Нова афера у Вашингтону: у епицентру генерал Џејмс Картрајт
ОДЛИВ ИНФОРМАЦИЈА СТИГАО ДО НАЈВИШИХ ОФИЦИРСКИХ ЧИНОВА САД
Џеjмс Картрaјт
- Џејмс Картрајт, шездесеттрогодишњи генерал морнаричке пешадије у пензији, један од бивших руководилаца Пентагона, осумњичен за цурење података о тајном сајбер-нападу САД на нуклеарне објекте Ирана када је било онеспособљено 20 одсто центрифуга које су коришћене за обогаћивање урана
- Картрајт се могао руководити истим мотивима као и Сноуден који је обелоданио информације о америчком надзору над интернет корисницима или Бредли Менинг који је предао WikiLeaks-у поверљива војна документа
ПОСЛЕ сензационалних догађаја са официром Бредлијем Менингом и бившим сарадником CIA и NSA, Едвардом Сноуденом, истрага је стигла и до највиших официрских чинова у америчким органима силе.
Џејмс Картрајт, шездесеттрогодишњи генерал морнаричке пешадије у пензији, један од бивших руководилаца Пентагона, осумњичен је за цурење података о тајном сајбер-нападу САД на нуклеарне објекте Ирана.
Компјутери иранских нуклеарних предузећа нападнути су 2010. вирусом Stuxnet, када је онеспособљено 20 одсто центрифуга које су коришћене за обогаћивање урана. Кривац није нађен, али је Техеран од самог почетка сумњао на израелске и америчке тајне службе.
Лист The New York Times објавило је 2012. репортажу у којој је саопштено да су управо САД уз подршку председника Џорџа Буша - млађег покренуле програм „Олимпијада“, чији циљ је био управо ометање рада иранских центрифуга. Програм је настављен и после избора Барака Обаме.
Управо тим програмом је руководио Џејмс Картрајт који је био на функцији заменика председника Здруженог комитета начелника штабова САД у периоду од 2007. до 2011. године.
За цурење поверљивих података о нападу на иранске нуклеарне објекте заинтересовао се FBI. Убрзо је истрага дошла до Министарства одбране и даље до самог 63-годишњег Картрајта.
- Овде се не ради о преношењу поверљивих информација страним тајним службама, него о њиховом изношењу у јавност, наглашава председник Међународне контратерористичке асоцијације, Јосиф Линдер. - Дакле, разлози који су подстакли Картрајта на такве поступке могу бити разноврсни - од политичког и социјалног става до личне освете.
Линдер сматра да није искључено да су се међу америчким генералима појавили интерни идеалисти.
- Картрајт се могао руководити истим оним мотивима као и Сноуден који је обелоданио информације о америчком надзору над интернет корисницима или Менинг који је предао WikiLeaks-у поверљива војна документа.
Експерт московског Фонда за развој цивилног друштва, Максим Минајев, направио је паралелу између случаја Картрајта и ситуације са другим америчким генералом, бившим командантом Међународних снага за безбедност у Авганистану, Стенлијем Мекристалом.
Тај амерички командант је био поборник одлучнијих борбених дејстава у региону, али је био под чврстом контролом Обамине администрације која му није дозвољавала да спроводи рискантне операције, јер би оне значиле повећање губитака и аутоматски нижи рејтинг председника. Конфликт је довео до тога да је Мекристал 2010. дао велики интервју у којем је неповољно оценио Обаму и његову администрацију и такође открио неке нијансе војних дејстава у Авганистану.
- И у случају Картрајта сасвим је реалан сличан сценарио - разлике између војних лица и цивила у Белој кући постају познате, - сматра Минајев.
Према томе, пензионисаног генерала може да очекује сурова казна због кршења система поверљивости, па и доживотни затвор или, чак, смртна казна.
Тим пре што оно што се десило може постати озбиљан ударац лично за председника САД и за владајућу Демократску партију у целини.
- Обамини конкуренти из Републиканске партије добијају нови адут. Они ће лако оптужити демократе у Белој кући да су неспособни да контролишу понашање војног естаблишмента, а самог Обаму назвати слабим организатором, који није способан да успостави ред у раду органа силе и обавештајних служби - сматра Минајев. То очигледно потврђује такав „информациони харакири“ генерала.
Превела Ксенија Трајковић
