК Русије Владимир Маркин.

         Кијев својим акцијама, по његовим речима, грубо крши Женевску конвенцију.

         Ради се о ваздушним ударима и артиљеријском гађању цивила, као и о киднаповању и мучењу.

         Тако је 30. маја ослобођен православни свештеник, кога су ухватили у Доњецкој области и мучили, покушавајући да из њега извуку признање да је помагао устаницима.

         Отац Владимир Марецкиј једва стоји на ногама.

         Претученом и измученом свештенику су позвали хитну помоћ у суду у Харкову, где је требало да му буде одређен притвор.

         Свештеника, настојатеља Свето-Николске цркве у граду Новоајдар у Луганској области, оптужују за тероризам. Ухапсили су га пре недељу дана.

         „Зауставили су ме војници, оборили на асфалт, почели да туку, ставили врећу на главу.

         Затим су ме одвезли у своју базу, тамо су ме исто пребијали“ - испричао је отац Владимир.

         Он никада није скривао своју наклоност према устаницима и позивао је на прекид казнене операције у Луганској области.

         Није се уплашио да то каже и бојовницима Десног сектора који су га ухапсили.

         Тада су му скинули мантију и почели да муче.

         Хитна помоћ није могла да га хоспитализује: није дозволила украјинска војска, која дежура поред суда.

         До болнице ду га довезли познаници.

         Слично, заправо - можда још горе је прошао Сергеј иако нема никакве везе с устаницима.

         Његов пуни идентитет није откривен из безбедносних разлога, а ево како је прошао:

         Само је возио путем, када су га зауставили на контролном пункту код Славјанска.

         „Руку су ми сломили одмах, цокулама, затим су ме убацили у оклопни транспортер и почели да ме ударају кундацима у главу“ - присећа се Сергеј.

         Што је још горе: код њега су у телефону пронашли фотографију на којој стоји с ваздушном пушком.

         Одмах су га жигосали као сепаратисту и почели да изнуђују признање.

         „На стомак су ми сипали неку течност, киселину из акумулатора, затим барут и запалили.

         Онда су ме боли ножевима и тражили да признам да сам сепаратиста“ - истиче Сергеј.

         Пет дана без суђења и истраге с врећом на глави провео је у мемљивом подруму.

         Сваки дан су га мучили и тражили да потпише изјаву да је терориста.

         А онда су га одједном само пустили.

         Бојовници који се иживљавају над цивилима, у тренутним околностима, уверени су да ће остати некажњени.